Kronike iz Blackgravea I; Margaret Riddle i Pokal Iskonskih

PART ONE

''Maggs, je l' tebi dobro?'', upitala je Amanda za večerom.
''Da. Naravno'', odgovorih, punih usta. Po tisući put sam pogledalaBarbaru, iščekujući da najavi dolazak novog učenika. Osjetila sam nervozu u trbuhu, koju sam pokušavala umanjiti proždiranjem čokoladica i lupetanjem gluposti.
''Tebi će se smučiti od te čokolade'', reče mi moja sestra.
''Neće'', odvratih.
U tom trenu, Barbara se ustala sa stolice i pljesnula rukama. Svi smo pogledali u nju. ''Molim za tišinu! Imam jednu vrlo važnu obavijest. Naime, jutros je u školu došao novi učenik, Thomas Holopainen. Molim vas, pozdravite ga jednim pljeskom!'', reče ona, pokazavši rukom prema velikim vratima koja se tada treskom otvoriše. I unutra je ušao on... Thomas. Svi su zapljeskali. Zar trebam pljeskati? Kako da plješćem kad sam se sva pretvorila u žele?
No, taj lijepi osjećaj se naglo prekinuo. I to onog trena kad sam ugledala lica profesorice Black i profesorice Finnerty. Preblijedile su. Ne znam da li je to imalo neke veze sa Thomasom, no doista su bile iznenađene. Ili preplašene. Možda čak i bijesne... Ne znam. Teško je bilo riječima opisati ono što sam pročitala sa njihovih blijedih lica. Blackova je nešto šapnula Finnertyici, a potom je istrčala napolje. Činilo se kao da nitko osim mene nije to primijetio. Sve moje prijateljice su bile zaokupljene nečim drugim...
''Ajme, kak je zgodan!'', uskliknula je Melody.
''Mmm... prilično'', dodala je Haley, uvrćući pramen kose oko prsta.
''Ima dobru frizuru'', reče Dana, ugrizavši se za usnu.
No, Thomas je preko svih njih pogledao u mene. Kao da sam ja ta koju je čitavo vrijeme tražio. Nasmiješila sam se i uzvratila mu pogled.
''Maggie, zašto ga tako gledaš?!'', prosikta Draco, povukavši me za pelerinu.
Okrenula sam se, otresavši njegovu ruku. ''Ne gledam ga, što je tebi?'', upitah, glumeći da sam iznenađena.
McKornerica je pružila Thomasu nož i staklenu ploču, koja će ga za nekoliko trenutaka razvrstati u jedan od tri doma. Elvenpath, Oceanborn ili Wanderlust... Sklopila sam oči i poželjela da ga razvrsta u Elvenpath. Željela sam da bude u istom domu kao i ja...
Thomas je zarezao svoj dlan i prislonio ga uz ploču, na kojoj se u idućem trenu pojavila krvlju ispisana riječ; Elvenpath... Blagovaonicom se zaorio pljesak. Srce mi je počelo lupati toliko jako da sam pomislila da će mi iskočiti iz grudi. Sve je postalo još gore kad je sjeo za naš stol... odmah kraj mene...
Možete se začuditi što taj osjećaj koji je sličio ljubavi nazivam groznim... Možete se začuditi što zazirem od svega toga. No, jednostavno sam takva... Mrzim ljubav. Mrzim voljeti, a volim mrziti... Bar je dosad tako bilo. Ljubav je bila samo jedna prazna riječ bez značenja... Samo riječ za pjesnike.
''Bok, Maggie'', reče Thomas.
''Bok'', rekoh, spustivši pogled. ''Kako si?''
Nasmiješio se. ''Dobro sam. A sad, otkako sam vidio tebe, još bolje...'', rekao je. Zagledala sam se u njegove prelijepe oči i osjetila kako mi obrazi gore.
''Maggs... hoćeš li nas predstaviti svom prijatelju?'', upita Prpič, pritrčavši našem stolu. Nekoliko minuta kasnije, upoznala sam Thomasa sa svim svojim prijateljima iz Elvenpatha, Oceanborna i Wanderlusta, i čini mi se da im se svidio... To jeste, svidio se svima osim Dracu. On ga je čitavo veče gledao s nekim prezirom. Dobro sam znala taj pogled... No, iskreno, nije me bilo briga za njega...
U jednom trenutku, Lisbeth je upitala:''Pa, Thomas... na kojoj ćeš biti godini?''
''Dok sam bio u školi Lansbury, bio sam na trećoj godini, ali ću sada biti na petoj'', odgovori Thomas. Dakle, ima dvadeset godina. Nije mnogo stariji od mene, pomislih. Osmijeh mi je titrao na licu čitavo veče. Doduše, bila sam vesela dok mi se nije smučilo od silne čokolade koju sam pojela.
''Am, daj mi malo soka, očokoladilo mi se grlo!'', rekla sam.
''Neću da ti kažem da sam ti rekla, ali rekla sam ti!'', odvrati ona, pruživši mi čašu soka od jabuke.

***

''K vragu, Am!'', uzviknuh, dok smo stajale pred vratima naše spavaonice skupa s Melody, Haley i Dianom. ''Ulazi!''
''Ne smijem'', zakuka Amanda. ''I sinoć sam čula struganje!''
Melody je zadrhtala. ''Doista?'', promucala je.
''Da!'', uzviknu Amanda. ''Unutra ima miš!''
''Jebo vas miš!'', uzviknu Haley iznervirano, a potom nas sve ugura kroz stara drvena vrata. Da nije imala štapić u ruci, vjerojatno bih prasnula u smijeh.
''Smiri se, Am'', rekoh svojoj sestri, koja se već od straha popela na stol. ''Nema miša.''
Diana se zagledala u moj krevet. ''Možda nema miša... ali zasigurno ima nešto na tvom krevetu'', reče ona.
Imala je pravo. Na mome je krevetu doista bio neki stari komad hartije. Barem je tako izgledalo na prvi pogled. No, kad sam ga primila ruke, ustanovila sam da je riječ o pismu. Sjela sam se na krevet i počela čitati naglas:

Najdraža moja Tarja,
Ne očajavaj. Ponovno ćemo biti zajedno. Ponovno ćemo vladati. Ne znam koliko će vremena proći, no kunem ti se da će biti tako. Zato izdrži. Bori se. Ne dopusti da prokleti okovi tamnice unište ratnicu u tebi. Ne dopusti da unište tvoju moć. Sve smo u životu dijelili, a sad dijelimo i isti pakao. Znam da nam najteža bol tek predstoji. Znam koliko ćemo se morati potruditi da izdržimo. No, ne zaboravi jednu stvar: koliko god milja da nas razdvaja, mi smo skupa. Oduvijek i zauvijek. Drži se, ljubavi, jer uskoro ćemo opet pokoriti svijet. I svi oni koji su nas izdali ugušit će se u krvi. U vlastitoj krvi...

Ralph

Nastavit će se...

P.S. Post je malo kraći nego uobičajeno, ali me inspiracija zaobilazi u širokom luku. Usput, da biste razumjeli sam kraj posta, morate pročitati legendu o osnivanju Blackgravea...
Kissam vas sve!!!