Marketing
BIJELI GRAD
Ne događa se baš često da u dva dana napišem dva posta. Ali snig je kod nas vanredna situacija.
Zato šta ga rijetko vidimo. Tek tu i tamo.
Ma nisan ja uopće nešto luda za snigom ali ujutro kad san se probudila pogled na ponistru mi je bija malo čudan.
Onako u piđami, bosa, najprije povirin vanka.
Iman šta i vidit.
I sve onako bosa otcupkan i budin njih dvi. Nastala je jurnjava po kući.
Rastvorila san škure. I uživala u bjelini.
I kad san se lipo smrzla ponovno san se uvukla u postelju.
“ Jesi slikala?
“A ha!”
Aj stavlljaj apdejt!”
U postelji se nisan zadržala dugo. Pa neću valjda prvi snig prispavat!
I tako nakon kave tražin po kući zimske rekvizite, šal, kapa, rukavice, duple bičve, đilet, sve to navučen na sebe i uputin se put grada!
Sniga uopće nije bilo nešto puno, ali za nas nenavikle i ovo je bilo previše!
Auti zatrpani, na nekin mistima prilično zaleđeno.
Čudno je slušat škripajne sniga pod nogama. Neobičan zvuk. Jednostavno uho nije naviklo.
Po gradu i nema baš puno svita. A i ovo malo šta je po gradu biće reklo da san luđakinja!
Ali….. koga briga!
Baš mi je bija gušt!
I slušat škripanje leda.
I slikavat!
Epilog: Boli me grlo!
Iden nazad u posteju!
Post je objavljen 19.02.2009. u 08:06 sati.