plava brazda

ponedjeljak, 25.05.2009.

AJME !

Joj, koja san ja tuka.
Zalud mi je šta se poznan i svašta znan pa bi ka tribala bit pametnija.
Na primjer, znan da najprije valja dobro promislit pa onda nešto učinit a isto mi se bez problema omakne najprije se zaletit grlon u jagode pa posli...
Posli se nema šta mislit.
Eto prije 2-3 dana doša mail poziv uvaženog, ozbiljnog kolege da ga posjetin na njegovom Facebook profilu.
Ošla na link, ne moš uć ako se ne registriraš.
U principu ne ulazin di se triba registrirat al rič je o osobi koju cijenin i šta ću nego se upisat ?
Povirila, misla da ćemo tamo spašavati svit kad kod njega nema ničeg, samo u kantuniću stoju sličice "prijatelji".
Kliknila na poznato mi ime.
O, lipote !
Tamo svega i još miljun njegovih prijatelja, po miljuna poznan i ja, druga polovica mi rodbina.
Javila se nećakinji da mi bude prijatelj, ona odgovorila "dobrodošla...moderna tetko!!!!...ahahahahhaa....najjača si!!!!!".
Digla mi repicu i krenilo me, počela okolo klikat, zezat se, chatat, lipit sličice, više mi se nit ne izlazi otamo.
Maloprije rješila kviz :

Which Star Trek Next Generation Character are you?
The result is Doctor Crusher :

Your drive to find the answer to situations is only matched by Captain Picard. You're a great humanist with a delightful bedside manner, but don't ignore those closest to you or they'll become transdimensional beings.



Neću prevodit, samo ću reć da sam se nasmiješila.
Žurin, moran povirit ima li još koji kviz, di su i šta radu facebook prijatelji, ko chata, ko je štogod zalipija na Zid...
Ajme, nisan ni do sad imala vrimena a sad ozbiljno razmišljan klonirati se.
U tuku

UPDATE - kad je bal nek je maskenbal
Eno san van metnila u box link na moj Facebook profil, a kome je do glasa nek upali Hrvatski radio 2.program u četvrtak ujutro u 9 manje 20 pa može uživat, trljat ću uživo šta jamči više nego jednu izgovorenu glupost
Šta se tiče općeg dojma obećajen da ću ode zalipit pozive na kavu i kad ću opet bit na dalekovidnici

subota, 23.05.2009.

CIRKUS

U nas drugi krug za župana 31. 05. ka i svugdi, za gradonačelnika 14. 06. jer se na Kaprije pojavija listić viška pa će se prvi krug ponovit 31. 05.
Kaprije nije uz granicu s BiH di normalno ima viška ljudi, listića i glasova, di glasuju oni šta nisu ni vidili izbora i naravno, umrli a nikad se ne poništavaju il ponavljaju izbori.
Tamo ka da je neka druga zemlja i ka da je svaki cirkus u redu.
Kaprije je otok, nema više od 200-300 birača čiji glasovi ama baš ništa ne mogu prominit šta se tiče prvog kruga, al...
Kad su prepisivali EU izborni zakon Bosanci metnili a naši zaboravili metnit klauzulu po kojoj se kad se sigurno ide u drugi krug zanemaruju nepravilnosti u prvom krugu na biračkin mistima di je malo glasača koji nikako ne mogu prominit rezultat.
Sritni li smo, naši nisu u stanju nit prepisat nešto kako triba.
Nisu prepisali ni onu obvezujuću i kaznenu odredbu za sve koji ne izađu na izbore.
Šta će in ?
Njihovi cirkusanti izlazu po naređenju, njima bolje da ostali građani stoju kući nego da glasuju po savjesti šta bi se moglo prevest ka kontra njih.
Meni dođe da tin zabušantima šta neizlaskon uništavaju svoj i moj život, al i živote naše dice odma dan pušku i nek krenu u revoluciju.
Jer pomaknit se možemo il izborima il revolucijon, trećeg nema.

Svidija mi se ovaj cvit iz dvora od prijateljice.



Miljuni tankih treperavih latica čine prilipi cvit.
Ka glasovi.

četvrtak, 21.05.2009.

ZABRINILO ME

Ne brine me šta cilo proljeće skoro svako veče jeden šparoge skuvane s tvrdin jajima il na fritaju s našon domaćon panceton i uz to puterice i ravanela.
Nije to radi zdravlja i likovitosti nego iz čistog gušta, obožavan ih.
Mi hedonisti iz ekipe "za guzicu na forticu" uvik gledamo činit ono šta volimo i onda u tom uživat do daske.
I ne samo kad je spiza u pitanju



Zabrinilo me drugo.
U srcu sezone vrgoračkih jagoda ta delicija mi trune u frižideru zajedno sa šlagon.
Uvatila se svaki dan pravit i jesti dičje zvizdarije jer neki glas u meni stalno ponavlja jesam li pojela dozu od 1 limuna, 2 ostrugane jabuke, 2 sridnje mrkve i 2 žlice meda od kadulje.
Ništa mi nije drago, ne sluti na dobro.
Il san ozbiljno bolesna il san otišla na kvasinu



Onda, koja dijagnoza bi mogla bit ?

UPDATE - misla noćas, jutros i zaključila da bi prije mogla bit rič o kvasini nego bolesti
Umisto pristat duvanit gušta se i dalje tuta forca i usput pere savjest unošenjen vitamina
Ka da to jedno drugo poništava

utorak, 19.05.2009.

UZALUD VAN TRUD...

Sve se uozbiljilo, metnilo kino, zamračilo prostor, načulilo se u omjeru njih dvi iz njihove EU, njih dva iz naše RH.
Počelo prikazivat neki dosadni film, naglas komentirat i usput nas svašta pitat.
Bemti EU kulturu, ko je vidija drobit za vrime filma ?
I ko pametan trati vrime na nemoguću misiju da plavušama protumači nešto šta je složenije od 1+1 ?



Nu ih, ne znaš jel znanje bolje upija mlađa il starija

nedjelja, 17.05.2009.

GULOZAČA

Ovo je moj dobri stari Sony koji leži negdi sam i zaboravljen kad god iman novi.
Nije skroz ispravan, odavno mu objektiv ne izlazi kad triba nešto snimit, baterije se mogu napuniti tek da škljocnen 10-tak puta, o komandama neman pojma, al sve takav kakav je uvik mi je obala spasa.
Jer kad san stukla Kodaka starog 4 miseca izvukla san ga, a i nedavno kad san stukla Olympusa starog 8 miseci.



Jučer Mlađa javlja da me ne može gledat sa starcon u rukama pa je kupila novi Sony jerbo joj se čini da bi mi ta marka mogla potrajat dulje od par miseci al da će ga dat tek kad obećan da ću stavljat onu uzicu oko ruke i pročitat uputstva.
Obećala odma iako i ona i cili svit znaju da ne volin uzicu, kaiš u auti, ma ništa šta me oće zarobit, a uputstva ne bi pročitala nit da mi za svako slovo platu 500 ojrića, tako protestiran šta uz svako govno dobijemo toliko kartušina i teksta da bi tribali unajmit čitača.
Evo je danas, smije se i sva sritna viče da uputstvo ima 150 gusto ispisanih stranica.
Odma san rekla da ga nosi ća il ćemo se minjat, nek mi pokaže 2-3 osnovne radnje i da mi ga a ja ću njoj dat malo pravog rariteta.



Pristala, dala san joj lipi komad sira boljeg od najboljeg na svitu, domaćeg ovčjeg iz Malog mista.
Nema tih novaca za koje ga moš kupit, nema ga nit za dat učitelju, popu il doktoru, kamo li za prodat.
Moš ga jedino dobit, al za to tribaš bit...
A šta ja znan šta osin da meni uspijeva.



Sve u svemu jedan nula za me jer Mlađa bi sir uvik dobila, a ja ne bi dobila novi digitalac da ona nije gulozača.

petak, 15.05.2009.

IZBORI - drugi dio

Prvi put san ih ode spominjala 12. 01. 09. i odma rekla da su za me nedoumice rješene, znan za koga ću glasat šta se tiče budućeg gradonačelnika i dogradonačelnika.
Tad sam misla da ću za vijećnike izabrat neku nezavisnu listu, sad znan da neću, a bome pojma neman koga zaokružit za župana, ponuda je i ajme i joj.
Moj izbor za gradonačelnika je nezavisni kandidat kojeg podupiru SDP i HNS :



Doktor Ante Županović ravnatelj je županijskog Doma zdravlja u drugom mandatu, liječnik NK Šibenika, prvi i aktualni predsjednik Skupštine Hrvatske liječničke komore te voditelj zdravstvene komisije za zdravstvenu skrb Hrvatskog olimpijskog odbora, čovjek koji je po svom moralnom sustavu i radnim kvalitetima nacionalno, a i šire, poznat i priznat - ovo je pisalo po novinama.

Potvrđujen da je sve gola istina i da su malo rekli, on je predivan čovik u svakom smislu, predan familiji i poslu, čovik ogromnog srca i sjajnog pedigrea.

Moj izbor za dogradonačelnika je Petar Baranović, HNS-ovac, ribar, predsjednik Sindikata ribara RH, član pregovaračkog tima s EU za ribarstvo, mlad, pametan, elokventan, ekolog, dobar otac i muž, ma sve.
Sritna san šta su Ante i Perić zajedno.

Niih dva su najbolji izbor.
Dakako, nema veze šta mi je Ante rođeni svak iliti šogor, a Perić nećak

P.S. Njih dva nisu u rodu.

četvrtak, 14.05.2009.

SAD

Kad je otiša Mlađa se svon snagon bacila na posal, napredovala, sredila projekt i papirologiju za buduću kućicu, uz pomoć Starijeg sredila ostavljene joj minuse, zadržala stančić, auto i motor a da ništa ne fali njoj i pasu brinemo se svi.
Prije nego je otiša on je sve šta su zajedno kupili prepisa na nju.
Šta se srca tiče jedno drugom su dali slobodu, samo ju nijedno nije tilo uzet.
Prvi put su se vidili oko Božića, nakon 6 miseci njegova boravka u komuni.
Već tad je bija odlično, pomaga novopridošlima, savjetnici su rekli da bi moga otić kući, al njih dvoje su odlučili da ostane još, oće bit miljun posto sigurni da se igla neće ponovit.
Drugi put su se vidili prije 20-tak dana.
Odlučili da će nakon lita odlučivat kad će on kući jer postoji nepisano pravilo da triba bit u komuni onoliko koliko se bilo na igli pa želu i to ispoštovat.
Mlađa je dobro, odlično, jedino šta se koji put požali da je mogla imat bebu da nije bilo ovog.
Ošli ona i ćaća joj prekjučer popodne brodićen do Kaprija, jučer ujutro 2-3 ure bacili tunju, jutros opet i malo prije se vratili, utekli od juga s jedno 15 kili arbuna i kanjaca.
Dobro je kad nije gore

utorak, 12.05.2009.

GODIŠNJICA DANA D

To popodne 13. 05. 08. bilo je popodne u kom ka da je zdravlje cile familije nekon višon silon smišteno na zlu tekuću traku koja se dugo, dugo nije tila primirit, kamo li zaustavit.
Iz nekoliko tadašnjih postova:

UPDATE - 13. 05. 2008.

Par sati nakon šta san ovo ( post ) napisala saznala san za jednu tešku stvar u široj familiji. Svo moje vrime, strpljenje, razumijevanje, snaga, ljubav, znanje i veze sad tribaju tamo.
Virit ću vas, tribate mi, al ne znan kad ću se javit.

15. 05.

Ono prekjučer...
Sad je oko 50-60 sati da nisan legla, ne spava mi se, ne osjećan umor ni bis ni ništa, samo prazninu.
Kasno popodne nazva Stariji, lipo izdiktira par sitnica o dici a onda reka da ima nešto kazat, jesan li spremna slušat i ne prikidat ga dok govori.
Misla san da je nešto oko posla, ćutila oluju, ali ne ovakvu.
Majko mila, nebo se srušilo na me !
Govori da je onaj od Mlađe na igli, uvatila ga Mlađa prvi put di se bode prije 9 dana, to jutro opet.
Prvi put ga je odvela njegovin, jadni ljudi šokirani, ništa nisu razumili, kamo li znali šta poduzet.
On je krasan momak, radi, ima zlatne ruke, dobar, lip, obožava Mlađu, lud za njon godinama, ma bez mane.
Osin šta je prizna da je nešto dulje od 2 godine na igli, da ima dugova na desetke iljada kuna.
Zva odma posli i Sridnji, Mlađa je braći rekla i prije 9 dana i prekjučer.
Ovo je tračak svitla, ta ljubav, povjerenje i povezanost između mog blaga.
Jučer je bila ode, Njen je kod svojih, čuvaju ga, ima krizu, užasnu, povraća, trese se, smrzava.
Mlađa mu oduzela mobitel i nabavila tablete da olakša krizu.
Njegovi, on i ona bili danas na razgovor ne bi li prista otić u komunu.
Blida je, izmučena, kaže da je njena obveza učinit sve kako bi otiša na ličenje, a o drugom će mislit kad ga smisti na sigurno...

17.05.

Prvi udar je proša, stvari se relativno dobro razvijaju.
Testiranja pokazala da nema hepatitisa niti ijedne boleščine, apstinencijska kriza je bitno manja, do sad 2 razgovora u vezi komune uspješno obavljena, on pokazuje želju za ličenjen pa ako sve bude teklo ka ovih par dana za 40-tak dana triba bi uć u komunu.
O budućnosti, dugovima, gubitku posla još niko nema vrimena govorit, najvažnije je bilo poduzet akcije oko zdravlja i ličenja.

28. 06.

Evo peti dan da je privjesak od Mlađe u komuni.
Isplakala je more suza, sidila budna po cile noći, nit je jela nit pila.
Sad je bolje, smirila se, dolazi u normalu.
Cilo me vrime ždere šta nisan ranije ništa na njemu primijetila.
Jedno vrime volonterski san se bavila s ovisnicima, najviše u smislu podučavanja o AIDS-u i drugin napastima, zadnjih 5 godina skoro svaki dan razgovarala s njima i šire, pripoznajen ih na miljun kilometara, ovog pod noson nisan.
Ne bi niko, čudo jedno kako on razumno govori, normalno izgleda, ne moš virovat.
Savjetnici kroz pripreme za komunu kažu da je odličan, da se ne sićaju kad je zadnji put doša neko tako pribran i odlučan da se riješi napasti.
Mislu da će mu tribat najviše godina dana, viruju da će bit skroz zaličen za 6 miseci.
Mlađa je odlučna čekat ga, dat mu još jednu, zadnju šansu.
Nisan kudila ni nju ni njega, samo san mu rekla da je sve jockere u odnosu na nju za cili život odigra i da nema više prava ni na jednu greškicu...
Dopalo me opet kuvat za nju, prat i peglat joj robu, Mog brinit o pasu dok ona radi.
Idemo dalje.

A šta je s Mlađon i s njin sad u idućem broju.

12.05.2009. u 13:59 • 13 Komentara • Print • #

nedjelja, 10.05.2009.

TARTUFO, MONITOR...

Ko će moć bez njega živit sad kad san ga upoznala ?



Ima bili od vrhnja i vanilije s mrvicama beze kore, al ovaj škuri tartufo s okuson čokolade i šatoa obogaćen lješnjacima i posut kakaon u prahu nije samo sladoled, on je pisma nad pismama.
Nemoš ga kupit u dućanu, moraš naručit dostavu na kuću, zovneš bofrost šta nije problem u metropoli, al kako ću ja ode ?
Osin tartufa Stariji mi donija novi veliki tanki monitor, tipkovnicu i miša.
Bemti, toliko me smanta tartufo da san skoro zaboravila fine gucci očale i dva para postola za štrapac.



Čovika uvik veselu mali znaci pažnje

10.05.2009. u 21:01 • 7 Komentara • Print • #

petak, 08.05.2009.

KAKO JE POČEJA RAT...

Prije 5-6 dana.

Lipo san se sredila, toliko da san tila zvižnit za mačkon šta me gledala iz ogledala.
Ide se na cjelonoćnu veselicu, spiza, klape, ples, zafrkancija, odlično društvo.
Sidin prid ekranon i čekan Svog da se obuče.
Malo kasni, bija je povirit brodić i vrtal jer je posadija 3 pomidore, 2 kukumara, na 1m2 špinjače, na 1m2 blitve, na 20 cm2 selena i 1 balancanu a nije ih vidija od jutros.
Izvadila san mu iz ormara jedino odijelo koje je moglo proć bez peglanja, lipu košulju, prilipu kravatu, bičve do kolina da se ne vidu noge kad sidne, postole.
Tako mi je najlakše jer da ga pušten samog kopat po ormarima sigurno bi obuka čiste rebe, majicu i patike il bi naša narančasto odijelo, ljubičastu kravatu, kratke crvene bičve i zelene postole pa bi se čudija šta iman protiv te kombinacije.
Evo ga dolazi, nosi kravatu u rukama i beštima.

-Šta je sad ?
-Ne mogu vezat kravatu, aj ti.
-Ja ? Kad san ja ikom vezala kravatu ? Ne znan ja to.
-Kako ne znaš, imaš muža i dva sina, mogla si već naučit ?
-Da ne bi, vezujte sami, kad vi naučite meni namazat trepavice ja ću naučit vezat kravatu.
-Ne mogu se sitit kako se veže.
-Čekaj tren, evo ću ti nać na google pa gledaj u sličice i veži.

Našla isti tren.
Gleda on, gleda, privrče kravatu po rukama i mrmlja.

-Sve si to ovo kriva, ne da ti se ić pa si se sitila da ne znan vezat kravatu.
-Alo, jesi li normalan ?
-A ne, ti si.

Otiša u sobu, skinija se i lega.
Ja ni riči.

Kako tad, tako sad, nit slike, nit tona.
Jedino šta tročlana banda svaki čas zove njega pa mene, umire od smija i pita jesmo li digdi vidili kravatu

08.05.2009. u 21:23 • 9 Komentara • Print • #

utorak, 05.05.2009.

REPRINT

Ovo je bilo tu prije godinu dana, 05. 05. 2008.
Sitilo me nekidan na kinesku patku i evo reprinta.



Likovite kuglice i kutije za držat čaj

Profesoru ( prof. slavistike na tamošnjem univerzitetu ) je bija san vidit Dubrovnik, dok je 6 miseci studira u Beogradu uštedija za avionon ujutro otić, uveče se vratit, al nisu mu dali njegovi iz ambasade, nikako. To nije moga prižalit.
Sad je sina tija poslat živit bilo di na svitu, s familijon skuplja lovu za učinit mu pasoš, takse su bile nedostižne, a onda je dolazija još nedostižniji problem dozvola, viza, svega. Nije uspija.
Za imat dite mladi su tribali dobit privolu partijske ćelije u poduzeću. Za imat drugo dite tribali su se pomirit s tin da će bit izopćeni, svak je smija i mora čin ih ugleda po njima pljucat da pokaže prezir, nisu mogli napredovat u poduzeću, nikad ne bi dobili stan.
Vlasti su se bavile kontracepcijon i tako da bi poslale muža il ženu radit 3-4 iljade kilometara dalje, a love za putovat nije bilo pa bi se muž i žena vidili jedanput u 5 godina.
Kasnije san bila u selo di se rodija Mao, tamo i po drugin selima u svakon vrtlu isprid kućica tajno su zakapana novorođenčad, puno previše ženske i dice broj 2 ili 3.
Ubila san se tih dana za obać 5-6 najvažnijih spomenika, svaki uzme baren cili dan.
Najviše me dojmile Mingove grobnice. Ni u njima nema uporabnih predmeta, al su posebne, impozantne, kamene.
U starom dilu Beijinga ima uličica s malin, pretrpanin radionicama - dućanima antikviteta i suvenira koje držu obrtnici umjetnici. Tu je bilo predivnih kineskih stvari, nekih starih više tisuća godina, teke kupila.
U Kući svile kupila par kilometara razne svile, debele, tanke, za muške, ženske. Još iman metraže. Na Frendšipu, di kupuju stranci, svileni veš, u Knez Mihajlovoj servis za jelo za 8 osoba. Knez Mihajlova je ulica u centru s dućanima, ko zna kako joj je pravo ime, ovo joj dali turisti iz Juge.
Narod koji je prije 4000 godina ima svoju znanost, kulturu, filozofiju, umjetnost, napravija Zid, grobnice, hramove dok se za nas nije ni znalo sad je bija iza nas miljun godina.
Saznala san zašto je oprana roba puna fleka. Ima deterženta, al se pere u ladnoj vodi, kučište hotelskih veš mašina je plastično, najviša temperatura pranja 40 C. Mora ostat šporko.
Bila san u kazalištu, plesovi, pisme i ona nevjerovatna svijanja tila, svidilo mi se.
U Beijing san ponovo došla za dva miseca. Kina se oporavljala od Tiananmena, turisti dolazili opet, naši se povatali na bazi Srbi i Hrvati, zva glavni tip za turizam Beijinga da hitno triba rješit šta će s njima ako se opet povataju. Išlo nas 4 službeno, on nas dočeka i odma s nama na službenu večeru s još njih 5-6. Kolega mi jedva uspija reć da će mu u neko doba namjerno pozlit, tobož od rižine rakije, neka ga vodin u sobu. To će bit kad osjeti da će nan Kinezi tit učinit najveću čast koja se ne smi odbit, dat zalogaj spize sa svojin štapićima, onin kojima su cilo vrime jeli. Sekund prije toga kolega se počeja privijat, tako smo prošli lišo. Umrla bi da san morala taknit štapić kojin su jeli, kamo li ga stavit u usta, i nako san bila štufa jer su cilo vrime pljucali sitne kosti iz mesa po stolu, priko stola, ma di stignu, podrignjivali, mljackali...A bili su visoko rangirani ljudi na službenoj večeri sa stranim gostima - partnerima.
Tamo je najbolje jesti tost i frigana jaja, pekinška patka definitivno valja samo u dobrom europskon kineskon restoranu. Ne radi okusa, spiza ima izražene okuse, slatko, ljuto, papreno, al često ne znaš šta žvačeš pa se meni priviđale razne životinje. Puno je škurih točeva, ko zna šta je u njima, patku konobar siče na tanke komade mesa koji se stavu na male palačinke prelivene škurin soja točon, to nisan mogla, naši i kineski pojmovi o higijeni nemaju ništa zajedničkog.
Jedva smo tamo u Sheratonu izmolili da nam prodaju cilu patku za u sobu pa trčali na Frendšip kupit tost, u sobi se najili patke, batak u ruke i nepečeni tost, spasili se.
U Beijingu san bila 4 puta, zbrojeno oko misec dana šta je za me puno, ne vraćan se često u mista di san bila.
Oćemo li sad u Guandong ?

P.S. Jeden sa štapićima, volin kinesku spizu al ne tamo, tamo je konobar pun maća, stolnjak isto, točevi crni a ja gadljiva. Eto.

05.05.2009. u 12:44 • 12 Komentara • Print • #

nedjelja, 03.05.2009.

MOJ PERE

-Ka, ajmo na kavu, čujen Peru kako viče sa sto metara udaljenosti.

Zove me Ka šta je normalno, nema naš čovik kad gubit vrime na izgovaranje dugih riči.
Zajedno smo prošli vrtić, osnovnu, gimnaziju, onda svak na svoju stranu studirat pa povratak i eto nas, još smo tu.
Da je pobrojit sve zore koje smo raspivani i nasmijani, koji put i uplakani, dočekali budni pa ih odbit od naših godina ne znan bil nan ostalo za krenit u vrtić.
Kad smo skupa ne triba nan puno riči, ćutimo se.
Sili u kafić, vidin da nije od volje.

-Šta je ?
-Ne mogu od ljubomore, jedva je iscidija.
-Na koga ?, začudin se.
-Na moju Anku.
-Aj ne blesi, di si sad naša bit ljubomoran, ako si već tija šta se nisi sitija prije 20 godina ?
-O, lako je onda bilo, moga san i ja birat koju oću, al šta ću sad ako me ostavi ?
-Ma ko će te ostavit, koji ti je ?
-Ne razumiš il se praviš. Viš, kad je moja mater imala Ankine godine, bila je dobro stojeća gospođa u godinama. A vidi nje, vrag joj viri iz očiju, naprlitana, nasmijana, zajebana skroz, ne mogu od straha.
-Poludija si, majke mi. Ugledaj se na Mog, ne pada mu na pamet bit ljubomoran.
-Onda je on lud, ne ja.
-Aj lipo kući, naspavaj se i nikom ovo ne spominji, posebno Mom, samo bi mi falilo da mu utiraš šušak u glavu.

Benti, moj Pere, friški did, lip ka slika i fudran ka prava prilika, maka se, oša na kvasinu, pa na ditinjstvo jer nit je ikad prije bija ljubomoran nit ima zašto bit, Ankino srce nigdi se nije maklo.
Ko zna jel ova ditinjasta fantazija izraz njegovog straha od starenja s kojon ćemo svi, a najviše Anka imat ozbiljnog posla il se samo diga na livu nogu ?

03.05.2009. u 21:02 • 10 Komentara • Print • #

petak, 01.05.2009.

LA GLORIA

Dobrodošli u La Gloriu !



La Gloria, selo u Veracruzu, Mexico, u kojem je gripa A prvi put detektirana.

Gripa, gripa, e pa šta je...
Ljudi su stvarno veliko zatupljeno stado, moš in prodat rog za sviću kad god se sitiš.
Čin je tv zinila o novoj gripi uspaničarili se, opustošili apoteke mada za tip A lijeka još nema, prestali putovati...
U tjedan dana ima oko 160 mrtvih i 2000 oboljelih, mahom u Meksiku.
Ne bi tila ispast okrutna, al ta brojka nije dovoljno dobar razlog za svekoliku svjetsku paniku.
Ima bolji.
Zove se profit farmaceutskih kompanija, prije svega američkih.

01.05.2009. u 21:14 • 11 Komentara • Print • #

<< Prethodni mjesec | Sljedeći mjesec >>

Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje-Dijeli pod istim uvjetima.