| < | travanj, 2006 | > | ||||
| P | U | S | Č | P | S | N |
| 1 | 2 | |||||
| 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 |
| 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 |
| 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 |
| 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 |
Listopad 2025 (1)
Rujan 2025 (1)
Siječanj 2025 (1)
Prosinac 2024 (1)
Listopad 2024 (1)
Rujan 2024 (2)
Siječanj 2024 (1)
Prosinac 2023 (1)
Listopad 2023 (1)
Rujan 2023 (2)
Svibanj 2022 (1)
Ožujak 2022 (1)
Siječanj 2022 (1)
Studeni 2021 (1)
Rujan 2021 (1)
Kolovoz 2021 (1)
Lipanj 2021 (2)
Svibanj 2021 (3)
Travanj 2021 (2)
Ožujak 2021 (4)
Veljača 2021 (13)
Siječanj 2021 (16)
Prosinac 2020 (1)
Studeni 2020 (1)
Listopad 2020 (1)
Rujan 2020 (1)
Kolovoz 2020 (1)
Srpanj 2020 (8)
Lipanj 2020 (4)
Travanj 2020 (1)
Ožujak 2020 (1)
Veljača 2020 (1)
Siječanj 2020 (3)
Lipanj 2019 (1)
Ožujak 2019 (1)
Siječanj 2019 (1)
Listopad 2018 (1)
Ožujak 2018 (1)
Travanj 2017 (1)
Veljača 2017 (1)
Siječanj 2017 (2)
Travanj 2016 (1)
Siječanj 2016 (1)
Srpanj 2015 (2)
Veljača 2015 (1)
Siječanj 2015 (1)
Rujan 2014 (1)
Srpanj 2014 (1)
Dnevnik.hr
Gol.hr
Zadovoljna.hr
Novaplus.hr
NovaTV.hr
DomaTV.hr
Mojamini.tv
Opis bloga
O autoru bloga:
Mladen Smud
Mjesto stanovanja Velika Gorica
Starost 70 godina
Otac četvero djece i djed pet unučica i dva unučića
Hobby - Go, drevna kineska igra
Duhom mlad, kao da se još ni rodio nije i često se pita: 'Jesam li uopće?'
Životna filozofija - jedinstvo svijeta po Gospodu
Životna snaga - ljubav (tako on to misli)
Godine su da se broje, a život nama je darovan
Ovaj blog otvorio je za dušu. Život mu je darovan i on ga s ljubavlju daruje djelima Gospodnjima po Gospodu.
Religiozan nije, ali vjeruje iskreno do viđenja uz hvalu za postojanje
U životu on ništa ne posjeduje, mada se ponešto i piše svijetom na njega
Zahvalan za život i darove po Njemu.
Na putu iz vječnosti u vječnost
Sve vas voli i one koji razumijete, a i one koji ne.
e-mail: mladen.smud@gmail.com
Čuka
Linkovi
Blog.hr
Forum.hr
Monitor.hr
javascript:%20void(0);
annaboni
Auroraisa
Bugenvilija-foto
Bugenvilija-text
danila1
deni(daniel
Dordora2
duliba
EuM
fra_gavun
Go-misaona igra
gogoo u prirodi
gustirna
hajjnezir
ima jedan svijet
kapi sreće
maslačkove zbirke
(Norra
OTISAK srca
preživjeti
promatram, razmišljam
rijeke žive vode, potecite, neka Duh se razlije...
sewen
Smotani
sven adam ewin - superfaca
... šok ...
Trill
Vatrene vijesti
Voljela sam umjetnika
Zagora
alba-istriana
anaris
kicker
mamablogerica
modrinaneba
novipocetak50
nutrina
proziran svijet
soba za utjehu
sv
tayana
tvrtkodolić
zlatnazitnapolja
Zanimljivo
Na rubu znanosti
Posjetili ovaj blog od 06. 01. 2020.
pri_Mladenu
Prvi dan v Berlinu
- 22:58 -
Komentari (18) -
Isprintaj -
#
|
Na mestu gde igramo u Humboltovom univerzitetu je u predvorju comp za informacije i na njemu se moze na internet. Tam sam pogledal blog i napisal kratki komentar kak smo prosli u prvoj partiji. Nakon toga smo presli prema hotelu gde spavamo. Lepa nocna setnjica. Dojdemo do hotela i ja odmah na recepciji pitam za jenu vuru interneta. Veli mi zenskica da to dojde tri eurica. Kaj nebi dal za blog. Tea i tata su presli v corku, a ja na svoje, blog. Sad da se vrnem na pocetak. Vjutro sam se doma zbudil oko 7 vur. Popil sam si euglukonceka i pripremil zob z mlekom. Pol vure je preslo, pa sam tu zob smazal s pravim gustom. Navek se vu toj situaciji setim konjih. Neznam zakaj. Sredil sam to i napunil kadu vodom, pa je pal i kupanac. Onda spremam putnu torbu. Na kraju je bila skoro prazna. Kaj da zemem. Skor sve imam na sebi. Sam si del dva rokovnika, da nebu prazno, pidzamu, rezervne strumpfe i doljnji ves. Cipele ocistil i oblekel. I eto tu je vec 10 vur i cujem trubi vani auto. Dosli su po mene. Pelamo se do erodroma. Je tu v blizini, ali nebumo prtljagu nosili. Odcekirali smo sve kaj treba. Ja sam svoju putnu torbu nosil z sobom, kaj sam rekel da to ni prtljaga nek osobne stvari, onak nekaj malo. Mi se sluzbenik samo nasmijal i rekel da moze. I tak je doslo 12:10 i nas avioncek od ´germanwings´-a vec se zaletava. Zacas smo bili iznad oblakih. Lepo je vreme bilo i smo sve dol vidli. Vuha su mi se zacepila i nekak me automastki tera na zevanje. Pukne v vuhima i pak cujem i zacas opet ne. Kad smo vlovili fajn visinu se sve to nekak smirilo. Za jenu vuru i 15 minut smo vec bili v Berlinu. TU malo vetric pirka i zericu je hladnije. Cekamo Tomovu i Teinu prtljagu i krenemo onak bez veze. Velimo Tom i ja da bi sad vredilo popiti kavicu. Zveramo okolo gde i pridje nam neki mladi covek i otvara neku kartu u nekom prospektu i pitam kam idemo. Kaj da ga je Bogek poslal, kaj sami nismo znali, al smo mislili da se bumo vec snasli. Lepo nam je na prospektu zaokruzil gde smo bili i kam trebamo dojti. Rekel na engleskom kak do vlaka z kojim se bumo tam dopelali i mi krenuli. Kavica je automastki otpala, kaj smo sad trazili stanicu vlaka. Isli smo kak je covek rekel i dosli. Vidimo stoji vlak na 11. peronu, a tak je on napisal v prospektu. Usli smo v njega. Stajal je tu dulje kaj mu je tu pocetak. Tak mi je to zgledalo. Lepo smo se dopeljali do nase stanice i zisli van. To je kakti centar Berlina. Zajdemo van s kolodvora. Gledamo one papire kaj sam ih ja sprintal z interneta i nekak najdemo stranu kam treba iti. Vidimo da se igra u Humboltovom univerzitetu. Tom me pocava o tomu da je Humbolt bio veliki covek i jako zasluzni naucenjak. Po njemu je i taj univerzitet dobil ime. Dosli smo do zgrade kaj na njoj pise da je to Humboltov univerzitet, ali tam nikoga. Brzo smo skontali da to ni tu i da ima tu vise raznih zgrada kaj spadaju pod taj univerzitet. Vidimo na prospektu da treba dojti na adresu Unter den Linden 6. Pa veli, kolko znam, meni je to najpoznatija Berlinska vulica. KOnacno smo i tu adresu nasli i usli u predvorje univerziteta. Sve je to zgledalo okej, ali sad problem nastupa. Pitamo ljude u prolazi gde se igra go i gde je nekavi Europameisterschafl u gou. Svi nas gledaju kaj da smo z Marsa opali. Jeni su nam rekli da pitamo na jednoj porti, kaj tam na informacijama nikog ni bilo. Udjemo u portirnicu, a covek i tam nekak bledo gleda. Pita tam nekog drugog i vrati se i veli onak z mukom, kaj govori engleski kak i ja i ni mogel naci pravu rec, da idemo tam kroz jena vrata, pa na desno i blizu vulice na j4na staklena vrata na toj desno strani. Meni se sve to nekak zmotalo, ali je Tom deloval kaj da to razme. Isli smo kak je Tom dalje rekel i dobro smo dosli,. Sreli smo tam i prijatelje z Poljske i bili konacno sigurni da smo na parvom mestu. Konacno smo nasli mesto gde smo vidli go-garniture. Bilo je i poznatih. Jedan od organizatora nam je rekel kak da dojdemo do hotela gde nam je rezervirano nocenje. Pak je Tom sve zapamtil. Ja se nis ni trudil razmeti kaj je taj pripovedal. I krenemo mi do hotela. Zasli smo van na Unter den Linden, pa po njoj na levo i deri ravno. Tak bi trebali hodati oko kilometar i to bi bilo to. Presli smo prek jednog paka kaj se zove Lustigpark, pa pored jene ogromne crkve. Ni jako visoka, al je bila jako siroka. Vidimo veliki toranj. Bum sve to vlada metnul gor kad se slike obrade. Sad su u aparatu. Idemo preko jene reke. Mi smo je onak med nami nazvali Berlincica. PO njoj i brodeki turisticki ploviju. Idem sad po Karl Libknecht strasse, skrenemo levo v jenu malu vulicicu i tu je nas City hotel. Javimo se na recepciji i dobimo kluce. Ostavimo stvari i idemo natrag. Usput upadamo u jedan restoran i tu se dobro najedemo. Ja sam kresnul mesanu salatu i nekaj z glivama i raznim povrcem. Cak sam si popil i pivicu. Bil sam zedan. Posle smo jos navrnuli i u jedan veci kafic i popili nekakve ogromne kave. Putem Tom dolazi na svoje. Slika one znamenite hize, toranj, crkvu, most na ´Berlincici´. Tam pri mostu vidim ja sibicare. Vrte tri skatule i sve pitaju gdi je kuglica. Tea stane i gleda i onak veli: ´Tam.´ Onaj kaj vrti dojde k njoj i veli nek pokaze gde. Ja glasno po naski: ´Tea naj. Tu nemres dobiti nis samo zgubiti. Buju te navlekli.´ Jen med publikom meni nekaj na njemacki, a ja njemu dalje da ja sve to kuzim i da me nemreju zveslati. On i dalje proba njemaci, a ja njemu da ne vredi da sve kuzimno kaj to je. Naravno po naski. Vidi on da nejde i pita po naski od kud smo. Veli ja njemu od oko Zagreba i odmah ja njemu vi ste od Bosne. Svi su bili okupljeni okolo skvadra. Cekali su zrtvu. E, nebute nas. Pa zbnamo mi takve rabote. Veliju da su sa Kosova. Evo nas na mestu igranja. Tu je vec i otvaraje prvenstva. Decki pripovedaju o prvenstvu. Sve su do meni poznate face. Sledi domjenak. Ona vec nakrkani imamo sad jos i zabadaf klopu. Steta, a vec skoro ni nemremo. Bilo je to nekaj malo vise na japanski. Parovi su postavleni. Igramo z njemackim parom Monika Reimpell 2. dan i Christian Ganrow 2. dan. Usli smo u zaplete. Vreme nam je dosta preslo. Usli smo i u slabiju poziciju i pobeglo nam je dozvoljeno vreme za gruntanje. Nis od partije. Zgubili smo. Steta. Sutra bu valda bolje. Vracamo se natrag do hotela i to je to. Sutra se bum opet javil, ak bu vremena i love. I tak nam je presel prvi berlinski dan. Sutra nastavljamo z igrom v 10 ujutro. Lepo vas pozdravlja i voli vas Mladen. Moram nekaj cim prije dignuti da mi vreme od vure ne iscuri. Bok |