| < | listopad, 2005 | > | ||||
| P | U | S | Č | P | S | N |
| 1 | 2 | |||||
| 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 |
| 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 |
| 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 |
| 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 |
| 31 | ||||||
Listopad 2025 (1)
Rujan 2025 (1)
Siječanj 2025 (1)
Prosinac 2024 (1)
Listopad 2024 (1)
Rujan 2024 (2)
Siječanj 2024 (1)
Prosinac 2023 (1)
Listopad 2023 (1)
Rujan 2023 (2)
Svibanj 2022 (1)
Ožujak 2022 (1)
Siječanj 2022 (1)
Studeni 2021 (1)
Rujan 2021 (1)
Kolovoz 2021 (1)
Lipanj 2021 (2)
Svibanj 2021 (3)
Travanj 2021 (2)
Ožujak 2021 (4)
Veljača 2021 (13)
Siječanj 2021 (16)
Prosinac 2020 (1)
Studeni 2020 (1)
Listopad 2020 (1)
Rujan 2020 (1)
Kolovoz 2020 (1)
Srpanj 2020 (8)
Lipanj 2020 (4)
Travanj 2020 (1)
Ožujak 2020 (1)
Veljača 2020 (1)
Siječanj 2020 (3)
Lipanj 2019 (1)
Ožujak 2019 (1)
Siječanj 2019 (1)
Listopad 2018 (1)
Ožujak 2018 (1)
Travanj 2017 (1)
Veljača 2017 (1)
Siječanj 2017 (2)
Travanj 2016 (1)
Siječanj 2016 (1)
Srpanj 2015 (2)
Veljača 2015 (1)
Siječanj 2015 (1)
Rujan 2014 (1)
Srpanj 2014 (1)
Dnevnik.hr
Gol.hr
Zadovoljna.hr
Novaplus.hr
NovaTV.hr
DomaTV.hr
Mojamini.tv
Opis bloga
O autoru bloga:
Mladen Smud
Mjesto stanovanja Velika Gorica
Starost 70 godina
Otac četvero djece i djed pet unučica i dva unučića
Hobby - Go, drevna kineska igra
Duhom mlad, kao da se još ni rodio nije i često se pita: 'Jesam li uopće?'
Životna filozofija - jedinstvo svijeta po Gospodu
Životna snaga - ljubav (tako on to misli)
Godine su da se broje, a život nama je darovan
Ovaj blog otvorio je za dušu. Život mu je darovan i on ga s ljubavlju daruje djelima Gospodnjima po Gospodu.
Religiozan nije, ali vjeruje iskreno do viđenja uz hvalu za postojanje
U životu on ništa ne posjeduje, mada se ponešto i piše svijetom na njega
Zahvalan za život i darove po Njemu.
Na putu iz vječnosti u vječnost
Sve vas voli i one koji razumijete, a i one koji ne.
e-mail: mladen.smud@gmail.com
Čuka
Linkovi
Blog.hr
Forum.hr
Monitor.hr
javascript:%20void(0);
annaboni
Auroraisa
Bugenvilija-foto
Bugenvilija-text
danila1
deni(daniel
Dordora2
duliba
EuM
fra_gavun
Go-misaona igra
gogoo u prirodi
gustirna
hajjnezir
ima jedan svijet
kapi sreće
maslačkove zbirke
(Norra
OTISAK srca
preživjeti
promatram, razmišljam
rijeke žive vode, potecite, neka Duh se razlije...
sewen
Smotani
sven adam ewin - superfaca
... šok ...
Trill
Vatrene vijesti
Voljela sam umjetnika
Zagora
alba-istriana
anaris
kicker
mamablogerica
modrinaneba
novipocetak50
nutrina
proziran svijet
soba za utjehu
sv
tayana
tvrtkodolić
zlatnazitnapolja
Zanimljivo
Na rubu znanosti
Posjetili ovaj blog od 06. 01. 2020.
|
Uz zid istočne strane dinamovog stadiona curice i dečki đaci-prvaci. Svi svečano oblečeni. Plave hlačice i šoseki, bele košulice i na glavami pionirske kape s crvenim petokrakami. Mamice su si truda dale, da im dečica čim lepša buju. Tu je i mali bracek. Stoji med dve curice i čeka. Su baš njega zbrali, da bi štefete nosil. Mu nekak čudno bilo, da kaj baš njega, al mu ipak drago pri srcu. Je to kak velka stvar drugu Titu štafetu nositi. A smo, kaj 1. a razred, prvi bili na redu vu tom lancu bežanja z štafeto. Od nikoga nismo primali, a dalje slali, kaj smo prvi bili. Je bracek mislil kak ta štafeta baš od tud ide i da bu on prvi je nosil i Tito bu na kraju to primil. Si je mislil, jel bu uopće mogel tih sto metrov je i preneti, kaj je to tak važno. Če nekaj pogreši, se popikne, il na krivo odnese; pa kaj bu Tito tam na kraju mislil. On tam valda čeka. Su mu ju donesli, drvenu. Je imala kak neki poklopec gor i na njem dost velka crvena petokraka. Su mu pokazali kam treba bežati i komu je tam dati vu ruke. Se vidlo, da tam čekaju trojka, kak i mi, iz 1. b razreda, skor pri kraju zida stadiona. A je zid bil takaj poseben z crveni cigli napravlen. Na vrh je bil nekakvi beton z razbijani flaši, kaj bi se na nje zdrapal saki kaj bi štel skočiti prek, da bi tekme gledal. Sam si puno put razmišlal, kaki je to čovek bil, kaj je te razbijene flaše tu vu betona del. Nekak mi sad čist žal, kaj vu ta vremena ni aparatih bilo, da bi se to slikalo. Je i to del povesti Dinama. Da se ipak vrnem nama, kaj smo bežali. Nekak je braceku dugo trajalo dok ni bežanje počelo. Su se učitelice nekak više uzbežale oko nas, nek kaj smo mi na kraju trebali prebežati. Sve je to za našu školu trebalo biti do škole vu Harambašićeve ulice. Tam su bežati trebali naši četrti razredi. I sve je odjemput počelo. Su me malo čak i pogurnuli kaj bi znal da treba. Sam bežal da ni sam nis znal kak. Su mi oni iz 1. b zgrabili štafetu i počeli dalj bežati z njo. Su valda i njimi rekli kaj trebaju delati. Nekak je to bilo sve. Kolko razmišlanja, kolko važnosti, kolko rihtanja za tih sto metrof. I ostalo je tih sto metrof vu braceku. Je to bilo 52. leto. Je puno let još prošlo kaj su štefete Titu nosili. Kasneje, kaj je televizija došla, sam gledal kak to zgledi i tam negde drugde. Deca, pa i starejši su nosili razne štafete, kaj sem ja tak zval ono kaj se nosi. Je svako leto bila čitava hrpa štafet, al je samo jena glavna bila. Sam si mislil kak to Tito stigne sve pročitati, kaj su vu njima razna pisma njemu napisana bila. Sam prije mislil kak je ta, kaj sam je nosil, jedina bila, a kasneje, da ju je bar pročital. Na kraju mi je nekak jasno bilo, da ju valda ni ni videl ni izvana, il morti samo u hrpi, kaj bi je negde stovarili. Bi mu tam neki radnik valda rekel: 'Drug Tito, ojte videti kaj smo vam dopelali. To je sve za vas.' Bi moj Titek onda zafrkal rukave i vu hrpu zašel, kaj bi videl, kaj to njemu deca pišeju. Ko zna, morti i je. Su tak vremena prošla. Je i Tito prešel. Se sve nekak promenilo. Pripovedaju o tim vremenima čist drukće nek negda i to puno onih kaj su negda drukše govorili. Se to je valda vu redu, kaj su nekaj morti tek sad prokužili. Morti su i ............ Mene su vu tomu, kaj sam tu pisal, samo zlupane flaše na zidu dinamovog stadiona smetale. Nigdar nem razmel toga kaj je to napravil. I kaj got ste negda, pa i sad mislili dragi moji prijateli Vas sve pozdravla i puno voli Vaš Mladen |