Marketing
GULOZAČA
Ovo je moj dobri stari Sony koji leži negdi sam i zaboravljen kad god iman novi.
Nije skroz ispravan, odavno mu objektiv ne izlazi kad triba nešto snimit, baterije se mogu napuniti tek da škljocnen 10-tak puta, o komandama neman pojma, al sve takav kakav je uvik mi je obala spasa.
Jer kad san stukla Kodaka starog 4 miseca izvukla san ga, a i nedavno kad san stukla Olympusa starog 8 miseci.
Jučer Mlađa javlja da me ne može gledat sa starcon u rukama pa je kupila novi Sony jerbo joj se čini da bi mi ta marka mogla potrajat dulje od par miseci al da će ga dat tek kad obećan da ću stavljat onu uzicu oko ruke i pročitat uputstva.
Obećala odma iako i ona i cili svit znaju da ne volin uzicu, kaiš u auti, ma ništa šta me oće zarobit, a uputstva ne bi pročitala nit da mi za svako slovo platu 500 ojrića, tako protestiran šta uz svako govno dobijemo toliko kartušina i teksta da bi tribali unajmit čitača.
Evo je danas, smije se i sva sritna viče da uputstvo ima 150 gusto ispisanih stranica.
Odma san rekla da ga nosi ća il ćemo se minjat, nek mi pokaže 2-3 osnovne radnje i da mi ga a ja ću njoj dat malo pravog rariteta.
Pristala, dala san joj lipi komad sira boljeg od najboljeg na svitu, domaćeg ovčjeg iz Malog mista.
Nema tih novaca za koje ga moš kupit, nema ga nit za dat učitelju, popu il doktoru, kamo li za prodat.
Moš ga jedino dobit, al za to tribaš bit...
A šta ja znan šta osin da meni uspijeva.
Sve u svemu jedan nula za me jer Mlađa bi sir uvik dobila, a ja ne bi dobila novi digitalac da ona nije gulozača.
Post je objavljen 17.05.2009. u 22:20 sati.