BOJA DANA
Koja tugaljiva boja dana!
Kišna.
Tmurna!
Siva.
Tužna.
E, raspisali se mi o proliću!
Fjaki.
A vidi ovo.
Znate šta mi je najlipše kad pada kiša?
Navečer se lipo uvuč u postelju.
Otvorit balkonska vrata.
Ušuškat.
Stisnit se ka mali tić u gnjizdu.
Ono, da mi samo oči vire.
Pa slušat kišu!
Uspavanka.
Klap, klap….. tup, tup po škurama.
Slušat kako zvoca.
Slušat kako vitar zavije.
Slušat palmu!
Šuška posebno, ka ventula!
U daljini se čuje grmljavina.
A ja zašuškana.
Samo mi oči vire.
A misli mi se slijevaju kao kapi kiše.
Polako, polako.
Klize, bježe.
U neki kutak.
Skrivene.
Samo moje.
Oči se pomalo sklapaju.
U daljini se čuje grmljavina!
Ugodno je čut, onako u daljini.
Lagano, lagano utonem u san.
Uz kapi kiše!
Sanjam…..
Lagani dodir…..
Sanjam…..
Otvorim oči.
Kiša i dalje pada. Šuška.
Volim kad kiša pada noću.
Ali po danu….. nikako!!!!!
Po danu mi kiša nije niti malo romantična!
Jer ovaj današnji post uopće nije triba bit ovakav. Ja san tila pisat skroz nešto drugo.
Ali, omela me kiša.
I kišne kapi.
Jer, tribala san poć dograda nešto pronač. A nije mi se dalo po kiši!
Zato se nadam da će se uskoro vratit ovakva slika.
SRETAN VAM DAN ŽENA!
|