plava brazda

utorak, 30.06.2009.

IZVJEŠTAJ

Šta se tiče opekotine na licu rekla san vam da će brzo proć jer je na mlado
Poslušala Dordoru i 2 puta namazala s malo djevičanskog maslinovog, onda poslušala Ljelju, kupila stari dobri Jecol, 2 put namazala i zarozila se lipa, nova koža.
Iman ovih dana malo više obveza pa san rjeđe tu.
Danas bili moji dragi, nećakinja šta živi u Varaždinu sa svojon ekipon.



Kuva kavu jer ja ne znan, ovo zaozbiljno.
Ako mislite da van je odnekud poznata i da je smišna i lipa to je zato šta je na mene



Šalin se, bilo je puno, puno nje po svin medijima jer je bila Miss Universe Hrvatske.
Sad kad se udala i rodila 2 cure mnogima je pa i meni lipša nego tad šta i nije najvažnije, najvažnije je da je odlična mama i pametna, radišna i uspješna mlada žena.

UPDATE



s rođacima Obame i u stiliziranoj trogirskoj nošnji koju je nosila ka nacionalnu veštu - ta vešta uvik sve zadivljuje, izradili su ju Galići iz Trogira

nedjelja, 28.06.2009.

JUTRO NA PIJACI

žamor pod suncobranima



mirisi, boje



i prekrasna petrovka

petak, 26.06.2009.

SAKRIVANJE

Ovaj me učara, od kad san ga našla di se krije u sparožini ka da je sakrivanje prišlo na me.
Ma ne na me, tu san, nego na mozak mi, ne mogu ga nikako nać već drugi dan.
Nema ga i nema, il je otiša na pašu il je definitivno isparija.
Dok ga tražin vi se zabavite s Hercegovcima.

Tone Titanik i dolazi kapetan do Hercegovca i kaže :
-Znate li plivat ?
Hercegovac odgovara :
-Ne znam, ali može rođo sredit papire !

Šta mali Hercegovac dobije za svoj prvi rođendan ?
Plan Zagreba.

Kako bi se zvala Opatija da u njoj žive Hercegovci ?
Marlboro !

Igraju se djeca u Hercegovini skrivača, broji mali Ante :
- 1990.....1991.....1992..... 1993…1994.....1995.....ko se snašaaa, snaša seeee !

Zašto Zagrepčanin i Hercegovac idu zajedno u općinu ?
Zagrepčanin zna put, a hercegovac sve u općini.

Ženio Hercegovac sina, sin mlad, neuk, nema pojma.
Ništa ne brini - kaže stari - ja ću te svemu poučiti kada dođe vrijeme !
Došlo vrijeme mladenci se povukli u sobu a stari se prišulja vratima.
-Tata što da radim ?
-Ljubi je.
-Jesam, što dalje ?
-Svuci je.
-Jesam, što dalje ?
-Sad je položi u krevet.
-Jesam, što dalje ?
-Sada joj stavi ono što imamo ti i ja.
-Jel' mobitel ?

srijeda, 24.06.2009.

1:0 ZA LIGNJE

Kako je sasvin jasno da smo zašli u jesen pala mi na pamet prigodna spiza, jučer posegla u škrinju i uvatila baš šta triba - lignje.
Mlađa da bi pečene s kunpirima, Moj na kolutiće, meni svejedno.
Nisan od volje nit kuvat, ljuti me svašta a najviše šta nema plivanja.
To mi je uvik bija hobi i terapija, osobito sad kad se moran do kraja oporavit od posljedica lanjskih padova i rješit se posljedica tih posljedica s bokova.
Odlučila tri lignje ispeć, tri pofrigat.
Rutinski poslić dok mi nije par kolutića s visine upalo u vrilo ulje.
Lipo je prsnilo na sve strane, a najlipše na moje lice, između oka i uha.
Ovo na fotkama je posli ure-dvi, danas je puno gore.



Samo mi je za dobro raspoloženje falilo da me s 1:0 pobijedu lignje.



I ne, nisan bila u doktora, nisan kupila nikakvu kremu u apoteci, nisan učinila ništa.
Ne triba, na mlado je, proć će samo
A ako i ostane trag, ol on može smetat smiju ?

nedjelja, 21.06.2009.

IZLET

Ovo je štorija o izletu s ...
Prije par godina veli mi prijateljica iz metropole da nikad nije bila na Krki.
O, čoviče, vidila je po svita a nije bila na Krki, ne mogu virovat.
Lako za me, ma ni ona ne može virovat a još manje kome priznat, zalipili bi se novinari ka tić na baketinu, ne bi priživila.
Jer poznata je, spada među 10-tak najpoznatijih žena u nas.
Svako lito dođe par dana ode, uvik na piće potrošimo cili dan, ja odlučila da ćemo ovaj put dan potrošit na Krku.
Srce sezone, za nas 15 -20, uglavnom njezine rodbine ( muž, ćer, mama, brat, nevista itd. ) starih od 13 do 80 godina uzela lipi veliki brod, nek plovu Krkon kako triba.
Čin san je na rivi ugledala da dolazi u minici nije mi bilo baš drago, 3 mornara s broda znaju ko je, a minica joj je puno, puno bolje pasala 25 godina ranije nego sad.
Molila san boga da mornari nemaju digitalac za uslikat ju, bog mi uslišija molitve.
Krenili ispod katedrale, u Skradinu se primistili na brod od Nacionalnog parka, bezbolno prošli recepciju, oću reć niko nikog nije pripozna osin recepcionari mene, neš ti pripoznavanja.
Svita krcato, pod Bukon se ovi moji navalili kupat, ja pazila na njih i s mamom joj pritresala bisere iz ditinjstva i mladosti.
Na Krki nas čekale aute za otić na seosko imanje u zaleđu štogod prizalogajit, ka na primjer ribu i juhu od škarpine i kanjaca šta san ja ulovila, janje s ražnja i tako to.
Poslin kupanja a prije auta valjalo je prisvuć mokre gaće, ova moja mrtva-ladna okrene leđa stazi kojon prolazi pet miljuna ljudi u sekundi, skine kupaći i počasti ih svojon golon, bilon guzicom.
Jedva san procidila :

-Šta ćeš ako te ko pripozna i uslika, jesi li poludila, a ?

Ona manila rukon i nasmijala se, ja u polukomu.
Na imanju bilo super jer smo bili sami s domaćinima, brat joj siša na dno pa se vera po prisušenom bunaru di se skuplja voda za pojit blago, mi ostali navijali, šetali vinogradon ka po Toscani, pričali, smijali se, zaboravila skroz na scenu s Krke.
Oko 10 i po uvečer došla kući, s vrata upalila tv, taman u dnevniku govoru :

...danas na Krki...

Mrak mi je pa na oči, taj djelić sekunde traja je cilu vječnost, čula san njeno ime, vidila na srid ekrana golu guzicu, ma....

...bilo 10 tisuća posjetitelja...

Kad god se sitin toga zamren.

petak, 19.06.2009.

BRDA LJUBAVI

Ovo je uslikano u centru grada prije 2-3 dana, tu je blizu 200.000 tona čestica troske veličine 0,5 - 1,5 mm punih teških metala.
Neka svit i priroda dišu !



Feromanganska troska prerađuje se i dalje gravitacijskom separacijom na otvorenom bez ikakve valjane dozvole i studije utjecaja na okoliš al uz debeli blagoslov HDZ-ove ministrice Dropulić, našeg župana Pauka i dojučerašnje gradonačelnice Klarić.
Umisto odvoza neopasne neprerađene troske koncesionar MLM group iz Zagreba nesmetano mlati lovu i umlaćuje zdravlje ljudi i prirode.

Iz izvorne ponude temeljem koje je koncesionar MLM d.o.o. dobija posal na odvozu troske bez prerade :

Alternativna ideja da se grade proizvodni kapaciteti na licu mjesta s isključivom namjenom razbijanja troske na sastavne dijelove, čime bi se postigla viša konačna cijena, iluzorna je stoga jer takav projekt kao prvo ne bi privukao financiranje, a zatim ne bi bio opravdan ni s ekološkog stajališta.

Sam je napisa da je prerada ekološki neprihvatljiva i skupa kad bi se radila po propisima u zatvorenom prostoru.
Al miris love koju dobiju za silicij uvjerija je i njega i vlast da ovo nije prerada nego su to brda ljubavi šta ih poklanjaju Šibeniku.

srijeda, 17.06.2009.

MIRIS DOMA MOGA

Malo lavande, malo poroznog papira, malo slame, spajalica za papir i gotovo.

ponedjeljak, 15.06.2009.

MORE NAŠE PLAVO

Lipo li je vidit naše Zna se kako čistu i uređuju gradsku plažu !
Iskipali iz kamiona brdo škalje, doveli bager i ajmo, udri.
Svo nakupljeno smeće zatrpali.



Da ne bi moru bilo krivo svaku par metara iskipali su još škalje u pličak.
Falili su samo transparenti "Živila bioraznolikost !" i "Čuvajmo naše more !"



Naljutili su me, morala san posegnit za kakvin apaurinon.
U frižideru imala tučja prsa, dosadno da dosadnije ne može bit pa san ih malo oplemenila.
Izmišala 2-3 žiličice senfa sa žličicon aceta balsamica, uvaljala u to šnicle, ostavila 2 ure da odmoru u frižideru, ispekla na teflonki, igra i roštilj, zalila djevičanskin.
Za potribu može proć

subota, 13.06.2009.

UVIK ZADNJI

Vi zaboravili na izbore, mi još nismo gotovi.
Šibenik već 19 godina debelo kaska za prosjekon, ka da je upa u crnu rupu sa Zna se s kim, pa zašto bi i izbore završija ka svi ostali ?
Zadnji skup nezavisnog kandidata dr. Ante Županovića kojeg podupiru SDP, HNS, 3 kandidata koji nisu ušli u drugi krug, pravi šibenčani i i ja




Bili Ratko Čačić, Zoki Milanović, Komadina - župan primorsko-goranske županije i drugi, niko nije govorija dulje od 2 minute, posli se pivalo, naši domaći I Seve.
Bilo lipo, sad još samo da prođe nedilja.

četvrtak, 11.06.2009.

JEDNADŽBA S TRI NEPOZNANICE

Nije o sušilici, ona je rješena po mom, čista eko, radi mukte na vitar i sunce
Je, je, kupan se.



Ovo ništa ne triba peglat, al gornju robu, lan, pamuk, svilu...
Benti, ubit će me pegla.
Sila nečista liti ne pomaže, ispari, ode 3-4 miseca na vikendicu pomagat susjedima spremat apartmane.
Ja donekle znan peglat, baren dva puta godišnje treniran po po ure, to mogu priživit al sad je problem šta je lito, to ne mogu, ne mogu nosit sintetiku šta se ne pegla a ne mogu ni okolo hodat gola.
Ne znan šta ću, ova jednadžba mi je nerješiva, ko zna rješenje nek kaže, plaćan svaku rič

P.S. Ako oćete dat podršku Ivi Lučiću koji štrajka glađu kako bi zaštitija špilju Vjetrenicu u Popovom polju u BIH kliknite tu.

utorak, 09.06.2009.

MISEC, JUGO, ROMANTIKA

Za vladavine misečine i olujnog juga obično san malo, jel, ka na svoju ruku.
Nit volje, nit sna, nit...
E kad ničeg nema onda svojoj sebi popuštan, ugađan, razmazin se miljun posto.
Nije da se ne ličin, uziman doze biljnih sredstava za smirenje i sedative ka šta su kuvanje balancana, tikvica, paprika i pomidora u woku, spremanje šalše od pomidora s murtelon



pa hipnotike i antidepresive ka pečenje paprika s češnjakon i djevičanskin maslinovin, pripremanje sipe za rižot



Al nisan nasmijana i malo govorin, teško me pripoznat.
Ovi oko mene nisu navikli, mislu da su nešto krivi pa poduzimlju mjere za udobrovoljit me.
Obično to bude cvitić, znaju se zalomit kunjke, pravi šlag i pršut, tri stvari s kojima me se uvik može kupit.
Prošle dane niko me nije ni prova kupovat, jutros granilo sunce, bila teke vanka.
Čin san došla upalila komp, sila kad vidin nešto viri ispod miša, maknen a ono 10 x 200.

-Šta je ovo ?
-Ništa.
-Kako ništa, ko mi je dira miša ?
-Niko.
-Jesan rekla da se ne dirate u moje ?
-Ma ko ti se dira, samo san to stavija ispod.
-Zašto i odakle ti šoldi ?
-Zato šta mi se već isplatilo
-Šta se ceriš, bolje ti je govori šta pitan.
-Ko te više moga trpit nako mirnu i ozbiljnu. Niko ne grinta, parilo mi se da nisan u svojoj kući, a sad si proradila pa znan di san.
-I zato me plaćaš ?
-Nije, tija san ti nešto kupit al ne znan šta, kupi sama nešto slično.

Ajme romantike, blago ti se meni.
A koliko će je još bit kad mi bude mora reć odakle mu šoldi za koje nisan znala



250-ti post !

nedjelja, 07.06.2009.

JOŠ OVO IZ KINE

Kraj priče o putu u Guandong.

Tvornica lipo izgleda, veliko dvorište, cviće uz ogradu, mi dolazimo a na srid dvorišta sidi na katrigi žena i toča noge u velikon vidru u nekoj biloj tekućini. Moji pratitelji, tamošnji menadžeri, uvatili se za glave, počeli vikat, doletila englesko-kineska prevoditeljica.
Vidro je iz kužine, u njega se stavi skuvana riž, odatle radnici uzimlju obroke.
Žena je radnica, kaže da ima problem s nogama, ispucanu, bolnu kožu i gljivice pa joj je likar da prašak koji triba rastopit u vodi i 3 put na dan po ure točat noge u tome. Eto, ona to radi i ne vidi šta je krivo. Europljani počeli urlat da se u tom vidru služi spiza, ona mrtvo ladno odgovara pa šta, prolit će ovu vodu i isplahnit čiston.
Austrijanac poludija, nazva gazdu u Hong Kong, pravog gospodina. Gazda razgovara sa ženon, rodica mu je, i posli reka Austrijancu da nema veze. On je fin i uredan u Hong Kongu, al u Guandongu je isti ka drugi, domaći.
U tvornici se kuvaju tri vrste spize i daju tri obroka radnicima. Oni dobivaju vrstu broj jedan, skuvanu rižu i adio. Viši sloj, iz ureda, dobiva vrstu broj dva, rižu s meson i dosta povrća, a najviši, glavni menadžeri pod tri naručuju šta in padne na pamet.
U modelarni krcato modela, uzoraka, najviše patika, izvrsne kvalitete i izgleda, to su čuvene marke, skupe kad dođu na zapad.
Šef modelarne, bijelac, prid nervnin slomon, svađa se s radnicima, maše patikon, zapinija, prevoditeljica prevodi. Napravili su model novih patika, liva bila sa sivin dodacima, desna bila sa žutin dodacima. Šef tumači da taj par patika ne valja jer je različit po boji, radnici ne razumu, govoru kako je najvažnije da su patike nove i udobne, a šta su na svakoj dodaci druge boje koje to veze ima.
Skinili su Maova odijela, željni novog, detalji ih ne zanimaju, tili bi imat a ovo šta proizvode ne mogu kupit, sve je za izvoz.
Vratili se u hotel, idemo se bacit na preostali pršut, triba ugrijat tost. Talijanac da će u hotelsku kužinu, ja s njin.
Gospe, sve moje sumnje se obistinile.
Kužina s elementima u nizu, na kraju tog niza sidi žena, na kolina drži debelu drvenu dasku i riže povrće. Sidi na dasci s rupon, zahodu, isto ka na poljskom zahodu.
Njima je to normalno jer je, kažu, prirodno. Normalno je pljucati dok jedeš, prditi, podrignjivati, srat usrid kužine i rizat povrće za hotelske goste, pišat u javnin zahodima čučavcima bez vrata da te svak ko prođe gleda, nikad ne pomest ispod namještaja, ne čistiti po kući, imat stolnjake, šugamane i posteljinu na maće...
Meni na pameti Hram Neba i Zemlje, toliko smo daleko jedni od drugih.
Ka da su cijepljeni od higijene i urednosti na koje smo mi navikli.
Vratila se u dobri stari Hong Kong, najdraži mi strani grad na svitu.
Za umirit se otišla pravo u restoran di je upad s tačno određenon konzumacijon spize i jednog pića 500 US dolara po osobi pa ti pjevaj !
Al sve blista, miriši, pića i spiza su vrhunski, zahod pari ogromni super luksuzni stan, čovik najrađe ne bi iz njega nikad izaša.
Tu radu isti oni Kinezi iz Guandonga i Beijinga, ode znaju da sve triba blistat od čistoće, tamo nemaju pojma.
Kad san došla kući imala san šta vidit.
U tvornici postola gazda reka nek za se i svoje uzmen šta oću, uzela 5 pari najboljih patika, teglila ih priko pola svita a one sve live
Posal nije napravljen, naša vlast čekala kome će Kinez dat proviziju, on nije moga virovat, stalno je ponavlja da čini dobro i da bi njemu tribalo dat proviziju šta će zaposlit ljude.
Tija je ode, najviše 15 km od bilo koje luke, napravit pogon i zaposlit 100 ljudi. Đoništa i gornjišta patika došla bi otamo kontejneron, ode bi se samo zalipila i izvozila u EU. To zato šta mi nismo članica, nemamo kvote, on je dopuštene kvote za uvoz u EU iz Kine ispunija, a moga je prodat još gomilu toga. Ovo bi bija izvoz iz RH u EU.
Otvorija je pogon u Poljskoj, tad ni oni nisu bili u EU.

Zelena, šta se tiče ljubavnika Kineza lani san pisala o tome, možda za koji dan opet objavin tu ljubavnu s japankama i bičvicama u glavnoj ulozi

petak, 05.06.2009.

DRUKČIJI DIO

Zelena, fala ti šta oćeš još Kine, sad ću lipo copy-paste par lanjskih postova i svima dobro

Ode je bisnija rat, živilo se bez struje, pod granatama, s vrićama punin pržine naslaganin do prvih katova kuća.
Puka mi film, odoh sama do Hong Konga. Dobro, bija je u pitanju i poslovni razlog, al to je druga priča.
Doletili nad Hong Kong, tajfun, ne daju sletit. Nakon uru vrimena kruženja ipak se spustili na ono šta se tamo zove aerodrom, usku pistu izgrađenu u moru, punu gužve, svaki čas slijeću i polijeću Jumbo jetovi iz cilog svita.
U gradu nisan znala jel se triban smijat il plakat, sve je bilo poplavljeno, oko svake kuće iste one vriće s pržinon ka kod nas, ma ka da se nisan nigdi makla.
Stanje u kuferu neloše, kava alat OK, pršut isto, jedna od 5 boca vina razbila se, crno se razlilo po robi, al nije problem jer novi kufer i robu ode je lako kupit.
Carina je stroga, ne smi se unosit spiza i piće, al...
Sutradan san se ukrcala na hidrogliser ka naša Krila, vozi 45 minuta do rive di kroz jednu kućicu ulaziš u Macao, kroz drugu u Kinu.
Nosila san važeći crveni pasoš i novu plavu putovnicu, u Hong Kong ušla na crveni, u Macao ovaj put nisan ni provala uć, u Kinu ušla opet na crveni. Nisu imali pojma šta je plava putovnica.
Autobuson do Guangzhoua, za njihove pojmove gradića koji ima 3 miljuna stanovnika.
Uzela san englesko-kinesku prevoditeljicu, tražila da mi pokaže znamenitosti, ništa od toga, da mi ispriča najbitnije o gradu, slabo, onda nek me bar odvede di je svila, suveniri. Vodala me ka majmuna po dućanima sa sintetikon, to je njima „japanska svila“ koju obožavaju jer se ne mora peglati. Japance ne volu, teška povijesna sićanja, al ovu "svilu" volu. Na kraju san tražila da mi kaže o lokalnom prijevozu unutar pokrajine Guandong da bi mogla sama otić u unutrašnjost, u sela i tamo di iman poslovni razgovor.
Rekla je da će vozač autobusa provat kartu naplatit više jer san strankinja, al neka uvik, za svaku vožnju dan 1 juan i gotovo. Tako i bi. Za vozni red je rekla da ga nema, autobusi lokalci stano kružu. Istina je, ako dođe autobus dok pušiš ne isplati se gasit cigaret, doć će još baren 2 dok popušiš.
Autobusi su mali, 20-tak sidala, stariji od Kineskog zida, u njima se vozu svi, kokoše, koze, vriće povrća, ljudi i ja. Naravno, puši se.
Guandong je bogata pokrajina. Tu je krcato tvornica koje sve izvozu u Hong Kong, na zapad, u cili svit, a i zemlja je plodna, vlage koliko voliš, more i rijeka, sve puno spize. Odlični rakovi, slični velikin škampima, bila riba od kil-dva komad.
Stanovnici imaju mrvu svog polja s rižon i radu u tvornicama di dobiju tri obroka riže. Osjetili višak love, počeli gradit kuće koje ne održavaju, za čas novu kuću pretvoru u zapuštenu.
Poslovni dio mog puta odnosija se na razgovor s prebogatin Kinezon, vlasnikon nebodera u Hong Kongu i Minhenu, tvornice patika i postola u Guandongu odakle potječe. Znala san ga iz Hong Konga, taipan, bila u njegovoj viletini u brdu Hong Kong Islanda, vozija me šofer od žene mu u rozom auti duljen od velikog autobusa, dočekalo miljun sluga, živa glazba od 3 svirača šta u kantunu salona lagano svira, ama ne znan ni nabrojit sav luš.
Pršut i vino nisu bili za njega nego iznenađenje, zafrkancija i gušt za naš svit, europljane.
Šta si dalje od kuće pojam "naš" je širi, ode su mi naši iz moje ulice, grada itd., tamo su mi naši europljani, svi bijelci itd.
Zona u kojoj su tvornice predgrađe je Guangzhoua, u najvećen broju tvornica bijelci su glavni menađeri, svi stoju u prekrasnon malon hotelu uz šumu i slapove di je i mene čekala soba specijal de luks.
Zidovi sobe bili su obloženi čiston svilon, zavjese iste i posteljina, sve boje neba s flekama, srića ponila svoje šugamane za leć, na stolu čajnik s vrilon vodon i gomila čaja od jasmina. Koji božanstveni miris !
A ispod kreveta prašine otkad se hotel izgradija, nikom nikad nije palo na pamet to pomest, oni to ne vidu.
U sobu se skupila cila EU, Talijanca skoro od sriće strefilo srce kad je vidija pršut i vino, a kad je doša sebi tija me streljat šta se ona jedna boca razbila.
Posjet tvornici i tamošnje navade u idućen broju.

srijeda, 03.06.2009.

PRIJE DVADESET GODINA

04. 06. 09. ravnih je 20 godina od pokolja na Tiananmenu, stoga evo lanjski post u kojem san to spominjala.

Poslin Moskve, Lenjingrada, Kijeva i Odese iz doba SSSR-a obećala san sebi da više neću u komunističke zemlje jer me boli glava od uvjeta života tamošnjih ljudi, al o tome drugi put, sad smo u Kini.
Tiananmen, početak šestog miseca 1989. Pobilo studente.
Vukla me ta ogromna zemlja veličanstvene prošlosti ranije, znala sam o njoj i režimu al ovaj pokolj nisan mogla prihvatit, razumit, morala san otić.
Prija i ja krenile 20-tak dana posli masakra.
Doletile pridveče, ispod nas ogromni Peking a jedva koje svitlo vidiš. Aerodrom pituran uljenom bojon s crton, malo ljudi, puno ozbljne policije...
Vozimo se do hotela taksijen kroz ogromne široke ulice pune bicikla. Ni jedna bicikla nema svitlo, sve žene imaju marame na glavi, muški i ženske u istoj robi.
Za večeru donilo krasna peciva, mašila se, zagrizla kamen. Tvrdo rižino pecivo. Ostalo su bili škuri soja točevi, ko zna koje sitno rizano meso, riž i povrće, mi gladne tražile tost i dva frigana jaja, ma malo morgen.
Stolnjak, monutura konobara, posteljina, šugamani, sve je bilo puno maća.
Ne moš leć na maće, nemaš koga pitat šta je to jer ridak je petak da neko govori engleski, a naš kineski se svodija na pozdrav "nji hao".
Ošle taksijen u dućan za strance kupit šugamana da možemo stavit misto posteljine i tuširat se.
Kasnije smo prošetale oko hotela, virile kroz prozore u stanove. Na većini prozora nije staklo nego prozirna, tanka plastika, ka vrićice za zamrzavanje.
Mala, gola žaruljica na žici visi sa stropa, goli zidovi piturani ka na aerodromu, namještaja skoro ništa, puno ljudi u jednoj prostoriji.
Sutradan našle našu gđu koja doli živi i profesora slavistike na njihovon sveučilištu šta je kratko studira u Beogradu pa s njima najprije idemo na Tiananmen.
Moga si doć blizu, ne i ugazit na taj najveći trg u Beijingu, tako se kaže a ne Peking. Vidile su se ogromne fleke od krvi studenata, vojske je bilo krcato. 15 km u krugu bile su rupe po fasadama od topovske paljbe.
Naša gđa je govorila da je tribalo na bilo koji način zaustavit studente koji su tražili više ljudskih prava i jače otvaranje Kine jer se ne može vladat s miljardu ljudi koji bi tili ljudska prava i život ka u razvijenijim zemljama, profesor je umira od straha za sudbinu studenata i svog sina jedinca, studenta.
Čudila san se zašto građani muču dok in vlast ubija mladost.
Mnogi roditelji smaknutih koji živu tisućama km daleko neće cilu godinu, možda i dulje saznat da nema više njihovog diteta, a dobar dio pekingškog stanovništva govorija nan je da to nije počinila njihova vojska nego neka druga, koja druga nisu znali reći. Ka da in je neko ispra mozak.
Većina građana Beijinga ne zna ni u kolikom gradu živi, kreću se na relaciji stan-posal i gotovo, država je brinila da im posal bude blizu.
U stanu nisu imali kupatila, tuširanje se po rasporedu obavljalo jedanput misečno u mjesnoj četvrti, žene su nosile marame dok vozu bicikle da sačuvaju čiston svoju prekrasnu crnu kosu.
Kad se Kina otvorila zapadu radnici na gradnji hotela dovodili su familije gledati čudo neviđeno da svaka soba ima kupatilo.
Peking je suv, prašnjav, oskudijeva vodom, 10-tak stupnjeva ladniji od nas.
U Zabranjenom grad nema ni jednog uporabnog predmeta, ne moš vidit kinesku vazu, samo gole zidove hramova i kraljevskih odaja.
Javni WC čučavac u Zabranjenom gradu nema vrata, sve je na izvolite gledati ako oćete.
Mao je sebi napravija novi Zabranjeni grad blizu starog, ogradija ga visokim zidovima da raja ne vidi fontane, velike staklene prozore i druge luše.
Nema tica, da ih pobiti Mao da građani ne čuju nešto šta bi ih navelo na sanjarenje, lipotu...
Najpoželjniji mladoženja bija je taksist jer je dolazija u dodir sa strancima i dolarima koje se na crno minjalo za juane dvostruko bolje nego u mjenjačnici. Taksist je bija od onih ritkih koji su u to vrime mogli skupit lovu za kupit frižider, san svih pekinških žena
Mi smo bile gladne jer nit u dućanu za strance nije bilo kupit spize, sve se ispraznilo, tad su mnoge zemlje prikinile odnose s Kinom.

Dugo li je ovo a nisan ni počela, ajme koja masaža vas čeka.
Al tražili ste, sad uživajte !

03.06.2009. u 00:01 • 10 Komentara • Print • #

ponedjeljak, 01.06.2009.

RUČAK, VEČERA, ĆAĆA

Uvatilo me kuvat, razloge priskačen, ajmo odma na recept.



Narizat domaću pancetu, lagano popržit u teflonki da pusti mast, izvadit na debelu salvetu nek pokupi preostalu mast.
Balancane i tikvice narizat na fete debljine 1-1,5 cm, ispeć na roštilju il u teflonki.
U padelu stavit papir za pečenje, poslagat balancane i tikvice, na njih po nekoliko komadića pancete, na to topivog sira, ja stavila mozzarellu i kozji, posut origanon ko voli, sve ugurat u toplu pečnicu da se sir rastopi, pripremit raznih salata i dobar tek.
Danas san kuvala tu vegetarijansku spizu.
Može i s meson, obično bilin kokošjin il tučjin, razlika je jedino u tikvicama i balancanama.
Njih se odriže na malo tanje fete, ispeče i kružno poslaže na pjat, ka latice margaritele, panceta i sir se zapeku na već pečenin šniclama od bilog mesa i serviraju po 3 šnicla u sredini latica ka da su prašnici.

Za večeru se pobrinija ćaća.
Bija je petak navečer kad mi je došlo pobrat mladice sparožine iz pitara i spremit ih za večeru ka da su šparoge.
Nisan nikom u kući to spominjala.
Danas, subota, prid ručak dolazi Moj i s vrata viče da mi je ćaća nešto posla.



Ne znan odakle njemu divljih šparoga al znan da se po miljuntni put potvrdilo ono šta koji put promrmlja "ne tribaš ti meni ništa govorit, uvik znan kako si, šta radiš, misliš i oćeš jer te ćutin u sebi".
E ćale moj...

01.06.2009. u 00:01 • 8 Komentara • Print • #

<< Prethodni mjesec | Sljedeći mjesec >>

Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje-Dijeli pod istim uvjetima.