Već treće leto idemo, kak grupa z kluba, v Italiju. Dečki z Trsta i okolice tam delaju turnira na jednoj vinogradarskoj farmi imenom 'Gradnik' vu kraju kaj ga zoveju Plasiva. Bili smo i na dva prethodna go-turnira tu.
Prošli su dani dogovaranja za odlazak. Daniel je rekel da on bu išel z svojim autom. Ni mu baš, ono, super narihtan, al, veli, da bu sigurno zdržal. Propitkivamo se med sebom ko bu išel i vidlo se brzo da jen auto nebu dost. Marko se složil da bi i on išel z svojim. Sad su tu dva auta, pa ima i još mest.
Kad se tak dogovaramo svega zna biti. Nema odlaska bez da se starce pita doma. Dost bu tu i maloljetnih. Za njih moraju roditelji dati pismenu privolu da ideju. Ja na to još drapim i klupskoga žiga, da nas na grani nebi zafrkavali. Jemput su nas tak v Bosnu jedva pustili,
Subota je vjutro, malo prije šest. Tu su neizostavni Matej, kandidat za majstora goa; Nikola i Robi, kaj su došli z Zagreba do sim, da bi od tud krenuli; najmlajši član ekipe Tin, kaj se ful zagrijal za ovu igru; pristižem i ja z mislima na to kaj sam pak zaboravil. Obično nekaj zaboravim, al se obično bez toga more projti. Ovaj put sam imal problemih z hlačami. Navečer sam trapke del vu vešmašinu na pranje. Vjutro su još bile mokre v mašini. Imam dve rezervne trapke i trebam zeti jedne od njih. Stan mi je čistina. Spremljeno je i otpremljeno sve za selidbu, al si mi ostavljene najnužnije stvari. Su mi dečki, kaj su me počeli seliti, zgledi i trapke odfurali. Kaj sad? V gačami v Itaiju? Nekak je kišno i prohladno. Se bum zmrznul. Ionak kašljem. Prevrčem ono nekaj krpic kaj ih još imam; morti kaj ipak najdem za na doljni del obleči. Mokre trapke? Vrapca, pa da dobim upalu dolnjih organih. Ma nebi me takvog ni pustili mokroga sesti vu auto. Sam našel nekakve trifrtaljke, fala Bogeku. Sam ih mam navlekel da vidim jel ideju na mene. Se moglo i tak sam ipak bil berajt. I evo me tu pred polazak.
Svi su tu, samo kaj još ni vozačih z autima. To je nekak normalno i mi znamo da sve bu kak treba na kraju. Pripovedamo. Sjećanja na puno raznih turnira na kojima smo bili padaju. Stiže Daniel. Pitam ga: 'Kaj je z Markom?'. Znam da je jučer imal problema z registracijom. Nije prošel na ekološkom. Rekel je da bu nekaj zkemijal. Na pitanje, Daniel veli, da bu Marko došel za par minut. Je sve v redu. I stigel je.
Sledi dogovaranje ko bu v koji auto išel Skor redovno se Nikola i Robi navlačiju ko bu gde. Mi Goričanci već znamo, da ko bi drugi nek Zagrepčanci. Oni se navek med sebom kefaju. Če nemaju zakaj, začas zmisliju razloga. Kod Daniela su Matej, Nikola i moja malenkost Mladen, a kod Marka Tin i Robi.
Marko z autom ide napred, a mi iza. Tak se navek furamo, da Marko ide napred. To je zato kaj je njegov auto malo sporiji, pa da mu mi ne pobegnemo. Pičiju auteki obilaznicom, pa prema Sloveniji. Odjemput se naš auto počel nekak drmati. Pogledamo se Daniel i ja. Zmanjša on brzinu, a se nekak auto i sam ni mogel baš brzo pelati. Kaj je sad? Veli Daniel: 'Ni valda guma otišla?'. Malo smo se vugnuli v stranu i nas dva van. Zadnja desna se pušila i je kotač na felgami bil.
Pitam ga: 'Imaš rezervu?'.
'Ma, imam', veli. Kaj da to ni problem, a i dalje nekak zabrinuto gledi.
'Imaš dizalicu', ga pitam.
'Ma, imam', veli on.
'Pa kaj je onda problem?', ja sam već pomalo dosadan.
'To mi je prvi gumidefekt.' I vadi alat. Meče ključ v šaraf v kotaču i veli: 'Nisu se valjda zapekli.'
Ja držim kotača, a Nikola mi veli: 'Mladen pazite, guma vam je zmazana, bute se zamazali.'
Naslonim gumu na auto i pogledam ruke. Kaj da sam z širom delal. Pogledam moje jadne trifrtaljke, kaj su dost svetle, sad imaju lepu crnu fleku. Ide me danas to z hlačami. Morti bi bolj bilo bez njih. Daniel se snašel. Je on čovek od razmišljanja i znal je kak najlakše odvrnuti šarafe. Je rezerva dost brzo bila gor. Vruča guma se već malo i ohladila i mečemo je v prtljažnik. Srečom je i kiša imala pauzu, al je baš počela nova i mi u auto i idemo dalje. Daniel se čul mobitelom z Markom i oni nas malo dalje čekaju.
Prešli smo granicu bez problema i na prvoj pumpi v Sloveniji je kontrola tlaka v gumama. Je trebalo podosta dodati ovoj novoj gumi.
Kotrljaju se auteki črez Slovenijo. Nikakšnih problemov ni bilo. Smo edino pri ljubljani enega zastoja imela. So delavci v soboto cesto rihtali. Idemo levo prema Novoj Gorici. Dečki z Velke Gorice ideju prema Novoj Gorici.
U Novoj Gorici smo se čist zmotali i zgubili. Je Marko napred vudril kak mu zgledilo. Je skrenul z glavne ceste v mesto, pa pravac Tolmin. Kaj da se z mozgom posvadil. Mi mu mašemo, obaramo svetla, probamo na mobitel. Niš ne vredi. On piči veselo. Nekak smo ipak uspeli mu dat do znanja da stane. Da smo ga samo pustili da ode, ko zna kaj bi bilo, kad mu mobitel ni delal. Vraćamo se natrag skroz do glavne ceste i prelazimo v Italiju. Smo zguibili još dvajst minut. Zvrcne mi mobitel. Ne dela kak treba, al meni dost da samo malo cikne. Stisnem i glasa pustim.
'Helo Mladen ver a ju?', prepoznajem Davideov glas. Je v brigi kaj je turnir taman trebal početi, a mi smo prijavljeni bili.
'Vi a nir italijen border', ja se oglašavam na pitanje i odmah dodajem:'vi lost a vej, end nau is ol oke.'
Na to me Davide obavještava: 'Vi vil vejt van auer on ju, end after dis yi vil start d kloks.'
'vil bi oke', ja njemu i dodajem: 'Vi kam ol seven from registrejšn.', ja mu potvrđujem i slijedi njegovo: 'Si ju.' i potom moje: 'Si ju.'
Brzo smo došli na autostradu Trieste – Udine. Sad Daniel vozi napred, bez obzira kaj je brži. Veli mi, da u raspisu piše, da treba voziti do Udina-jug i onda skrenuti na cestu za Goriziu. Meni pomalo čudno, a i njemu je. Delamo trokut. Tek veli, da je ona ruta od Udina za Goriziu preporučena u raspisu onima koji dolaziju od Austrije. Bar znamo kak doći, makar nam zgleda čist suludo. Usput smo još tu i tam pitali, da nebi pak nekam krivo prešli. Sve bi to bilo dost normalno, al nama je ovo treći puta kak smo tu. Sad nam je jasno. Moramo skrenuti sa autostrade kod Palmanove il čak i prije. Kaj igrači goa mi znamo da se na pogreškama uči, al nam ni jasno kak na istoj greški od lani niš nismo naučili.
Zakasnili smo jenu vuru. Taman su vure počele delati. Svi su sretni. Hrvati su stigli. Svi smo mi jena lijepa velka obitelj.
Ravno s puta sedamo za partije. V podrumu je mračno, a meni z slabim vidom je skor skroz kmica. Igram s Miranom Gorenecom z Ljubljane, starim prijatlom. Zmagal sam jaz, pa je Miran samo rekel na kraju: 'Pa si ti ipak neki Smud. Nis ni misliu da bi jaz zmagal. Je bilo lepo igrati.' Smo obadva rekli 'Fala za partijo.'
Drugo kolo sam zgubil od Kineza Bia koji živi u Italiji i ima tu državljanstvo. U toj poslepodnevnoj partiji mi nekak još veći mrak izgledal. Jedva sam videl kamenčiće na ploči. Bele sam još videl, al za crne sam se svako tolko dobro zagledaval v tablu. V jenom momentu mi se pričinilo da je samo jeno prazno mesto polek grupe i krenul sam v kombinaciju. Kad sam primetil i drugo slobodno mesto, sam si po tiho rekel:'Mulec jedan čoravi.' Ak nikaj, se bar znam dobro na sebe srdit. Tu sam partiju zgubil; naravno.
Više nis štel igrati v podrumu gdi mi je kmica. Ostale tri partije sam igral vani v dvorišću. U trećem sam kolu zmazal Autrijanca Hilberta, a drugi dan vjutro mladoga Slovaka Reindela. Zadnju partiju sam igral z Italijanom Minierijem. Tu partiju nebum lako zaboravil. Kak beli sam dovel partiju do dobitka. Onda sam počel filozofirati i mesto da se osiguram, sam htel njega još više smazati. Naravno, kad se tak dela, niš dobro nemre ispasti. Je on mene porušil i sam se predal. Samo sam trebal mirno iti v završnicu. Tam sam bil fajn najstariji i z najjačom kategorijom, al još navek preterano ratoboren. Praf mi i budi. Bil sam četvrti na kraju.
Kaj reči o drugima? Daniel je negativno briljiral. Pogubil je sve osim jene partije i to protiv Artesija iz Trsta koji je 4. kyu. Pak si je jako srušil rating-bodove.
Matej je bil uglavnom ok. Dobil je dve od pet partija, al je imal jake protivnike.
Robi je tri dobio i sve mu je više jasno da se mora prihvatiti knjiga teorije goa i učenja igre. To je uvjet za znatnije napredovanje.
Nikolu sam pak moral špotati. Prvi je završavao svoje partije i većinu izgubio. Na taj način nema opravdanja. Dobio je samo jednu.
Marko je dobio dvije, ali je kranuo sa tri poraza. Na kraju se ipak zvlekel.
Tin je na svom nivou pokazao daljnje napredovanje. Tri pobjede su lijep rezultat.
Još jen Cormons je za nama. Dojdemo i sledeće leto. Svaki od nas starijih je dobil po jenu flašu prvoklasnog vina farme 'Gradnik', a mali su dobili lijepe paketiće prirodnih proizvoda ovoga kraja.
Nismo imali vremena za obilaske. Nekaj je slikic napravljeno i evo i jedan mali slide-show s ovogodišnjeg našeg boravka na ovom turniru.
Go to ImageShack® to Create your own Slideshow
Sam se trudil napraviti slide-show u tam ga i napravil, al ga neće prikazati. Navodno nisam registriran, a registrirat se nisam uspel. Morti sve to skup ja ne kižim. Tak mi zgledi..
Zgledi ipak da neki ga moreju videti.
Frflal Mladen koji vas sve voli i lepo pozdravlja ... :)
Post je objavljen 06.06.2007. u 13:02 sati.