Marketing
KAKO JE POČEJA RAT...
Prije 5-6 dana.
Lipo san se sredila, toliko da san tila zvižnit za mačkon šta me gledala iz ogledala.
Ide se na cjelonoćnu veselicu, spiza, klape, ples, zafrkancija, odlično društvo.
Sidin prid ekranon i čekan Svog da se obuče.
Malo kasni, bija je povirit brodić i vrtal jer je posadija 3 pomidore, 2 kukumara, na 1m2 špinjače, na 1m2 blitve, na 20 cm2 selena i 1 balancanu a nije ih vidija od jutros.
Izvadila san mu iz ormara jedino odijelo koje je moglo proć bez peglanja, lipu košulju, prilipu kravatu, bičve do kolina da se ne vidu noge kad sidne, postole.
Tako mi je najlakše jer da ga pušten samog kopat po ormarima sigurno bi obuka čiste rebe, majicu i patike il bi naša narančasto odijelo, ljubičastu kravatu, kratke crvene bičve i zelene postole pa bi se čudija šta iman protiv te kombinacije.
Evo ga dolazi, nosi kravatu u rukama i beštima.
-Šta je sad ?
-Ne mogu vezat kravatu, aj ti.
-Ja ? Kad san ja ikom vezala kravatu ? Ne znan ja to.
-Kako ne znaš, imaš muža i dva sina, mogla si već naučit ?
-Da ne bi, vezujte sami, kad vi naučite meni namazat trepavice ja ću naučit vezat kravatu.
-Ne mogu se sitit kako se veže.
-Čekaj tren, evo ću ti nać na google pa gledaj u sličice i veži.
Našla isti tren.
Gleda on, gleda, privrče kravatu po rukama i mrmlja.
-Sve si to ovo kriva, ne da ti se ić pa si se sitila da ne znan vezat kravatu.
-Alo, jesi li normalan ?
-A ne, ti si.
Otiša u sobu, skinija se i lega.
Ja ni riči.
Kako tad, tako sad, nit slike, nit tona.
Jedino šta tročlana banda svaki čas zove njega pa mene, umire od smija i pita jesmo li digdi vidili kravatu 
Post je objavljen 08.05.2009. u 21:23 sati.