Pripadan tebi

KUC - KUC

Nedilja je. Prominila se ura.
Proliće. Sunce.
Kuca kroz ponistru. Sunce na prozorčiću.
Fjaka. Svugdi se vidi uspavanost. Ka viroza se širi i po blogu. Nisan ni ja iznimka.





Pokušavan pisat. Isprid mene bila karta – ekran.
I ostajen bez riči. Ne izlazi ništa smisleno.
A obično kad iman blokadu za pisanje, tišinu, onda mi je u glavi poprilični šušur, brdo svačega a najviše onoga o čemu mi se ne da pisat.








Ideja puno, pršte, vrište a ne mogu napisat.
I onda sama sebi postavljan pitanja. Svakakva.
Ustvari sama sebi govorin kako san glupa pa ne mogu ništa ispisat.
I ljuta san sama na sebe jer mi je u glavi kočnica.
Ljuta san jer znan da ja mogu puno, puno bolje pisat.








Danas mi se čak ne ide u đir.
Dosadilo mi odit samoj.
A ništa . Za danas, ali samo za danas, objavljujen opet tišinu.
Jer, natirat ću se da izajden iz kuće.
Griota je na ovako vrime stat u kući!
Kad ovo napravin meni riči počnu izlazit same.
Onda neman kad prije počet pisat.





Za to vrime van ostavljan ove – asti miša potopira, ne znan kako se zovu! – klapalice, kucalice, alke!
Ajme, ljudi…. pomoć….
Kako se ovo zove kod nas????
Znan da ih negdi zovu batiduri, ali ne mogu se sitit kako se zovu u nas!
Dakle, ostavljan ove kucalice da kucnete, da se javite!
Da odgovorite kako se to zove!





Da šapnete štogod, pa makar i bezveze, glupo…. Samo da se piše!
Pa ne mora uvik sve bit dubokoumno i pametno!
Jer meni je dosadno gledat nekoliko dana iste slike!
Ajmoooo….. kuc – kuc!!!!








I ostavljan ove stare kvake i brave…. da ih stisnete, otvorite, povirite!
Da zaškripi koja rič. Da se okrene ključ u bravi, u glavi.





I ovu sedmicu povečaje se broj na računalu.
Šta znači malo manje visenja po blogu.
Malo više điravanja.
Kuc – kuc!





Ko je ono reka da ja tako lako ostajen bez rič!
A vidi me!
Dosad 368!
Ma stvar je u tome da ja ovo uopće ne smatran za pisanje. Ovo je samo nabacivanje trenutnih misli na ekran.
Ustvari, znan….. ostajen bez riči kad ….. e, a sad bi vi sve tili znat!
Šta se mene tiče, morete pogađat i kad ostajen bez riči!
Možete šta god očete!