| < | lipanj, 2007 | > | ||||
| P | U | S | Č | P | S | N |
| 1 | 2 | 3 | ||||
| 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 |
| 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 |
| 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 |
| 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 | |
Listopad 2025 (1)
Rujan 2025 (1)
Siječanj 2025 (1)
Prosinac 2024 (1)
Listopad 2024 (1)
Rujan 2024 (2)
Siječanj 2024 (1)
Prosinac 2023 (1)
Listopad 2023 (1)
Rujan 2023 (2)
Svibanj 2022 (1)
Ožujak 2022 (1)
Siječanj 2022 (1)
Studeni 2021 (1)
Rujan 2021 (1)
Kolovoz 2021 (1)
Lipanj 2021 (2)
Svibanj 2021 (3)
Travanj 2021 (2)
Ožujak 2021 (4)
Veljača 2021 (13)
Siječanj 2021 (16)
Prosinac 2020 (1)
Studeni 2020 (1)
Listopad 2020 (1)
Rujan 2020 (1)
Kolovoz 2020 (1)
Srpanj 2020 (8)
Lipanj 2020 (4)
Travanj 2020 (1)
Ožujak 2020 (1)
Veljača 2020 (1)
Siječanj 2020 (3)
Lipanj 2019 (1)
Ožujak 2019 (1)
Siječanj 2019 (1)
Listopad 2018 (1)
Ožujak 2018 (1)
Travanj 2017 (1)
Veljača 2017 (1)
Siječanj 2017 (2)
Travanj 2016 (1)
Siječanj 2016 (1)
Srpanj 2015 (2)
Veljača 2015 (1)
Siječanj 2015 (1)
Rujan 2014 (1)
Srpanj 2014 (1)
Dnevnik.hr
Gol.hr
Zadovoljna.hr
Novaplus.hr
NovaTV.hr
DomaTV.hr
Mojamini.tv
Opis bloga
O autoru bloga:
Mladen Smud
Mjesto stanovanja Velika Gorica
Starost 70 godina
Otac četvero djece i djed pet unučica i dva unučića
Hobby - Go, drevna kineska igra
Duhom mlad, kao da se još ni rodio nije i često se pita: 'Jesam li uopće?'
Životna filozofija - jedinstvo svijeta po Gospodu
Životna snaga - ljubav (tako on to misli)
Godine su da se broje, a život nama je darovan
Ovaj blog otvorio je za dušu. Život mu je darovan i on ga s ljubavlju daruje djelima Gospodnjima po Gospodu.
Religiozan nije, ali vjeruje iskreno do viđenja uz hvalu za postojanje
U životu on ništa ne posjeduje, mada se ponešto i piše svijetom na njega
Zahvalan za život i darove po Njemu.
Na putu iz vječnosti u vječnost
Sve vas voli i one koji razumijete, a i one koji ne.
e-mail: mladen.smud@gmail.com
Čuka
Linkovi
Blog.hr
Forum.hr
Monitor.hr
javascript:%20void(0);
annaboni
Auroraisa
Bugenvilija-foto
Bugenvilija-text
danila1
deni(daniel
Dordora2
duliba
EuM
fra_gavun
Go-misaona igra
gogoo u prirodi
gustirna
hajjnezir
ima jedan svijet
kapi sreće
maslačkove zbirke
(Norra
OTISAK srca
preživjeti
promatram, razmišljam
rijeke žive vode, potecite, neka Duh se razlije...
sewen
Smotani
sven adam ewin - superfaca
... šok ...
Trill
Vatrene vijesti
Voljela sam umjetnika
Zagora
alba-istriana
anaris
kicker
mamablogerica
modrinaneba
novipocetak50
nutrina
proziran svijet
soba za utjehu
sv
tayana
tvrtkodolić
zlatnazitnapolja
Zanimljivo
Na rubu znanosti
Posjetili ovaj blog od 06. 01. 2020.
pri_Mladenu
E, Gajo, on je taj!
- 11:13 -
Komentari (12) -
Isprintaj -
#
|
Me Fajo pital: 'PA TKO JE NJU ZAROBIL NA KRAJU? ', v komentaru. Štošloga posta. Sam još jemput pročital kaj sam napisal i videl da nis priču spelal do kraja. Sam nekaj važnoga reči štel i tak sam to del. Mi to zgledelo, kak pravom rođenom zagorskom filozofu, a tam se takvi rodiju i to su čim na svet dojdeju. Njimi škole za to ne trebaju. Škole tak ni ja nemam. Se razmem kakti v filozofiju, nauku, veru, a sad se rivljem i v poeziju. Zapraf se ne razmem, al kaj nebi. Se baš čovek i ne mora razmeti da bi nekaj napravil. Pa nis nor. Vidim (fala Bogeku još navek), pa onda i razmem. Ipak v svemu tomu pitanjih još ima. Da sam škole išel bi samo rekel, da je nekaj tak i gotovo. Kak ih nemam i to me niko učil ni kak je kaj, se navek dalje pitam i kad nekaj vidim zakaj je. Tak delamo mi rođeni zagorski filozofi. Znam, i nikad se na kraj dojti nemre. Viš, Gajo, prijatelju, tak je i tu se na kraju pitanje našlo. Znam da ni fora to tak ostavit i fala kaj si me podsetil. Ja sam već prešel na druga filozofiranja. Gleč kak je to tu došlo. Tam negde leta 44. je na svet došel jen mali filozof. Danas ga je život dopelal do elekrotehničara kaj se zanima z kompjutorima, al filozofija je v njem. Tak je to po Bogeku. On z nami je navek. Onak mali, gda sem se tu našel, mi nekak ni to sve bilo baš jasno. Kaj da sam od nikam kroz nekakvi rafung sim pal. Je od Bogeka i dušica tu da se brine za toga maloga. Je čist slobodna bila i z veseljem se prijela maloga filozofa. Je bilo volje za živlenjem u nje, a i mali se na to nekak priviknul. Su njih dvoje se zanimali na Bogekovu radost. Tak je nekak slično bilo i pri malom Gajeku, al morti on ni filozof il se samo skrivlje. To filozofi znaju delati. Je tak vreme išlo, a dušica i mali su sve više toga imali za sobom. Mali ko mali, je navek nekaj štel, a dušica kak dušica, je puteke malom otpirala. Ni bilo baš sve kak je mali štel, al dušica je znala kaj dobro je za dete. Je štela narediti nekakvog čoveka od njega. I tak su njih dvoje delali skup i svako tolko je jena strana vlekla na svoje. Se dušica navikla na maloga i se prilagodila. Mali pak je bil dost uporan u svojemu. Sam čul da su pri drugima mali bili čak i uporniji. Imal je mali svakakvih želja, pa i onih kaj se nemreju zrihtati. Tu je dušica imala problemih. Kak malom to objasniti. Se tu i tam moralo i koju suzu dozvolit. Kak je vreme išlo i dušica se navikla na želje maloga, kaj je sve veći bil. Su joj želje postale čist normalna stvar. Ona je znala da ih dost ne pela na pravu stvar, al je znala i to, da se dete nekaj naučilo bu. Ne bi smela bit preveč tvrdoglava. Dušama to i ne priliči. I tak vu tom gemištu nekak ni ispalo sve najbolje. Je dečec narasel, al ni sve baš najbolje ispalo. Su ga dost njih spreveslali. Se trudil razmeti i je primetil dušicu i mu žal nje bilo. Dušica je pomalo popuštala i se sama znala v željama njegvim vloviti. Su počeli čist otprto razgovarati. Je mali shvatil da je ona tu po Bogeku na dužosti kakti. Bila je onak slobodna, sad sva je v brigi oko maloga kaj već velki je. Ona ga još navek gledi kak malog filozofa. Viš i taj mali se tak jemput vu pesmi, kaj si ju videl dol v postu, pital za dušicu, zakaj slobodna ni. Znam da je ona sjetno to vidla, to pitanje. I niš ni rekla. Samo je nekak z ljubavlju se zmislila: 'Pa mali me doživljava.' Viš Gajo, prijatelju moj, tak je pri svma nama. Dost nas je dusicu upregnulo prek svake mere. Ni ona čarobnjak. Njimi niš ne treba, nek da smo dobri i sretni i da celi ovaj svet živi sretno za sreću svih i onih kaj buju došli. To sam na svoj način od dušice doznal. Ma je ona divna. Volim ju kak i sve dušice na svetu. Se ona žrtvovala za mene i nekak bi joj štel reči, da sve to vidim i želim joj slobodu i znam da to ide tek kad joj dam jamstva svoje sreće i viđenja vrednosti života. Zato ona i je tu i zato sam živ, kak i svi kaj živi su. I bi rekel za krajČ 'Fala ti dušice i tebi Bogek dragi, kaj sve je to delo tvoje'. Sam kak filozof i do toga viđenja došel. S ljubavlju se mislima obraćam svim dušama kaj svetek ovaj nosiju. A gdo je nju zarobil? Ovaj tu brkati na sliki. Ni las nema, kak sam rekel. Sablju v ruke nema, al su mu misli britke. Još navek.  To je taj na slikici kaj ju je zarobil al pomalo vidi kaj je napravil. Sve vas pozdravlja i voli vaš Mladen ...:) |
... tko te zarobi ...
- 15:03 -
Komentari (22) -
Isprintaj -
#
|
U nekom mirnom prozračnom prostoru svijetlo zvukovi Naučen slijed Pokreti Što prenose Izvorište predodžbe. U blještavilu Pjev ptica Određuje zbivanja. Jutro! Ostaci snova Umornog tijela Pitanjem Se određuje. Misli, pitanja, sjećanja Ko vrtlog neki U pokretu put odredišta Obvezama sustava. Dođe mi da stanem Da pustim to ludilo Jurnjavu za željama Izgubljenog vremena. A duša kao da čeka Kraj ludila i gluposti Što željama razapinje Tijelo i duh na dvoje. Uporno kao da jesam Netko spram svega Netko u nečemu Netko zbog i za nešto. Nisam do ptica, Nisam do vjetar, Nisam do travka, Nisam do potok... Dušo, tko te zarobi Željama, Da budeš nešto veće. Da buideš to što nisi. Tražio sam A traženjem odlazio Ne vidjevši dušo Da sve vrijednosti su u tebi. Čujem cvrkut, Sve više jesam; Čujem žubor, Sve više jesam. I dođe mi tako Kazivanje Ne već no vrapčića Na grani Kada važno Kaku ispusti. Po istosti smo, osjećam, voli vas vaš Mladen i nije ovo neka pjesma, tek misli slijed satkan trenucima pitanja , gledanja, tijela ... |
Smo bili v Italiji
- 13:02 -
Komentari (5) -
Isprintaj -
#
|
Već treće leto idemo, kak grupa z kluba, v Italiju. Dečki z Trsta i okolice tam delaju turnira na jednoj vinogradarskoj farmi imenom 'Gradnik' vu kraju kaj ga zoveju Plasiva. Bili smo i na dva prethodna go-turnira tu. Prošli su dani dogovaranja za odlazak. Daniel je rekel da on bu išel z svojim autom. Ni mu baš, ono, super narihtan, al, veli, da bu sigurno zdržal. Propitkivamo se med sebom ko bu išel i vidlo se brzo da jen auto nebu dost. Marko se složil da bi i on išel z svojim. Sad su tu dva auta, pa ima i još mest. Kad se tak dogovaramo svega zna biti. Nema odlaska bez da se starce pita doma. Dost bu tu i maloljetnih. Za njih moraju roditelji dati pismenu privolu da ideju. Ja na to još drapim i klupskoga žiga, da nas na grani nebi zafrkavali. Jemput su nas tak v Bosnu jedva pustili, Subota je vjutro, malo prije šest. Tu su neizostavni Matej, kandidat za majstora goa; Nikola i Robi, kaj su došli z Zagreba do sim, da bi od tud krenuli; najmlajši član ekipe Tin, kaj se ful zagrijal za ovu igru; pristižem i ja z mislima na to kaj sam pak zaboravil. Obično nekaj zaboravim, al se obično bez toga more projti. Ovaj put sam imal problemih z hlačami. Navečer sam trapke del vu vešmašinu na pranje. Vjutro su još bile mokre v mašini. Imam dve rezervne trapke i trebam zeti jedne od njih. Stan mi je čistina. Spremljeno je i otpremljeno sve za selidbu, al si mi ostavljene najnužnije stvari. Su mi dečki, kaj su me počeli seliti, zgledi i trapke odfurali. Kaj sad? V gačami v Itaiju? Nekak je kišno i prohladno. Se bum zmrznul. Ionak kašljem. Prevrčem ono nekaj krpic kaj ih još imam; morti kaj ipak najdem za na doljni del obleči. Mokre trapke? Vrapca, pa da dobim upalu dolnjih organih. Ma nebi me takvog ni pustili mokroga sesti vu auto. Sam našel nekakve trifrtaljke, fala Bogeku. Sam ih mam navlekel da vidim jel ideju na mene. Se moglo i tak sam ipak bil berajt. I evo me tu pred polazak. Svi su tu, samo kaj još ni vozačih z autima. To je nekak normalno i mi znamo da sve bu kak treba na kraju. Pripovedamo. Sjećanja na puno raznih turnira na kojima smo bili padaju. Stiže Daniel. Pitam ga: 'Kaj je z Markom?'. Znam da je jučer imal problema z registracijom. Nije prošel na ekološkom. Rekel je da bu nekaj zkemijal. Na pitanje, Daniel veli, da bu Marko došel za par minut. Je sve v redu. I stigel je. Sledi dogovaranje ko bu v koji auto išel Skor redovno se Nikola i Robi navlačiju ko bu gde. Mi Goričanci već znamo, da ko bi drugi nek Zagrepčanci. Oni se navek med sebom kefaju. Če nemaju zakaj, začas zmisliju razloga. Kod Daniela su Matej, Nikola i moja malenkost Mladen, a kod Marka Tin i Robi. Marko z autom ide napred, a mi iza. Tak se navek furamo, da Marko ide napred. To je zato kaj je njegov auto malo sporiji, pa da mu mi ne pobegnemo. Pičiju auteki obilaznicom, pa prema Sloveniji. Odjemput se naš auto počel nekak drmati. Pogledamo se Daniel i ja. Zmanjša on brzinu, a se nekak auto i sam ni mogel baš brzo pelati. Kaj je sad? Veli Daniel: 'Ni valda guma otišla?'. Malo smo se vugnuli v stranu i nas dva van. Zadnja desna se pušila i je kotač na felgami bil. Pitam ga: 'Imaš rezervu?'. 'Ma, imam', veli. Kaj da to ni problem, a i dalje nekak zabrinuto gledi. 'Imaš dizalicu', ga pitam. 'Ma, imam', veli on. 'Pa kaj je onda problem?', ja sam već pomalo dosadan. 'To mi je prvi gumidefekt.' I vadi alat. Meče ključ v šaraf v kotaču i veli: 'Nisu se valjda zapekli.' Ja držim kotača, a Nikola mi veli: 'Mladen pazite, guma vam je zmazana, bute se zamazali.' Naslonim gumu na auto i pogledam ruke. Kaj da sam z širom delal. Pogledam moje jadne trifrtaljke, kaj su dost svetle, sad imaju lepu crnu fleku. Ide me danas to z hlačami. Morti bi bolj bilo bez njih. Daniel se snašel. Je on čovek od razmišljanja i znal je kak najlakše odvrnuti šarafe. Je rezerva dost brzo bila gor. Vruča guma se već malo i ohladila i mečemo je v prtljažnik. Srečom je i kiša imala pauzu, al je baš počela nova i mi u auto i idemo dalje. Daniel se čul mobitelom z Markom i oni nas malo dalje čekaju. Prešli smo granicu bez problema i na prvoj pumpi v Sloveniji je kontrola tlaka v gumama. Je trebalo podosta dodati ovoj novoj gumi. Kotrljaju se auteki črez Slovenijo. Nikakšnih problemov ni bilo. Smo edino pri ljubljani enega zastoja imela. So delavci v soboto cesto rihtali. Idemo levo prema Novoj Gorici. Dečki z Velke Gorice ideju prema Novoj Gorici. U Novoj Gorici smo se čist zmotali i zgubili. Je Marko napred vudril kak mu zgledilo. Je skrenul z glavne ceste v mesto, pa pravac Tolmin. Kaj da se z mozgom posvadil. Mi mu mašemo, obaramo svetla, probamo na mobitel. Niš ne vredi. On piči veselo. Nekak smo ipak uspeli mu dat do znanja da stane. Da smo ga samo pustili da ode, ko zna kaj bi bilo, kad mu mobitel ni delal. Vraćamo se natrag skroz do glavne ceste i prelazimo v Italiju. Smo zguibili još dvajst minut. Zvrcne mi mobitel. Ne dela kak treba, al meni dost da samo malo cikne. Stisnem i glasa pustim. 'Helo Mladen ver a ju?', prepoznajem Davideov glas. Je v brigi kaj je turnir taman trebal početi, a mi smo prijavljeni bili. 'Vi a nir italijen border', ja se oglašavam na pitanje i odmah dodajem:'vi lost a vej, end nau is ol oke.' Na to me Davide obavještava: 'Vi vil vejt van auer on ju, end after dis yi vil start d kloks.' 'vil bi oke', ja njemu i dodajem: 'Vi kam ol seven from registrejšn.', ja mu potvrđujem i slijedi njegovo: 'Si ju.' i potom moje: 'Si ju.' Brzo smo došli na autostradu Trieste – Udine. Sad Daniel vozi napred, bez obzira kaj je brži. Veli mi, da u raspisu piše, da treba voziti do Udina-jug i onda skrenuti na cestu za Goriziu. Meni pomalo čudno, a i njemu je. Delamo trokut. Tek veli, da je ona ruta od Udina za Goriziu preporučena u raspisu onima koji dolaziju od Austrije. Bar znamo kak doći, makar nam zgleda čist suludo. Usput smo još tu i tam pitali, da nebi pak nekam krivo prešli. Sve bi to bilo dost normalno, al nama je ovo treći puta kak smo tu. Sad nam je jasno. Moramo skrenuti sa autostrade kod Palmanove il čak i prije. Kaj igrači goa mi znamo da se na pogreškama uči, al nam ni jasno kak na istoj greški od lani niš nismo naučili. Zakasnili smo jenu vuru. Taman su vure počele delati. Svi su sretni. Hrvati su stigli. Svi smo mi jena lijepa velka obitelj. Ravno s puta sedamo za partije. V podrumu je mračno, a meni z slabim vidom je skor skroz kmica. Igram s Miranom Gorenecom z Ljubljane, starim prijatlom. Zmagal sam jaz, pa je Miran samo rekel na kraju: 'Pa si ti ipak neki Smud. Nis ni misliu da bi jaz zmagal. Je bilo lepo igrati.' Smo obadva rekli 'Fala za partijo.' Drugo kolo sam zgubil od Kineza Bia koji živi u Italiji i ima tu državljanstvo. U toj poslepodnevnoj partiji mi nekak još veći mrak izgledal. Jedva sam videl kamenčiće na ploči. Bele sam još videl, al za crne sam se svako tolko dobro zagledaval v tablu. V jenom momentu mi se pričinilo da je samo jeno prazno mesto polek grupe i krenul sam v kombinaciju. Kad sam primetil i drugo slobodno mesto, sam si po tiho rekel:'Mulec jedan čoravi.' Ak nikaj, se bar znam dobro na sebe srdit. Tu sam partiju zgubil; naravno. Više nis štel igrati v podrumu gdi mi je kmica. Ostale tri partije sam igral vani v dvorišću. U trećem sam kolu zmazal Autrijanca Hilberta, a drugi dan vjutro mladoga Slovaka Reindela. Zadnju partiju sam igral z Italijanom Minierijem. Tu partiju nebum lako zaboravil. Kak beli sam dovel partiju do dobitka. Onda sam počel filozofirati i mesto da se osiguram, sam htel njega još više smazati. Naravno, kad se tak dela, niš dobro nemre ispasti. Je on mene porušil i sam se predal. Samo sam trebal mirno iti v završnicu. Tam sam bil fajn najstariji i z najjačom kategorijom, al još navek preterano ratoboren. Praf mi i budi. Bil sam četvrti na kraju. Kaj reči o drugima? Daniel je negativno briljiral. Pogubil je sve osim jene partije i to protiv Artesija iz Trsta koji je 4. kyu. Pak si je jako srušil rating-bodove. Matej je bil uglavnom ok. Dobil je dve od pet partija, al je imal jake protivnike. Robi je tri dobio i sve mu je više jasno da se mora prihvatiti knjiga teorije goa i učenja igre. To je uvjet za znatnije napredovanje. Nikolu sam pak moral špotati. Prvi je završavao svoje partije i većinu izgubio. Na taj način nema opravdanja. Dobio je samo jednu. Marko je dobio dvije, ali je kranuo sa tri poraza. Na kraju se ipak zvlekel. Tin je na svom nivou pokazao daljnje napredovanje. Tri pobjede su lijep rezultat. Još jen Cormons je za nama. Dojdemo i sledeće leto. Svaki od nas starijih je dobil po jenu flašu prvoklasnog vina farme 'Gradnik', a mali su dobili lijepe paketiće prirodnih proizvoda ovoga kraja. Nismo imali vremena za obilaske. Nekaj je slikic napravljeno i evo i jedan mali slide-show s ovogodišnjeg našeg boravka na ovom turniru. Go to ImageShack® to Create your own Slideshow Sam se trudil napraviti slide-show u tam ga i napravil, al ga neće prikazati. Navodno nisam registriran, a registrirat se nisam uspel. Morti sve to skup ja ne kižim. Tak mi zgledi.. Zgledi ipak da neki ga moreju videti. Frflal Mladen koji vas sve voli i lepo pozdravlja ... :) |