Pripadan tebi

nedjelja, 30.03.2008.

KUC - KUC

Nedilja je. Prominila se ura.
Proliće. Sunce.
Kuca kroz ponistru. Sunce na prozorčiću.
Fjaka. Svugdi se vidi uspavanost. Ka viroza se širi i po blogu. Nisan ni ja iznimka.

Pokušavan pisat. Isprid mene bila karta – ekran.
I ostajen bez riči. Ne izlazi ništa smisleno.
A obično kad iman blokadu za pisanje, tišinu, onda mi je u glavi poprilični šušur, brdo svačega a najviše onoga o čemu mi se ne da pisat.

Ideja puno, pršte, vrište a ne mogu napisat.
I onda sama sebi postavljan pitanja. Svakakva.
Ustvari sama sebi govorin kako san glupa pa ne mogu ništa ispisat.
I ljuta san sama na sebe jer mi je u glavi kočnica.
Ljuta san jer znan da ja mogu puno, puno bolje pisat.

Danas mi se čak ne ide u đir.
Dosadilo mi odit samoj.
A ništa . Za danas, ali samo za danas, objavljujen opet tišinu.
Jer, natirat ću se da izajden iz kuće.
Griota je na ovako vrime stat u kući!
Kad ovo napravin meni riči počnu izlazit same.
Onda neman kad prije počet pisat.

Za to vrime van ostavljan ove – asti miša potopira, ne znan kako se zovu! – klapalice, kucalice, alke!
Ajme, ljudi…. pomoć….
Kako se ovo zove kod nas????
Znan da ih negdi zovu batiduri, ali ne mogu se sitit kako se zovu u nas!
Dakle, ostavljan ove kucalice da kucnete, da se javite!
Da odgovorite kako se to zove!

Da šapnete štogod, pa makar i bezveze, glupo…. Samo da se piše!
Pa ne mora uvik sve bit dubokoumno i pametno!
Jer meni je dosadno gledat nekoliko dana iste slike!
Ajmoooo….. kuc – kuc!!!!

I ostavljan ove stare kvake i brave…. da ih stisnete, otvorite, povirite!
Da zaškripi koja rič. Da se okrene ključ u bravi, u glavi.

I ovu sedmicu povečaje se broj na računalu.
Šta znači malo manje visenja po blogu.
Malo više điravanja.
Kuc – kuc!

Ko je ono reka da ja tako lako ostajen bez rič!
A vidi me!
Dosad 368!
Ma stvar je u tome da ja ovo uopće ne smatran za pisanje. Ovo je samo nabacivanje trenutnih misli na ekran.
Ustvari, znan….. ostajen bez riči kad ….. e, a sad bi vi sve tili znat!
Šta se mene tiče, morete pogađat i kad ostajen bez riči!
Možete šta god očete!

- 08:23 - Ostavi trag (22) - Isprintaj - #

petak, 28.03.2008.

PRVI MAKOVI

Opet su jutros procvali
U žitu makovi crveni.
Ova pismica i Prvi maj su mi bili prva asocijacija kad sam vidila ove prve makove.
I crvena boja!
Još jedna boja koja je ovu sezonu IN.
Jer triba svakako na sebi imat nešto crveno.
Majica, suknja, cipele.
Može i na glavi. Kosa, šeširić.
Sa ljubičastom nešto slabo stojim, samo jedan komadić koji nije svakom vidljiv.
A crveno je već moja boja. Suknje, majice….. ajmeee šta volin crveno!
Crvena, plamena boja.
Vatrena, strasna, ljubavna!

A sad ćemo vidit šta se na internetu može nać o toj boji!
Crvena je snažna boja.
Ostavlja dubok utisak na svakoga.
Pobuđuje, uzbuđuje.
To je boja strasti i seksualnosti. Crveno donje rublje potiče seksualne želje i potencira seksualnu moć.U crvenoj spavaćoj sobi vjerovatno se nećete odmorit koliko biste željeli. Ali crvenu boju može se unijeti i kroz predmete. Nekoliko crvenih svijeća može doprinjeti senzualnom ugođaju.

Crvena boja je sinonim vlasti, politike, pakla.

Melankoličnim osobama se preporučuje poneki crveni detalj u odijevanju i uređenju stambenog prostora a u prehrani crveno voće I povrće.

Najveći broj cvjetova je crvene boje. Žarka crvena boja privlači ptice I kukce.
Poklanjanje crvenih ruža uvijek je izraz strasne ljubavi!

Crvena je i boja agonije, žrtve, požara.
Iza Francuske revolucije mnogi su aristokrati oko vrata nosily crvenu maramu u znak sjećanja na one koji su završili pod giljotinom.
U Kini je crvena omiljena boja.U toj boji su novogodišnje čestitke i često se novac daje u crvenim kuvertama.
Nekada su se crkveni spisi pisali crvenom bojom kako bi se sačuvali od negativnih utjecaja
Pečatni vosak sa kraljevskih dvora također je bio crvene boje.

- 07:21 - Ostavi trag (26) - Isprintaj - #

srijeda, 26.03.2008.

MALO POSPREMANJA

Balgdani su završili i nakon ovih neradnih dana triba se bokun uvatit krpe i prašine. Da ne ispadne da samo landramo okolo.
Šta se čakule tiče sve o tome možete vidit i pročitat kod Umornog oka i Zore i nema smisla sad sve ponovo pisat. Njih dvoje su to skroz dobro napisali.

Vanka je nešto zapuhalo. Brzo kupin robu, ubacujen u makinju. Triba iskoristit ovo bokunić sunca i vitra jer sutra opet zove glupu južinu. Ne mogu vanka, roba se ne suši i još je uz to opsada na konpjuteru.
S robe san došla na gužvu.
A iman i par komadići robe za oprat na ruke.

I evo večeras se triba malo poigrat sa šunprešon. Čisto da ne zaboravin oni lipi, fini mot. Gori – doli. Pa sve šave dobro popeglat, pa gledaj da se ne škica druga strana. Benti šunpreš i ko ga je izumislija.
Ma meni samo nije jasno odakle ona pusta roba. I di sve to uspije stat?

A kad se triba šta obuč svi viču: neman šta!!!!
Triba odit u šoping!
A tribat će se malo pomalo pravit i revizija po ormarima.
Moje dvi već najavljuju kupovinu majica kratkih rukava.
Jesan glupa….. da već!
Pa one cilu zimu nosidu majice kratkih rukava.
Cilu zimu na sušilu ravnopravno vise majice kratkih rukava i na špaline. Nekidan su obe odile po kući u kratke rukave a ja u dvi majice. Ja san još u đenperu uzvrat.

E, i spremamo se u kupnju maturalne vešte!
Ustvari, razgledavanje po butigan je već počelo!!!
Uhhhhh!!!!
Sto puti uh!!!!Toj kupovini ću posvetit cili jedan post. A možda i dva!
Ko zna…. Jer već smo bacile jedan đir razgledavanja.

A tek postoli!
Ne znan šta mi je gore… vešta ili postoli!
Oči su mi na po koplja, jedva bocan slova.
Obično ovo ne radin. Mislin….. ne pišen po noći.
Obično nešto napišen dok san u svjesnijen stanju.
E, i sad san ja sve ovo lipo ispisala u pet minuti a ne znan koji naslov stavit!
Stvarno…. Odo ja u krpe! kiss

A slike su đir po Donjin Kaštilima…… Štafilić, Novi, Stari!
Evo, ispravila san! sretan

- 07:48 - Ostavi trag (32) - Isprintaj - #

ponedjeljak, 24.03.2008.

PURPURNO

Kad slikajem ne razmišljam o postovima i pisanju. Jedino ako idem na neki izlet.
Inače ako mi je nešto interesantno, samo škljocnem. Nastane tako ponekad cijeli niz fotografija, ponekad se skupljaju pomalo, kao kapi. Pa ih spremam na računalo. Nakon nekog vremena idu na CD.
Nekad sami pogled na neku sliku izbaci post. Ali najčešće čuči, stoji u meni do onog posebnog trenutka, okidača. Nekad to bude neka pisma na radiju, nekad samo pogled kroz ponistru ili neka priča, rič, pogled.
I sad imam nekoliko nizova prilipih fotografija i čekam inspiraciju, ono nešto.
Šetajući ovih nekoliko lipih vikenda okolo po brdu i uz more slikavala sam. Uglavnom je to bilo cviće.
I nastala je serija slika posebne, lipe boje. Ljubičaste!

I stale su spremljene po računalu. Vrtila sam ih, gledala. I ništa mi nisu pričale. Ništa!
A tako su mi bile lipeee!
Ništa mi nisu pričale dok Starija nije došla iz škole i rekla da je za razred odabrala majice ljubičaste boje.
Dakle, sljedeći niz slika je za razred moje Starije i za sve ribe!
Ljubičasta boja!
Zašto njenom razredu?
Zato jer je ljubičasta simbol znanja.
Zašto ribama?
Jer u zodijaku pripada ribama!

Ljubičasta boja nastaje kombinacijom tople i energične crvene i hladne plave boje te ima svojstva obje boje.
Nekada je purpurna boja bila rezervirana za kraljeve i vjerske vođe.
Bila je omiljena boja kraljice Kleopatre u Egiptu. Kleopatrin brod je bio ljubičaste boje.
Rubovi židovskih molitvenih šalova bili su purpurne boje.

Ljubičasta je vladarska boja jer su rimski carevi koji su nasljedili titulu dobivali dodatak “Porfirogent” ( rođen u znaku porfira ) zbog rijetkog ljubičastog kamena – porfira kojeg su carevi dovozili iz dalekog Egipta.
Svojevrsna “ ljubičasta groznica “ proširila se čitavom Evropom nakon što je carica Eugenie, žena Napoleona IIIzaključila da joj ta boja ističe boju očiju.
Britanska kraljica Victoria koja je gajila veliko poštovanje prema francuskoj carici nosila je haljinu iste boje na vjenčanju njene kćeri.

Ljubičasta je boja vidovitosti, promišljenosti I ravnoteže između neba i zemlje.
Ravnoteža između strasti i razuma.
Boja neovisnosti i intuicije.
Različite nijanse ove boje kreću se od balancan tamne do nježne levanda ljubičaste.
Svjetlo ljubičasta pobuđuje romantične i nostalgične osjećaje.
U mnogim zemljama simbol je inteligencije, znanja, pobožnosti i svetinje.
Simbol je vladavine, autoriteta, čarobnjaštva, strpljenja i umjetnosti.
Ljubičasta djeluje mistično, tajanstveno, očaravajuće, prigušuje strasti.
Označava duh, religioznost, inspiraciju.
Simbolizira otmjenost, eleganciju, luksuz, ambiciju.
Povezana je sa mudrošću, neovisnošću.
Jedna je od najprovokativnijih boja i djeluje veoma ekstravagantno.

Ljubav prema ljubičastom otkriva idealiste.
Porijeklo lječenja bojom vuče trag još iz mitologije drevnog Egipta I Grčke.
Ljubičasta boja se upotrebljava kad se želi potaknuti umjetničke i stvaralačke aktivnosti i maštu, ako vam je potrebno nadahnuće, ako vam nedostaje mašte, ako vam je potrebno jasno mišljenje, ako vam nedostaje vjere u sebe.

Ljubičasta djeluje opuštajuće.
Ljubičastom se može lječiti i tako da se tom bojom opreme prostori, oboje zidovi ili izabere odjeća pa čak i da se na jelovniku nađe sve u “ lila “ tonu, od balancani, preko borovnice, crvenog kupusa, cikle i sličnog voća ili povrća.
Na ljubičastom jastučiću ćete lakše zaspati, mirnije spavati i ljepše sanjati.
Pogotovo ako vam još uz to zamiriše levanda!

I naravno, ako niste sami!
Za pisanje svega ovoga služila sam se raznim stranicama na internetu.
I sad tek vidim da bi ljubičasta mogla bit i moja boja.
Jer ljubičasta se lipo slaže sa bojom mojih očiju.
Ljubičasta potiče inspiraciju. Znači, to je prava boja za mene!
Morat ću stalno nosit sa sobom nešto ljubičasto.

- 07:18 - Ostavi trag (40) - Isprintaj - #

subota, 22.03.2008.

ČESTITKA

ŽELIM VAM SRETAN USKRS!

- 12:27 - Ostavi trag (31) - Isprintaj - #

petak, 21.03.2008.

KOD MENE MALO KASNI

DOLAZAK PROLIĆA

S prvim svitanjem pod ruku

došlo je u grad
proliće.

Još sinoć u sumraku
stiglo do obližnje šumice

i tu je na nekim granama
u zelenoj zipki prinočilo
žalo u bisere pritvorilo

more u ljuljačku mostova
pa najranije u zoru
zidine grada priskočilo

kalete pritrčalo

u pospane ponistre zavirilo

dicu probudilo
kroz dvore okolo gustirni
s njima kolo zaigralo.

Iznenada
siv je gradić
osvanuo okupan zelenilom.

Mirko Slade - Šilović

foto: Čiovka

Znan da je proliće kod mene malo okasnilo. Ali ova dva dana mi fali malo vrimena.
A i počeli su praznici pa nikako ulovit slobodan kompjuter.
Kroz škure viri sunce.
Iden ugrad! wave

- 07:17 - Ostavi trag (30) - Isprintaj - #

srijeda, 19.03.2008.

TIŠINA

Samo malo.
Jer.....
Riči ne izlaze.
Stoje u gropu.
Nek slike pričaju.
Ja trenutno ne mogu!
Samo malo mi triba.
Samo malo!

Evo mene odma sa dodatkom. Da ne bi ovo ispalo opet nešto dramatično.... sve je OK. sretan
Samo san tila maknit grube slike moga grada.
I uvatija me trenutak kad nisan znala šta napisat! kiss

- 07:23 - Ostavi trag (38) - Isprintaj - #

utorak, 18.03.2008.

BUŽANJE

Tjedna doza grintanja, ronjanja, žuganja ili pričanja zvizdarij a za ništa!.
Upotrijebite izraz koji oćete.
Ovo van je da odma znate na čemu ste. Da možete odma odustat!
Jer, naravno bila je južina!
A šta je najgore uopće nisan dosadna, čangrizava, čimavica, a kako san počela pisat ispadan takva.
Ali evo dikod me uvati.
Dakle, u ovu godinu dana pomalo se upoznajemo, vidili ste moje ruke, neko je uspija ulovit moje slike, boju kose, doznali ste kad san rođena, vidili malo unutrašnjosti moga tinela. Ustvari, dobar dio blogoscene je vidija. E, i to da iman veliki sat! Nije baš veliki, ali nosin sat sa metalnin kaišen! sretan
A sad ćete vidit kojin puten iden dograda.
Na putu iz doma uglavnom iden cestom.
Nekad, prije nekih 10-15 godina moglo se spustit kroz Motel i onda kroz nekadašnji kamp Soline ( koji je nažalost pretvoren u parkiralište ) doć do grada.
A sad je to mission inposible.
Nemoguća misija.
Motel je razrušen, devastiran.
Oko motela je brdo smeća, otpada.
Znan ja da je imovinsko pravna situacija nerješena, ali to nije razlog da na minut od Unescovog grada imamo smetlište.
A uz sve to neki likovi tamo drže ogromne pase pa od straha ne smite niti provirit tamo.
Znan, sad ćete reč: I ti se svakoga vraga bojiš!
Svaka čast četveronožnim ljubimcima i nek mi oproste svi ljubitelji životinja ali ja njih volin vidit jedino na lancu i to sa brnjicon. A za to iman jako dobar razlog! Ali to je neka sasvim druga priča!
Ali, amo ča mi dalje put grada.
I tako van ja lipo cupkan ceston.
E, ali obično onde di tribaju ići pješaci parkirani su auti.
A sad je malo to, sad su počeli bužat cestu.

Svi koji prate ovaj moj blog znaju kakva je situacija u Trogiru šta se tiče prometa.
Gužve, gužve i opet gužve. Nesnosne.
A ka ono triba se počet gradit most!
Bliži se Uskrs, za nas doli u Dalmaciji, to znači dolazak prvih turista.
Znate šta to sa ovakvon ceston i semaforima znači.
Ludnicu!
Totalnu!
A i bez ovoga je ludilo!
I nije da ja baš ne razumin da se to mora. A šta se mora nije teško!

Ali zar se to nije moglo napravit ranije?
Pa ako se već mora zar nije logično da se radi, pa ako triba i vikendon?
Ali ne, cesta je izbužana, zatvorena, radovi stoje.

Prije bi ja obično prošla kraj Doma zdravlja. Ali tu se misecima kopa.

Ma znan ja da su tu otkriveni nekakvi nalazi, da se sve radi pod budnim okom arheologa.
Ali…… već misecima!
I onda triba proć priko pijace.
Ajde, ujutro malo ranije još se i može proć. Ali u malo kasniju uru, oko 10-11 to je totalna gužvancija, pičvajz za popizdit!
Ako baš neman šta za kupit na pijaci koristin drveni most. Evo van malo pogleda sa drvenog mosta, prema pijaci.
Meni je toliko ružno vidit ove šatore, za poludit.
A ko zna, more bit da san ja samo malo izvicijana!

Sad bi Moj reka: Praavoooo, praavoooo cigansko naselje.
Ako me pamčenje dobro služi, ovi štandovi su bili zamišljeni skroz drugačije. Ovih ceradi uopće nije tribalo bit i popodne su se tribali pretvarat u klupice. Ovo je ustvari tribalo bit nekakvo šetalište, odmaralište, misto di će penzioneri moć sist i pročakulat.

A ovo je sad jedno veliko ruglo.
Pogotovo šta svi ovi trgovci još te štandove rašire, prošire, pa se izvade tende, suncobrani. I kad upali vručina,gužva, ljudi moji spotite se dok prođete ispod. Meni dođe slabo!
Asti šta san se uzbrojila.
Ima bit da mene vata kriza srednjiih godina ka mogu ovoliko govorit i grintat!
I kad mi svaki, da ne rečen šta, smeta!

- 07:14 - Ostavi trag (24) - Isprintaj - #

nedjelja, 16.03.2008.

JOŠ MALO

Još za vrime onog mog malog odmora odlučila san nedilju uzest za slobodan dan. Slobodan od pisanja komentiranja, interneta, kompjutera. Eto, meni opet nešto ne da mira pa san škrabala. Ali samo malo.
Ipak se ne može uvik pisat lipo, zanimljivo, uvik bit aktualan, čitljiv, gledljiv.
Dikod bolje, dikod gore, guramo malo pomalo naprid.
Šta se radilo?
Najprije je tribalo završit ono sa jajima.
Ispuhana jaja možete obojat i nadit na štapić i opet imate zgodan ukras za vazu!

Za ukrasit jaja možete svašta upotrijebit: angriz (rižu ), lan, crvenu leću, smeđu rižu
Manistru – pa je obojat lakom ili nekim drugim bojama

Suho cviće

školjkice

Ja san napravila đir sa škarama.
Ubrala sam nekoliko grančica šipka, tek prolistalog.

Stavila sam ga u vazu, sve to skupa u zdilu.

Ukrasila slamom, pilićima i jajima!

Sve skupa lipo stoji na malome stoliću.

Nije ništa posebno, tek toliko da vidimo da se bliži Uskrs!
A najlipše je ovo!

- 07:19 - Ostavi trag (49) - Isprintaj - #

petak, 14.03.2008.

BUKETIĆ

Bliži se vrime Uskrsa!
Počela su se već pituravat jaja.
Pravit će se kolači, sirnice.
Naravno, u večinu kolača idu jaja.
Evo jednog prijedloga kako iskoristit ljusku jaja.
Naravno , ako van se da i ako imate pacijence ( strpljenja).
Za ovo će van tribat lak za nokte ili neke druge boje, suho cviće, til, vrpce i malo strpljenja.

Polovicu ljuske obojate lakom.Nađite negdi po dućanima jeftine lakove.

Na drveni štapić za ražnjić pričvrstite sušeno cviće. Možete žicom, koncem ili selotejpom.

Sve se zamota tilom i ponovno pričvrsti.

U ljusci probijte rupicu i kroz nju provucite štapić, lipo sve namistite i ispod ljuske zavežite sa vrpcom ili slamom.

Pet – šest ovakvih ljuskica i imate sasvim zgodan buketić kojemu ne triba minjat vodu, koij neće uvenit.

Kad vam dosade boje, cviće, kad se skupi prašina, napravite novi i to je to!

- 07:06 - Ostavi trag (32) - Isprintaj - #

četvrtak, 13.03.2008.

BAŠ SE NEŠTO MISLIN

Nikidan san pisala o parku Garagnin. I slikala san onda dosta slika. Jedna od njih je i ova.

Zašto se vračan na ovo?
Prije par dana prošla san opet tu.
Išla san povirit do Prime. Aj, više nije Prima, ali neću nikoga reklamirat.
Gledan…. sve mi nešto čudno!
Vrtila san malo po glavi i kako nisan bila sigurna slikala san opet!

Slučajnost!
Možda je!
A možda i nije!
Eto, sad bar piše da se park uređuje!
Nadan se da se neće sređivat ovako s vrimena na vrime.
Da će to uređivanje postat redovito.
Da ćemo moć prošetat parkom bez straha da negdi zapnemo i padnemo ili upadnemo u neki od bunara!

A da ja ovo ipak iskoristin i da ponovo zapitam:
KAD ĆE TURISTIČKA ZAJEDNICA ODNOSNO GRAD PLATIT MOJIM CURAMA ONO ŠTA SU ODRADILE JOŠ PROŠLO LITO?????
Nakon mog posta za Dan Grada kad sam ovo isto pitala rečeno im je da kad prođu izbori!
Izbori su odavno prošli, kupljeni su novi, stari, igrači za naš nogometni klub “Slaven”, opsss, opet san falila! Za “Trogir”!
A cure još uvik nisu isplačene!
Pitan se…. ma šta ću se pitat, kad znan odgovor!

Nekidan san napisala da bi tribalo napisat štogod po trogirski.
I već onda san imala nešto na pameti!
Tila san stavit nešto od Mirka Slade – Šilovića!
Mirko je inače trogirski pjesnik
Sve svoje dojmove stavlja u svoj grad Trogir, od kojega se ne može odvojiti.
Njegovo srce uvijek je bilo u srcu ovoga grada.
Za života je objavio samo jednu jedinu samostalnu zbirku: Kamen vrime šuce.

Iman doma brdo knjiga ali ovu neman.
I šta je onda normalno za napravit?
Poć u Gradsku knjižnicu!
Naravno da san to i napravila.
Samo…….
U gradskoj knjižnici su me blido pogledali!
Poslali u Muzej.
Pa meni ne triba ništa iz Šilovićeve knjižnice. Meni triba njegova knjiga, da je posudim, da nešto pročitam!

GRADSKA KNJIŽNICA NEMA NIJEDNU KNJIGU MIRKA SLADE – ŠILOVIĆA!

Meni je ovo ipak malo sramotno!
Vrtila san malo po glavi i sitila se ko bi knjigu moga imat!
Telefonski poziv i đir do Ciova rješili su problem.
Pročitala san knjigu i odabrala nešto.

TEZAŠKA VECERA

Na jarpu razdrtog inbuja
lino se maška puja,
kraj umidnog baca
polako se gasi lumaca.

Umorni sididu
prid pjatima manistre do kolobara
od šegale kus pogace
zdila navarnog kupusa
i tanke bevande bukara
umorni jidu….
kroz kanelu rici se cidu
pa se po kantunima
o´ sna gubidu.

Plisnava jesen vonja
ka pokisla fonja.

Za danas je dosta grintanja.
Moran ostavit štogod i za drugi put.
I gren ča pisat novi post.
Baš mi nešto dobro ide pisanje u zadnje vrime.
Triban iskoristit ovaj napad piskaranja.

- 07:23 - Ostavi trag (26) - Isprintaj - #

utorak, 11.03.2008.

GODINICA

Prošla je evo godina dana odkad sam otvorila blog.
A sve je ustvari počelo još par miseci prije toga kad sam otkrila ovu stranicu, gledala i od mora onih blogova kliknila na Brod u boci, nemajuć pojma tko se iza nicka krije. Ostatak priče, manje-više svi znate.
Pa sam onda samo čitala i nakon nekog vrimena počela ostavljat komentare, prilično zvrknute.
I onda sam na nagovor otvorila ovaj svoj blog.
Pari mi se ka jučer da sam napisala prvi post di san napisala – šta je ovo meni tribalo - i tukla glavon uzid. headbang
Jer nisam imala blage veze ni o čemu. Malo pomalo učila sam, služila se internetom, kad bi zapelo tražila sam pomoć. Naučila stavljat slike.

Kad sam počela pisat nisam imala pojma kakav će ustvari bit ovaj moj blog. Nisam imala nikakve konkretne zamisli. Ustvari, triba je bit skroz drugačiji.
Prolistala sam malo postove od početka, čitala. Pratila malo komentare, smijala se.
Pratila sam pisanje, moje misli, slutnje, strepnje, nemire. Da, ipak je na kraju to ispa moje dnevnik. Možda ne baš onako kako sam ja tila ali dobro je, jer ja znam. A to je najvažnije. Ja tačno po napisanom postu znam šta me mučilo, šta se događalo, zašto sam pisala baš tako, često prilično nerazumljivo. Zašto su postovi bili takvi kakvi jesu.
U ovu godinu dana bilo je par kriznih trenutaka, trenutaka kad sam tila sve ovo pobrisat, stavit križić. Pa sam se malo odmakla od svega ovoga, malo razmislila.
Dovoljna su dva dana da ti blog počne nedostajat, prođu tri, četiri i onda opet počneš pisat.

A moje pisanje tek!
Bilo je u ovu godinu dana svašta, grintanja, lupetanja, zafrkancije i par sasvim pristojnih uradaka. Zamislite, s kojima sam čak i ja zadovoljna. Moglo je to bit puno, puno bolje, drukčije, ali…..
E, radi toga ali ovaj blog je takav kakav je. Ma ustvari, kad malo bolje pogledam, uopće nije loš!

Slike su nešto drugo. Slike su ono u čemu stvarno guštam. U početku nisu bile baš dobre. Neke greške sam uočila, na neke su me upozorili pa sam ih ispravila tako da mi se čini da sad nisu loše. Naravno, uvik može bolje!

Posebno mi je zadovoljstvo šta i nakon godinu dana piskaranja moje riči neki od vas prate od samog početka. Šta ste čitali i moje zbrkane i samo meni jasne postove.
Šta vas nije štufalo!
Šta vas ne smeta moje gramatički neispravno pisanje. Jer ovde ću pisat onako kako ja oću. Ovo je upućeno onima koji misle da samo piskaranje na strogom književnom hrvatskom jeziku vrijedi nečije pažnje. I koji su bili ljuti jer se neke tamo nepismene domaćice stavljaju na almost cool listu.
Nisam na ovo reagirala kad je tribalo ali evo sad me puklo. Ja sam domaćica i sasvim pristojno baratam računalom i književnim hrvatskim. Ponosna domaćica, majka dvi krasne cure, žena koja većinu svog vrimena provodi čekajući. Vrime kratim fotografiranjem, piskaranjem, manje ili više uspješno. Kratim ga u razgovoru sa svojim virtualnim prijateljima, čitanju, smijanju i zafrkanciji. Nije mi namjera danas grintat pa idemo dalje. sretan

Zadovoljstvo mi je šta mi stalno u posjet dolaze novi blogeri. Moja lista sa strane se prilično proširila. Ne stignem uvik svugdi podjednako. Nekad samo čitam bez komentara. Ipak nas je troje, četvero na računalu.
U ovu godinu dana puno puta sam bila na naslovnici, u fotoreportaže.
Uvrštena sam na Almoost cool listu. Ne volim baš ovo spominjat ali i to spade u godišnji pregled.

A sad malo statistike:
- prosjek riječi po postu: 48 – pišete kratke postove ( ovaj trenutačno ima 740 riči )
- prosjek komentara po postu: 25.8 – skroz pristojno
- ovo je moj 186 post bez slike: -tako kaže statistika. lud

Ove slike su već bile na blogu, negdi pri samom početku.
Baš zato ih i ponavljam.
Moj početak! kiss

Kad mi je glava prazna, kad je u njoj promaja, kad rići ne izlaze i kad je u grlu grop, kad san nemirna, zbunjena, napravin đir po rivi. Napravin đir kroz kalete. Jer svaki kamen, svaki saliz svoju pricu pravja. Ne cuje svak!
Trogir je moja ljubav, moja inspiracija, moj smiraj.

MOJ TROGIR
( dio pjesme)

Trogir je užasno tužna pjesma na kiši
Trogir je zvijezda koja se nazire kroz kamenu ružu
Trogir je u pličini naopaka slika
Trogir je san što su ga odsanjali vjekovi
Trogir je samostan u kojem se čuje kako moli prošlost
Trogir je prastara rana prepolovljene duše
Trogir je utvara od koje se može živjeti i umrijeti.

Mirko Slade - Šilović

- 07:07 - Ostavi trag (60) - Isprintaj - #

nedjelja, 09.03.2008.

ZABAVA

Neman danas baš nešto inspiracije za pisat. Ma nije da neman, ali….
Ovako, post mi je u glavi samo triba sist i napisat. Ali nešto čitan i tila bi to završit. A uz to zadnjih 5-6 dana se zabavljan sa preuređivanjem sličica i kako san ja uvik u zaostatku ovo će opet ispast déja vu. Nema veze, ionako je i meni bija uvrnuti dan!

Za početak, tribala san malo skoknit do Italije, usput popit kavu u Dubrovniku.
Aj, uzmen ja putovnicu, onako bezveze, iden provjerit, a putovnica istekla u dvanaesti misec! headbang
A ja bila uvjerena da vridi do kraja godine! bang
Je, ali prošle!

Onda san nešto prčkala po takujinu, vadila nepoptrebnu kartu i neke račune, uzmen osobnu…. gledan….
A u k……. i osobna istekla!!!!! lud

Onda škola….. taman san se obradovala kako će ova školska godina završit bez ispada i kojekakvih zvizdarija. Šipak!
Mlaja opet napravila tarapanu u svome razredu a Starija nastavila u svome.
Uvridila se šinjorina jer zašto neko ko prolazi sa 5.0 ima popuste a nju koja je 4.7 se zakida za ocjenu!
Starija: Šta ću ja sutra reč? ( Ima isti predmet. )
Ja: Reci da ti je sestra u PMS-u!
Mlaja: Reci da san u menopauzi!
Ja: Hahahaha..... koje lude!
E, ovo je samo jedan mali djelić razgovora!
A ko smi sve napisat!
I onda Starija umisto da primiri situaciju stvar još više zakuvala!
Sve ka ufino!
A uvukla svoj razred u škandal!
Ajme, maće od diteta!
Fala bogu, bila san na informacije, pa ću narednih misec dana zaobilazit školu a one šta su zakuvale neka same rješavaju! yes
Sva srića pa ni ja više ne palin na sve njihove monade!
Doma glumin vatrogasca i vičen, primučite. Samo nema velike koristi od toga! Triba udrit glavon uzid! headbang

A onda…. bliži se matura…. biraju se majice….. nekoliko njih zapelo za plave a Starija neće nosit nijednu stranačku boju…. ona oće rozu…..
Rozih navodno nije bilo i uvalila je razred u ljubičaste majice! thumbup

Pa biranje maturalne radnje!
Počelo se razmišljat o maturalnij vešti, postolima. nut
O tome ćemo opširnije neki drugi put!

Pa sad ti budi normalan!
A šta van se čini od sličic???

- 07:24 - Ostavi trag (31) - Isprintaj - #

petak, 07.03.2008.

BOJA DANA

Koja tugaljiva boja dana!
Kišna.
Tmurna!
Siva.
Tužna.
E, raspisali se mi o proliću!
Fjaki.
A vidi ovo.

Znate šta mi je najlipše kad pada kiša?
Navečer se lipo uvuč u postelju.
Otvorit balkonska vrata.
Ušuškat.
Stisnit se ka mali tić u gnjizdu.
Ono, da mi samo oči vire.
Pa slušat kišu!
Uspavanka.
Klap, klap….. tup, tup po škurama.

Slušat kako zvoca.
Slušat kako vitar zavije.
Slušat palmu!
Šuška posebno, ka ventula!
U daljini se čuje grmljavina.
A ja zašuškana.
Samo mi oči vire.
A misli mi se slijevaju kao kapi kiše.
Polako, polako.
Klize, bježe.
U neki kutak.
Skrivene.
Samo moje.
Oči se pomalo sklapaju.
U daljini se čuje grmljavina!
Ugodno je čut, onako u daljini.
Lagano, lagano utonem u san.
Uz kapi kiše!
Sanjam…..
Lagani dodir…..
Sanjam…..
Otvorim oči.
Kiša i dalje pada. Šuška.
Volim kad kiša pada noću.

Ali po danu….. nikako!!!!!
Po danu mi kiša nije niti malo romantična!
Jer ovaj današnji post uopće nije triba bit ovakav. Ja san tila pisat skroz nešto drugo.
Ali, omela me kiša.
I kišne kapi.
Jer, tribala san poć dograda nešto pronač. A nije mi se dalo po kiši!
Zato se nadam da će se uskoro vratit ovakva slika.

SRETAN VAM DAN ŽENA!

- 07:21 - Ostavi trag (37) - Isprintaj - #

srijeda, 05.03.2008.

FILMSKI

Lipota moga grada često je korištena za snimanje filmova, serija, reklama.
Nakon drugog svjetskog rata u Trogiru je sniman i filma “Slavica”.
Film je režirao Vjekoslav Afrić koji je ujedno bio i scenarist.
Glazba – Silvio Bombardelli
Kamera – Žorž Skirigin
Statisti – brojni trogirani
Filma se baš ne sićan. Ali kratki sadržaj je otprilike: Siromašna djevojka Slavica i ribar Marin angažiraju se zajedno sa skupinom zadrugara protiv talijanske okupaciijske vlasti skrivajući novosagrađeni ribarski brod kako bi ga predali partizanima.
Slavica pogiba na brodu, mislim da je to poznata scena kad ona rukama pokušava zatvorit rupe na brodu. Jedan partizanski brod dobio je njeno ime.
Koliko sam uspila pronač ovo je jedna od lokacija di je snimano.

U Trogiru je snimano i ”Lito vilovito”!
Ovaj film nisam gledala ali znam da su neke scene snimane u Šaldunu. Priča mi je statist koji je onda bija dite i glumija oleander.

Zatim scena iz “Malog mista”.
Snimana je i “Cesta duga godinu dana”, neke scene iz filma “Winetou”.
Brojne strane kompanije u koprodukciji su snimale u Trogiru.
Najzanimljivije je to šta sam dosta toga uspila vidit iz prve ruke, sa ponistre I balkona.
Kočije, konje… pa kad bi na rivu nabacali slamu, pržinu, da sve izgleda još starije.
U Trogiru je sniman i film “ Kaja ubit ću te! “
Film snimljen po istinitome događaju.
Uspila sam pronač samo kratki sadržaj filma i datum premijernog prikazivanja! 1.1. 1967.
Kratki sadržaj: U malom mediteranskom mistu život se odvija sasvim uobičajenim tokom. Dolazi rat i prijatelj je ubio prijatelja!
E, ali zato imam film snimljen na video kazeti. Potraga je trajala dobrih po ure. Jer imam brdo kazeta, DVD-ova, CD-ova, knjiga i svašta još.
Pogledala sam ponovo film. Vjerovatno nekima ovaj film i nije nešto ali evo ja san ga nakon dosta godina s gušton ponovo pogledala.
Neki statisti su i danas živi. Čuje se trogirski govor. Jer trogirski govor nije ovo kako ja pišen. Po trogirskom govoru ja bi bila Ciovka.
Mislin da ga danas visje i ne mozete cut. Ja san ga cula jedino od Pomorcevih pok. dide i babe.
I nisan ovo falila napisat…. To je jedan mali djelić toga…. Umisto Č – C i obrnuto!
Morat ću negdi pronač nešto ispisano ovim izgovorom.
Evo samo nekoliko lokacija na kojima je snimano a koje su meni recimo zanimljive!

Dica trče kroz kaletu!

Igraju na vatalo i lavovi su in "pik"!

Lovre pada u afan! (nesvist )

Prijatelji se skupljaju za u želandulu!
Kaja se spušta niza skale sa čibon u ruci!

Mala pjaceta

Želandula – tribalo bi ovo malo objasnit. To je lov na ptice pjevice. U lov se išlo rano ujutro. Skupili bi se prijatelji i išlo se ubrdo. Spremija bi se bušket (grm), na njega bi se stavile baketine (male tanke grančice), namazane višćon (ljepilo). Ekipa se sakrije I čeka da se tice nalipe na baketine. Zato mi često rečemo: Šta si se peta na baketinu ka tić ludaš!
A višć se pravija tako da bi se uzeja poplat od postola ali od sirove gume, stavija u pot ili malu tečicu. Onda bi se kuva sa malo mliča dok ne bude gust. I nakon toga bi se namazala dva od tri dila baketine.

Ima još filmova ali ne mogu se svih sitit.
A bilo je I reklama!

- 07:17 - Ostavi trag (38) - Isprintaj - #

ponedjeljak, 03.03.2008.

BLISKI SUSRET

Nedilja je, lipa, sunčana.
Griota je stat u kući. I ovu nedilju san iskoristila za boravak u prirodi.
Ali najprije malo povratka na prošlu nedilju. Mislila san ovo ne pričat, ustvari pisat I ne stavljat slike aliiii……

Često spojim ugodno sa korisnim, a jedno i drugo spojim sa fotoaparatom.
Dakle, posli obida, patike na noge, očele na oči, mobitele u žep, aparat u ruku i put pod noge.
Iden malo povirit naranče I mandarinke.
Čisto onako, radi šetnje.
I tako, lipo skočin priko zida, jer ko će sad odit sve okolo. Pomalo iden, stanen kraj velike mandarinke.
Hmmmm….. gledan, nešto ne štima!
Kraj najveće mandarinke imala san dvi male palmice!
Same su nikle a ja san ih obrezivala, zalivala.
Gledan….. okrićen se a palmica nema!
Nemogu doć k sebi!
Godinama palmice stoje tu….. godinama!
Ma da….. doselila se raznorazna guba i moje palme su dobile noge!
Dignen pogled a tamo stoji on!

Da, da!
Majur!
U jednom postu san već spomenila majura. I napisala kako san se pripala i vrištala.
I kako se bojin ovih puzajućih, gmizajućuh stvorenja.
E, sad nisan!
Vrištala!
Ni utekla!
Nije mi baš bilo svejedno ali polako san izvukla aparat i uspila san ga slikat!
Ruke su mi se tresle šta se lipo vidi i po slikama.
Koja luda! lud
E sad, da je u pitanju bija poskok ne znan bi li ga baš slikala!
Majur se lipo u miru povuka.... a šta će bidan....

Kod nas kažu da di je majur da nema zmija. Aj, nekako me to malo tješi.
Ali, tražila san ja malo po internetu i tamo piše da je majur zmija a ne kako neki kažu gušter. Ma koji gušter, u ovome ima metar ipo.
Očito nije doživija traumu od moje vike, jer vidin da sasvim dobro napreduje.
E, i ovo je jako plašljiva zmija koja šišti i ujeda samo iz straha!
U j e d a !!!!!
Spada u poluotrovnice, ali samo ako jako duboko zagrize!
Aj, nemojte se odma pripast, nisan baš čula da je zabilježen slučaj da je majur čovika ugriza!
Ali inače ako ugrize, misto ugriza nateče, ukoči se ali sve prolazi za nekoliko sati bez bolničkog lječenja!
Mužjaci se međusobno bore u sezoni parenja ali su prema ženkama kavaliri. Mužjak ulovi miša i ponudi ga ženki i ako ga ona prihvati udvaranje se nastavlja!
Hrani se glodavcima, gušterima I drugim zmijama.
Voli sunčana mista, obrasla niskim raslinjem!
Dakle, berači šparoga, u koje povremeno i ja spadan, oprez!
Šparoge……

Koga zanima riceta kako se spremaju, nek svrati ovde!

- 07:27 - Ostavi trag (41) - Isprintaj - #

subota, 01.03.2008.

OSEKA I JOŠ SVAŠTA

Vikend je. Sve je pomalo uspavano. Svugdi fjaka.
Sunce udrilo u glavu.
Teplina!
Bonaca!
Cviće.
Tice.
Bacin pogled umore!
Oseka.
Još uvik.
Baš se nešto mislin.

Koliko je puti meni u glavi bila ovaka oseka!
Bez inspiracije. Ideje.
Totalni glupitis!
Kad imaš osjećaj da ti je sve u glavi šupljikavo, ka oni sir na buže, ementaler.
Kad imaš osjećaj ka da ti je neko iz glave izvuka sve pametno!
Kad imaš osjećaj da si se skroz nasuka, ka ovi brod!
Osta nasuvo!

Kad ti ništa ne ide od ruke.
A nešto želiš jako, jako!
Kad imaš osjećaj da ono šta napraviš ili napišeš ili oćeš napravit bude skroz krivo, a nije!
Ma kažen ja, totalni zbunjitis, glupitis!

E, fala bogu ili blogu, trenutno mi nije ovako u glavi!
Trenutno mi svašta pada napamet!
Trenutno bi mogla puno, puno pisat!
(Samo ne znan dokle!)

Naravno, ništa pametno, šta se vidi iz priloženoga!
A zašto i mora uvik bit sve pametno!
I nema veze, mene baš zabavlja ovako bez veze lupkat po tipkovnici, slušat udare prstiju po slovima. Tup, tup….
Trenutno bi mogla svašta napravit!

Trenutno bi mogla ovako zvizdit do sutra i zabavljat samu sebe lupetanjen.
Baš san danas dobre volje.
I nema veze šta san sinoć napisala post i šta je odletija u ariju.
Evo, pišen ga ponovo.
Ni šta san se jutros digla rano.
Prerano.
Ali, zato san slušala tice i zvona.
I sad iden skuvat kavu.
I iden vanka, ugrad!
Trenutno bi mogla svašta, svašta!
Mogla bi……
E, da van je znat!!!!

- 08:25 - Ostavi trag (26) - Isprintaj - #

<< Prethodni mjesec | Sljedeći mjesec >>

Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje-Dijeli pod istim uvjetima.

<	ožujak, 2008					>
P	U	S	Č	P	S	N
					1	2
3	4	5	6	7	8	9
10	11	12	13	14	15	16
17	18	19	20	21	22	23
24	25	26	27	28	29	30
31

Siječanj 2020 (3)
Prosinac 2019 (3)
Siječanj 2019 (1)
Kolovoz 2018 (1)
Srpanj 2018 (3)
Travanj 2018 (1)
Siječanj 2018 (1)
Prosinac 2017 (1)
Ožujak 2017 (2)
Svibanj 2016 (1)
Siječanj 2016 (1)
Prosinac 2015 (2)
Studeni 2015 (1)
Listopad 2015 (1)
Kolovoz 2015 (1)
Srpanj 2015 (1)
Svibanj 2015 (1)
Travanj 2015 (1)
Ožujak 2015 (1)
Veljača 2015 (2)
Siječanj 2015 (1)
Prosinac 2014 (3)
Studeni 2014 (2)
Listopad 2014 (2)
Rujan 2014 (1)
Srpanj 2014 (1)
Lipanj 2014 (2)
Svibanj 2014 (2)
Travanj 2014 (2)
Ožujak 2014 (7)
Veljača 2014 (4)
Siječanj 2014 (2)
Prosinac 2013 (7)
Studeni 2013 (3)
Listopad 2013 (5)
Rujan 2013 (6)
Kolovoz 2013 (7)
Srpanj 2013 (5)
Lipanj 2013 (6)
Svibanj 2013 (8)
Travanj 2013 (3)
Ožujak 2013 (11)
Veljača 2013 (8)
Siječanj 2013 (5)
Prosinac 2012 (7)
Studeni 2012 (9)
Listopad 2012 (9)
Rujan 2012 (8)

Dnevnik.hr
Gol.hr
Zadovoljna.hr
Novaplus.hr
NovaTV.hr
DomaTV.hr
Mojamini.tv

Komentari On/Off

Opis bloga

Malo priče o meni, malo o Gradu, moru, povremeno grintanje, radost i smijanje i sve uglavnom popračeno fotografijom.

mojeciovo@net.hr

Moja lista

Galerija - Morski prizori

Trogirski portal
Sućurački Portal
split-online.info
Sarkazam

Blog.hr
Forum.hr
Monitor.hr

Free Site Counter

Volin povirit kod:

Brod u boci
Big Blue
nitko nije otok
promatram,razmišljam
pupak svijeta
grintavac
more snova
umorno oko
MiniMaxine
zuzayok
guštanje
decembar
slatkogrko
ljelja
obadzo
koraljna
mare
kvadar
emanuele
pjesma
Sanja
zvrk
carla bruni
kašeta
suncokreta2
vinci
alkion
gustirna
angie
Filipinka
Katja
šetemana
žubor
dome
dalmacija
zvijezda
Tixi
tražeći sebe
ježica
salvetna
borut
Peška
londra
dordora
more moje
Marčelina
catcher
suncokretica
loby
neni
elyca
Anita
podloga
Dorina
katalona
galeb
dalmata
aquaria
Dream
Zoki
romantičar
Šima
fulvus
Helix
gavun
claire
modri odsjaj
Bugenvilija
neverin
Vitae
bekrija
Danica
Secret Dalmatia
kamena kućica
Nisa
katrida
Žena pomorca
Zapisi ljutih baba
Luki
Šašava mamica
geomir
Bookeraj
ali
Trogirski gastronom
mulatkinja
Splićo
palamud
putGradine
pjaceta
Marionetta
Sredovječni
Twirl
Ericca
Yulunga
Sapunerija
Gorski vjetar
Blogdogg
Zvonka
Unca fibre

Sličice

"Fotografija je jedini medij koji svojim samim nastajanjem ima status autorskog djela.
U momentu pritiska na okidač osoba koja je pritisnula okidač postaje autor fotografije i njegovo je djelo pod zaštitom Zakona o autorskom pravu.
Osoba koja javno koristi autorsko djelo dužna je pri svakom korištenju naznačiti autora.
Fotografija je uvijek autorsko djelo pa prema tome ne mora biti posebno označena da bi bila zaštićena, ona je uvijek zaštićena."

ŽELJA

Želio sam te danima, želio godinama
i želja je bivala sve veća, a nada sve manja
i umirao sam pomalo od želje i beznađa
i umro sam sasvim i više me nema,
a želja je moja uvijek živa ostala
i bez mene živi, u zraku izgubljena.

Nikola Milićević

LJUBAV

Zgasnuli smo žutu lampu,

Plavi plašt je pao oko tvoga tijela.
Vani šume oblaci i stabla,
vani lete teska bijela krila.

Moje tijelo ispruženo podno tvojih nogu.

Moje ruke svijaju se, žude, mole.

Draga, neka tvoje teške kose
Kroz noć zavijore, zavijore

kroz noć
Kose moje drage duboko šumore
kao more.

A. B. Šimić

ZVIJEZDE U VISINI

Ne ljubi manje koji mnogo ćuti
on mnogo traži, i on mnogo sluti,
i svoju ljubav (kao parče kruva
za gladne zube) on brižljivo čuva
za zvijezde u visini
za srca u daljini.

Ćutanje kaže: u tuđem svijetu
ja sanjam još o cvijetu i sonetu,
i o pitaru povrh trošne grede,
i o ljepoti naše svijetle bijede,
i u zar dana i u plavet noći
snim: ja ću doći, ja ću doći.

Tin Ujević