nisam to ja

četvrtak, 31.08.2017.

na godišnjem sam još par dana, tak je to ispalo ove godine i sve pet...možda je moglo bolje..ne znam...hrpa se stvari dogodila da ih tek sad mogu sažet u jednu traku i polako odmatat.
sad kad se traka počela vrtit, počele su navirat stvari koje me mijenjaju, koje stoje i cekaju da vide moje poteze, kak ću reagirat..
Imam neku silnu potrebu za samoćom koja me ubija, doslovno mi tjera suze na oči.
onda dođu neke stvari iz kuticije i opet pokušaj pomirenja s takvim ograničenim načinom življenja, razmišljanja, preuski horizonti koji lome.
A tek tvoji povremeni radikalni stavovi vezani uz emocije vs. razum...to ne samo da tjera u plač i ubija, nego to tjera povremeno u očaj.
Kako, zašto...
Znam odgovor i na to... dosjetila sam se...aha..i nitko sretniji od mene...
I tak onda svemu dođe kraj pa u krug do nekog novog odgovora

....ništa nije uzalud...

A