Priče iz prošlog stoljeća
Ćapin Sokol je bilo puno djevojačko prezime moje matere. Njezin stariji predak bio je Napoleonov vojnik, Francuz, koji se zagleda u jednu curu u Gornjim Brelima (iza Biokova) te se oženio i ostao tu živit, a prezivao se Ćapin ( nepoznato kako se je u originalu to pisalo i čitalo!). Kasnije su njegovi potomci dobili nadimak Sokol i otuda dvostruko prezime. Moja majka i njezina braća su ostavili samo Sokol, i tako su se prezivali moji prvi i većina drugih rođaka iz Brela. Čitav rod je s vrimenom napustio zabiokovlje i naselio se u primorju.
Mala Ivka bila je vridno, okretno i po malo berekinasto dite.
Nije samo poznati Zagorac volio prasetinu (priča o prasećoj glavi), bila je to delicija koje su bila željna mnoga dičja usta! Jedanput kad nije bilo babe kući (did je bio slabije pokretan, ranjen u nogu u Svitskon ratu, pa je baba Ive upravjala!) mater je otišla na tavan i kroz purtelu* se spustila na jednu veliku bačvu, te nožen ogulila čađavi rub slanine, koja je visila o gredi iznad bačve. Zatim je šesno odrizala jednu fitu pa rub zamazala sačuvanon čađon i izašla kud je i ušla, te se potajno osladila slaninon i kruvon ispod cripnje*. Tada nije bilo strava od kolesterola, a debljina je bila znak blagostanja. Znači, "gola" slanina joj nije mogla smetat, osim ako je, nenavikla na mrs, dobila proliv.
Baba, naravno ništa nije opazila, a kad joj je Ivka, nakon puno vrimena ispričala zgodu, suze su joj vrcale od smija.
Jedanput baba Ive išla u crkvu, (zanimljivo da je mater Ive, a ćer Ivka, dok je did bio Mate, a jedan sin je ima isto ime!) a mala ne može, nema prikladnu robu. Mater ode a ona nađe niki njezin vuštan, pripaše ga, višak izvuče iznad pasa pa trč niz Kričak, kroz Šošiće, do sv. Stipana! A moja dobra baba Ive nije vikala, nego su jon jopet suze vrcale od smija!
*purtela, otvor u plafonu kroz koji se penjalo najčešće u potkrovlje
*cripnja, peka (nekad od crijepa)
