PO OBIČAJU
Iza mene je jedan turbo vikend.
U subotu ujutro san se jedva izvukla iz postelje. I onako sva nikakva, ronjajući mislin se…. tako mi i triba kad druge okolo zajebajen. A more bit da se ovi želučani i stomačni virusi i priko kompjutera šire. A ko zna? Višćice jedna, šta si napisala da ćeš ležat ispod dekice!
Eto ti sad, pa leži!
Ovo sve govorin sama sebi.
Pa sve nešto brojin… nisan nigdi bila, di san ovo čapala?
Znan ja i likariju za ovo! Tribalo bi sad odma popit jednu rutu, ali ja se ne mogu nikako prisilit na to.
Iden skuvat crnu kavu. Tražin kogomu i ka zavraga na najdonjoj mi je polici…. i kako san čučla jedva san se digla. Nešto škljocnilo u kolino pa san lipo nastavila brojit i ronjat.
A šta je najgore moran ugrad. Ali, ono baš moran.
Nakon uru san malo došla ksebi, uputin se, obavin šta iman i iden u Čiovo.
I onda me mater dočeka da joj triba skinit koltrine!
Kvragu I koltrine!
A šta ću?
Digla san se na katrigu, sva srića da me poslušala pa stavila one na nadivanje, bez kvačic. Lipo san joj rekla da joj ja neću nadivat kvačice.
I uputin se tako doma, kolino i dalje boli. A doma me čeka iscipat drva za peč ribu. Dobro, nije to neki posal, naučila san na to. Ali, baš me i nije bila volja.
I onda san se stvarno uvalila na dvosjed ispod klime. Prisvojila sve daljince,video, DVD, TV, linija, mobiteli. I tako okružena tehnikom ništa od toga nisan upotrebila. Uzela san knjigu.
Samo, meni je dosadnooooo. Ja ne mogu sidit i stat na jedno misto.
A oba kompjutera po sobama. Laptop na putu. Znan da mi nije od velike koristi ali san bar mogla igrat na karte ili flipper.
U stomaku i dalje kruli i onda mi je nešto palo napamet.
Lipo san se digla…. pofrigala punu pršuru kunpiri, izvadila kisele krastavce i majonezu.
Ubit ću se nezdravon hranon.
I onda smo ja i moje Starije dite išle na noćnu vožnju. Prvi put san sila s njon.
Uspila je snervat vozača prometovog busa. Cilo vrime joj je svira i bliščija sa svitlima.
“ Patiiii…. Pun mi te kufer svaki dan…. He he… pati!”
A dite mi je lipo vozilo po propisima. I stalo na crveno svitlo!
I kad san došla doma legla san i zaspala!
Terapija ubijanja nezdravon hranon je uspila!
U nedilju san se skoro skroz normalno digla.
A i kolino me manje boli!
Samo kad čučnen!
Sve mi se pari da san ovo čapala u busu… nekidan san se vozala našon slavnon triesedmon.
Eeee…. To je opet priča za sebe!
Slike ovaj put nemaju nikakve veze sa ovin gore napisanin.
Samo san malo vrtila po mapama.
Kategorija:
Dobri stari običaji
Zbrčkane misli jedne domaćice
|