Marketing
KIŠA, SUNCE, DUGA
Ne volim samu sebe u onako glupim, tugaljivim trenutcima i stanjima. Ali dikod se skupi malo više toga.
Ne volim onako nešto ni stavljat na blog, više volim zadržat za sebe.
Ali eto, dogodilo se.
I ustvari, jednom sam napisala i ona nikakva, zbrčkana, i ona zafrkantska, nasmijana i vesela, ljuta i grintava sve sam to ja.
Još uvik je južinasto. I jutros su me probudile kišne kapi.
Nisu mi smetale.
I sunce.
Baš kao i život. Malo gruboga, malo lipoga. Udrobljeno, izmišano.
Baš kao pravi složenac, jedno bez drugoga ne ide i ne bi ni valjalo.
Otvaram jutros škure. Osmijeh mi prekrije lice.
Odavno nisam vidila ovako lipu dugu. I to cilu, od kraja do kraja. Slikala sam i kad sam pregledavala slike vidim da su bile dvi.
U ovakvim trenutcima mi je žal šta neman bolji aparatić. Bit će, nadam se, uskoro.
A ovih nekoliko riči i sličica je tek tako, usput.
Čisto da ne gledam više onaj post.
Post je objavljen 08.02.2009. u 11:36 sati.