Pripadan tebi

BAŠ SE NEŠTO MISLIN

Nikidan san pisala o parku Garagnin. I slikala san onda dosta slika. Jedna od njih je i ova.





Zašto se vračan na ovo?
Prije par dana prošla san opet tu.
Išla san povirit do Prime. Aj, više nije Prima, ali neću nikoga reklamirat.
Gledan…. sve mi nešto čudno!
Vrtila san malo po glavi i kako nisan bila sigurna slikala san opet!








Slučajnost!
Možda je!
A možda i nije!
Eto, sad bar piše da se park uređuje!
Nadan se da se neće sređivat ovako s vrimena na vrime.
Da će to uređivanje postat redovito.
Da ćemo moć prošetat parkom bez straha da negdi zapnemo i padnemo ili upadnemo u neki od bunara!





A da ja ovo ipak iskoristin i da ponovo zapitam:
KAD ĆE TURISTIČKA ZAJEDNICA ODNOSNO GRAD PLATIT MOJIM CURAMA ONO ŠTA SU ODRADILE JOŠ PROŠLO LITO?????
Nakon mog posta za Dan Grada kad sam ovo isto pitala rečeno im je da kad prođu izbori!
Izbori su odavno prošli, kupljeni su novi, stari, igrači za naš nogometni klub “Slaven”, opsss, opet san falila! Za “Trogir”!
A cure još uvik nisu isplačene!
Pitan se…. ma šta ću se pitat, kad znan odgovor!





Nekidan san napisala da bi tribalo napisat štogod po trogirski.
I već onda san imala nešto na pameti!
Tila san stavit nešto od Mirka Slade – Šilovića!
Mirko je inače trogirski pjesnik
Sve svoje dojmove stavlja u svoj grad Trogir, od kojega se ne može odvojiti.
Njegovo srce uvijek je bilo u srcu ovoga grada.
Za života je objavio samo jednu jedinu samostalnu zbirku: Kamen vrime šuce.





Iman doma brdo knjiga ali ovu neman.
I šta je onda normalno za napravit?
Poć u Gradsku knjižnicu!
Naravno da san to i napravila.
Samo…….
U gradskoj knjižnici su me blido pogledali!
Poslali u Muzej.
Pa meni ne triba ništa iz Šilovićeve knjižnice. Meni triba njegova knjiga, da je posudim, da nešto pročitam!

GRADSKA KNJIŽNICA NEMA NIJEDNU KNJIGU MIRKA SLADE – ŠILOVIĆA!

Meni je ovo ipak malo sramotno!
Vrtila san malo po glavi i sitila se ko bi knjigu moga imat!
Telefonski poziv i đir do Ciova rješili su problem.
Pročitala san knjigu i odabrala nešto.





TEZAŠKA VECERA

Na jarpu razdrtog inbuja
lino se maška puja,
kraj umidnog baca
polako se gasi lumaca.

Umorni sididu
prid pjatima manistre do kolobara
od šegale kus pogace
zdila navarnog kupusa
i tanke bevande bukara
umorni jidu….
kroz kanelu rici se cidu
pa se po kantunima
o´ sna gubidu.

Plisnava jesen vonja
ka pokisla fonja.





Za danas je dosta grintanja.
Moran ostavit štogod i za drugi put.
I gren ča pisat novi post.
Baš mi nešto dobro ide pisanje u zadnje vrime.
Triban iskoristit ovaj napad piskaranja.