30.11.2004., utorak
CVRČAK
Pun mi kufer posla . Radi , radi , radi , a niš se ne vidi . Sve nofce požderem , ostavim u pošti , dam za kredite i kurac mi ostane . Na kraju mjeseca sam ko crkveni miš , i krpam , muljam , preljevam iz šupljeg u prazno . Koji je smisao posla ? Da provedem veći dio života okružen kolegama koje više vidim od familije ? Da gledam u zidove kancelarije , umjesto u svjetla velegrada?Da lupam po kompiću umjesto da mazim ženi guzu?Da me djeca vide dva sata dnevno i da ih moram tjerat spat u ponoć,jer su me se zaželjela vidit? Da bar dobim tolko love kad već tolko radim da mogu za vikend otić negdje i dobro se provest , al ni to ! KO mrav . Bolje da sam Cvrčak . Cijelo vrijeme bi pjevao , zabavljao se , prcao , pio , jeo di stignem , proputovao bi svijetom , vidio svašta , doživio svašta . Po zimi bi se uvalio nekoj curici da me grije do proljeća . Za hranu i spavanje bi joj platio u naturi . Njoj dobro , meni dobro . U proljeće bi zbriso na more , i tamo bio do zime . Možeš spavat i ispod bora , kad je toplo . A komadi , možeš birat , ionak ih ima više nego muških . Legneš potrbuške i snimaš . Usamljeno čeljade na moru traži zabavu . A Cvrčak rođen za zabavljanje. Ni brige ni pameti .Ko muška kurva .S biranom klijentelom . Da se ponovo rodim , bio bi Cvrčak . Pa dokle ide , ide . Bar bi znao da sam gologuzić i niš koristi . Ovak radim , pa sam na istom . |
29.11.2004., ponedjeljak
LEKTIROPISAC
Čudan je to filing , ko neki de ja vu . Do prije par godina bio sam glavni urednik , pisac , montažer , likovni dizajner svih lektira mog vrlog sineka jer je on knjige za lektiru mjerio po težini i debljini , pa ak su bile tanke i lagane sa puno slika , to bi pročitao , a one debele i teške sa malim, sitnim mravima umjesto slova , te bi izbjegavao u širokom luku, i večinom bi skupljale prašinu a on plačao zakasninu u knjižnici . Nikakva uvjeravanja , prodike , kazne nisu utjecale na to da promjeni lošu naviku , tj.potpuni nedostatak interesa za pisanu riječ . I onda sam ja morao uzet knjigu u ruke , brzinski je pročitat , ak je nisam čitao prije , složit na papir tekst , dodat komentar o djelu i sve to predat u zadnjem roku , tj . 24 sata prije predaje profesoru , mom geniju koji je samo dodao super sliku na sve to . A crtanje mu nije padalo teško . Onda bio on/ja dobili pet iz lektire i bili bi svi sretni , pogotovo moja ženica koja bi samo dodala : To je moj sinek ! Viš kak se može kad se oće ." Sad mu to više ne treba . Postoji internet , lektire ko u priči , izabere njih pet-šest , sastavi jednu i to je to . Ko bi vrag čital recimo Anu Karenjinu kad je debela i teška , mislim , knjiga . Ali , tu je moje zlato , moja Klinceza , koja je pokupila sve dobre strane svoga brata , pa knjigu voli samo prelistat , pregledat slikice i ostavit na polici . Onda dođe dan D , pa treba lektiru predat , a ona nema ni slova u teki . "Tatek moj dragi , oš mi napisat lektiru ?Nisam stigla od tolkog posla!" umiljato će ona meni . "Kojeg posla?" "Pa , idem u školu , na ples , na zbor , treniram košarku a i u dučan odem svaki dan po kruh ." Nemrem tu niš kad me pogleda sa onim svojim crnim okicama , zatrepta trepavicama , i naheri glavu ko neki mali pesek kad traži pesji keksić. Olovku u ruke , knjigu pred sebe i piči . A zahtjevne učiteljice , bože , pa traži mišljenja , pouke , teme , opise , redosljed događanja , i čuda još sto . Pošteno sam se namučio oko Šume Striborove . Nisam znao da toliko mogu srat kolko sam se prosrao u toj lektiri . Nadam se da će moje mišljenje o djelu proći kao mišljenje desetogodišnjakinje , i pouka , i naravoučenje . Lektira mi je suđena do kraja života . Vjerujem da će i moji unuci dolazit dedi da im napiše lektiru .A poslije , nek se snalaze kak znaju ! Nek si nađu drugog Lektiropisca . Eto , sad znam zakaj mogu tak puno drobit po postu . |
26.11.2004., petak
MAKSIMIRSKI GLAVOBOLJČEK
 Kak smo se Kinfa i ja guštali na tekmu , to nije istina . Tri dana prije smo pregledali programe i podesili satove da nam slučajno ne bi promaklo to evropsko izdanje Dinama , i to još sa Benfikom ! Kinfa je zbrajal do kad ima školu , onda je oduzimal sate koje mora markirati da bi došel doma prije tekme . Ja mu rekoh "Sine , ne smiješ markirat radi utakmice , al ti može doć zlo dva zadnja sata ." Normalno da dobar savjet zlata vrijedi . U dučanu sam potražil zanimaciju , one slane košćice kaj ti usta skupljaju i sušiju pa svako malo moraš zaljevati sa gemištem ili pivom , kaj ti se nađe pri ruci . Dobro , ovi stalno reklamiraju pivu pa čovjek , ko robot , zeme pivu u ruke , a onda se čudi kaj svako malo mora prekidat gledanje tekmu i trčat na zahod . Ne znam kak oni dečki na tribinama zdrže dva sata uz tulike pive . Valjda pišaju po ovima ispod njih . Zato sam ja uvijek volio bit na vrhu sjeverne tribine , pa kad mi je bilo dosadno , pljuval sam po prolaznicima na Maksimirskoj . To je bilo prije nek su izgradili one monstruozne , staklene tribine . Sad se ne bi usudil gore , previsoko je i za mene . Ženicu i Klincezu smo pripremali dva dana da nebudu mogli gledati svoje filmove i serije na velkom ekranu već da buju se zadovoljile portablom . Ženica je mrmljala da smo mi muški bedasti kaj to uopće gledamo , da su jedini pametni oni kaj igraju za velke novce , a mi siromaki slinimo za njima , i da nek mi idemo na portabl . Klinceza je stala uz bok mameku jer je na telezurišu bil film koji je ona silno htjela pogledati . Kinfa je filozofski objasnio da je tekma samo jednom a film buju i tak reprizirali pa nek idu one na portabl . Onda sam ja dignul frku i rekel da mi imamo pravo jednom u tjednu gledati tekmu kad cijeli tjedan gledamo sapunice i ljubiće bez seksa . Ženica je odmahnula rukom , rekla Klincezi da smo muški bedaki i da pametniji popušta , i tak smo osvojili termin ispred velkog ekrana . Mrak je pao , ugasili smo svjetla , napravili atmosferu s pivom i košćicama , Kinfa je omotal šal Dinamov oko vrata , ja sam stavil hrvatsku zastavu na pleća i ......počele reklame . E , jebiga , sad smo morali odgledat petnaest minuta reklama . Pa nam je pao šečer od silnih Milka i Rošeta kaj se kotrljaju , pa smo morali mrknut jednu čokoladu kaj sam je sakril u ladici prije par dana . Nakon reklama vidli mi stadion , prazan skoro , ko da igraju doma , čuli onog Šušeca koji mi ide na živce za popizdit . I opet reklame . Kinfa je popizdil i počel psovat ko kočijaš . Normalno da sam ga šupil za uho , uz" Pas mater nemoj bit prost u kurac !" . Napokon je počelo . "OJDI NAME NISI PRVI ! " viknul je KInfa . Malo mi je zvučalo čudno , al sam skužil nakon pet minuta kaj je vikal . Maksimirski zečevi se rastrčali po terenu , lopta na jednu stranu , oni na drugu . kak koji dobi loptu odma je ispucava drugom , samo da je se rješi . Brigo moja pređi na drugoga . A Benfika , ko sokolovi , samo kljucaju i prema golu . Dudo ima priliku al golman brani . UUUUU , al smo se zapalili , možda nekaj bude . Ali , zec dlaku mjenja al čud nikad . Pečalbar nam zabijo prvi , nije se veselio , svaka mu čast , ostavio je trunak poštovanja prema bivšem klubu . Diname se raspametio , mali od Cice se utopio u sivilu , jedino je Bosanac stisnuo zube i stavio sve na svoja stara pleča. I onda nek vele da na mladima svijet ostaje . Počela me bolit glava , al ne od pive već od tekme . Čemer i jad . Ko mala djeca kad se skupe za veliki odmor , i igraju protiv viših razreda . Onda mali od Cice igrao rukomet . Zaboravio dečko da je nogometaš .A možda je mislio da je košarkaš pa je htio nabit bananu suparniku . A bananu je dobio golman , i to ponovljenu , i na isto mjesto . Al je mudar . Nije čudo da se onak šiša , pa izgleda ko Jahorina , zimi . Ugrizo sam se za prst . Jebo koščice , zapele mi za zub . Išo sam pišat , ništa se nije promjenilo , osim kaj je Kinfa skinul šal i hitil ga u čošak sobe , demonstrativno . "Jel oni igraju za sladoled il za novce ?" pita me značajno . " Za Snjeguljicu , ak pobjede .Svak će dobit jednu poslije tekme , a možda ih odvedu i u Zoološki ." odgovorih . Drugo poluvrijeme ista priča . Ni zamjene nisu donijele ništa novo . A i nema bogzna kaj mjenjat . Pala mi zastava s pleća . Pospremil sam je u ormar , za neka druga vremena . Pivu smo popili , koščice pojeli , i pitali se otkud onoj hrpici naših navijača dva soma kuna da odu gledat one Maksimirske Glavoboljčeke čak u Portugal ! Još su platili , i navijali , i bome se više oznojili od tih zvjezdica na travnjaku . Nisu to radili za premiju , i plaču od koje ti se zavrti u glavi . A možda jadni Dinamovci nisu dobili plaču , pa su mislili kak će platit račune , napunit frižider , nahranit familiju ? Nije lako igrat kad imaš financijskih problema . Morat ću nazvat Maminja i dedu Barišića da im da neku pinku , nije u redu da se momci zamaraju tako banalnim stvarima , pa ne mogu igrat nogać kak se šika ! Kinfa je pjeval : " OJDI NA ME NE BUŠ PRVI - oj la dri ja drom ......" |
25.11.2004., četvrtak
ŽIVOT SA ZAPOSLENOM ŽENOM
 Kak je bilo lijepo našim starim . Deda je , ufrkanog brka , čital Algemajne Zejtung i pil kavicu na Trgaću , pospikal si je sa starim prijatelima o nogaću , Abesiniji i nezaobilaznom kralju , pa su odšpancirali do Jože na škropeca , onak u odjeliški i sa neizbježnim škrlakom . Baka je doma spravljala ručak , pospremila sobe , oprala zmazane gaće i košulje da bi deda bil uredan i lijep , za španciranje , djecu sterala u školu , i sa susedama ogovarala susede . Zadnjih par godina u mom braku , stvari su poprimile drugačije oblike . I ženica i ja radimo . Ona ima veću plaču , duže je na poslu i ima manje vremena za kuću . Srećom su djeca već kolko tolko veća pa ne moramo bežat u vrtić jer radi samo do pet , pa ne moramo mislit kak će u školu sama , pješke i tu nam je malo olakšano . Međutoa , doma treba pospremit , skuhat , stavit veš prat , svako malo ormare počistit od zmatzane robe koju klinci nemilice trpaju unutra , vjerujući valjda da će sama otić do veš mašine ! Kak je moje radno vrijeme kraće i plaća mi je kraća , nesmem se pobunit kaj uvijek mene dočeka posel poslije posla . To ide ovak : dođem s posla , skidam se u trku , oblačim trenirku , u jednoj ruci nosim Klincezu koja me silom oće poljubit za dobar dan , u drugoj špeceraj iz dućana , koji sam usput kupil , jel doma nema ničeg , u kuhinji meso , ne da se otopilo već se rastopilo , Klincezu uljudno odperjam u sobu učit , nož u ruke hapam , režem , seciram , mariniram , bacam u pečnicu , Kinfa dobija krumpire za gulit , suknem rakiju , dvije , da me štosne , pa uletavam u sobu jedan , puna do vrha , soba dva čista , al ormar se neda zatvorit jel je Kinfa lukavo stvorenje pa sve zmazano trpa u njega ....uhhh .Tak kak brzo pišem tak se to brzo i odvija . Meso treba provjerit , krumpire hitit na ulje , klince sterat na čišćenje , i taman kad misliš da je gotovo , onda uletavaju zadaće . Klinceza voli čekat taticu da joj pomogne oko matoše pa onda moram još i s njom računat . U međuvremenu ženica zove , pita jel smo dobro , još mora radit , ima jako puno posla , nek mi samo jedemo i nek niš ne radim , da bu ona kad dođe doma . Je , kurac , nemre gledat kad dođe doma a kamoli radit . Vani se veš suši već tri dana , treba ga pokupit . Dobro , meso pečeno , krumpir gotov , zelje salata spremna , pojede se za pet minuta , svak u se nabaca i ode , a ja uz gemišt još malo zguštam , pripalim cigareticu , i sjetim se svog dede Jože , koji je s početka priče , užival . Jebeš emancipaciju i ko je zmislil ! Danas moraju delati i muški i ženske i opet nemaju dost novci za život , a prije je delal samo muški i bilo je dosta za sve . Kud ide ovaj svijet ? |
24.11.2004., srijeda
TRI DANA BLOG-NARKOMANA
Radoholičan kao i uvijek , stigoh u hladno jutro na posel , smrznutih ručica , nosa i pimpeka , jer nisam obukel duge gače i štrumfe , pa mi je vjetar u šupljem busu puhal kroz rupe na trapericama i glavi ,i onak pun volje sjedoh odma za računalo , kraj toplog radijatora i fine , crne kavice koju je moja draga tajnica skuhala , a ja joj drpil sa stola .Ublogiram se ja , kad ono ....niš . Jebote , velim sam sebi , nekaj si zajebal , glupsone , zadnji tekst je bil ono o seksu , a možda se to nekom nije dopalo , pa su te ubili , skinuli , obesili na stup srama , na oglasnu ploču možda stavili ? Probam ja još jednom , nikad se ne zna , ne treba odustati odma čim ti prvi put padne , al opet ništa . Nešto sa ekrana seruckaju , uh oh nema servera , pa sam konačno skužil da nisam ja glupson već je makinja pala , pa je sad dižu oni tamo , al on neće da se digne , pa ga neko vrijeme neće bit . I onda me ufati neki znoj ispod pazuha i između jaja , jebote , a kaj ću ja radit punih osam sati na poslu ak ne bum čital postove svojih ljubimica i ostalog muškog društva ? I kak sad da istresem svoje maštarije i duboko potisnute misli koje nemrem normalno izreći , već se skrivam u kutu kancelarije i divlje tuckam po tastaturi sa svoja dva prstića ? A tolko toga mi se u glavi obrće da je to strava . Najgore je od svega toga da to za pol sata i manje zaboravim , pa onda sve iz početka ! Počeli su mi se znojit i dlanovi . Svako malo sam se ulogiraval i gledil jel ima kaj novog , al niš . Onda su se pojavili postovi od prošlog tjedna , pa sam šaral po njima .Na svom sam bil najmanje dvadeset puta , pa sam si na kaunteru napravil finu cifru . Počel sam se nekontrolirano smijati , lupat šakom u štok , i pit kavu ko da vodu pijem , a kolege su me gledale kaj da sam poludil . "Kaj je njemu ? Bil je tak miran ko bubica , stalno za kompjuterom , delal je cijeli dan , tu i tam bi otišel zapalit , divotica , a gle ga sad ! Ide sim tam ko vuk u kavezu , priča sam sa sobom , čas se plače , pa se smije , premješta registratore po ormarima , briše prašinu , čisti kancelariju , i metlu je uzel u ruke , pere šalicu poslije ispijene kave , mota se oko tajnica , priča s ljudima , totalka je poludil .Čak i mailove stigne otvoriti , i odgovoriti na njih . Tu nekaj ne štima....", šaputaše mi iza leđa . Da , ne štima . Nema Bloga , nema posta , nema moje duševne hrane , nema ničega . Probao sam surfat , dosada . Igrao sam igrice , dosada . Onda sam se primil posla , tek tolko da mi prođe vrijeme . A danas mi sunce granulo . Pojavio se . Odma sam išo refrešat svoj zadnji post kak bi ga mogli vidit oni koje je to zanimalo a nisu stigli , i sjebo sam ga . Pojavilo se jedno veliko NIŠTA . A kak mi se nije dalo ponovo piskarat o istome , jer se ja nikad ne ponavljam , odlučil sam da bu tak i ostalo . Tak su mi se opet vijuge unormalile , i kolege su odahnule , i tajnice uzdahnule , i opet je sve na starom . Danas sam dobio svoju prvu dozu nakon tri dana ., Pasalo je . |
OSVEŽAVAJUĆE
Jebiga , čitajte staro dok napišem novo . |
19.11.2004., petak
BALADA O TOVARU
|
18.11.2004., četvrtak
POGLEDAJ DOM SVOJ , ANĐELE .
Prošlo je trinaest godina . Grad na Dunavu nikad više neće biti isti .Koliko god se mi trudili , političari o tome pričali , analitičari analizirali , povjesničari pisali , jedan grad je umro , zauvijek . Leži kao čovjek u komi , vegetira , umjetno održavan na suživotu ljudi , koji ne mogu i neće zaboraviti . Vojske dođu i prođu , ostave pustoš u srcima i dušama , ostave za sobom srušene domove , nerodna polja , zapuštene vrtove . Gospodari rata ili su umrli ili su u zatvoru ili u bijegu . Običnom čovjeku , seljaku , radniku to ništa ne znaći . Silovanoj i duševno ubijenoj djevojci , djetetu bez roditelja , roditelju bez djeteta , to ništa ne znači . Kad izgubiš svoje snove , svoj dom , svoj život , dal i jedan OPROSTI može biti dovoljno jak , da oprostiš ? Kad u savjesti nosiš krv i suze , i kad te prate sjene gdje god pođeš , dal možeš tražiti OPROST . Vukovar je umro 18.11.1991 godine . Sječate li se ? |
17.11.2004., srijeda
NEPOČUDNOST PO VEMi
 Ne tako davno spustili se elijeni u Lijepu našu , tam negdje oko Pušče Bistre . Zabrijali odma prema premijeru i vladi kako bi se bolje upoznali . Vidli naši političari da su elijeni nek fin narod , zakopčani do tri grla , pa im ponudili posao . Nek nadgledaju naše Dalekovidnice , punih šest i pol programa kako ne bi bilo nepočudnih sadržaja na njoj i kako bi nam djeca ostala dobro odgojena , u duhu rvatskog naroda . Elijeni veselo zapljeskaše batrljcima , kurac im se digo iznad glave ( to je kod njih osječaj velike važnosti ) i prifatiše se posla . Vlada nazvala njihovo leglo VEMi - Vijeće Elijena s Marsa . Oni ozbiljno shvatili posao pa odma počeli švrljat po programima . Svaki program nepočudni oni odma zapišaše , jer tako obilježavaju ono kaj je nepočudno na Marsu . Zapišali tako i neki realiti šou gdje su zblanuti gledali u cice neke djevojke , pa gledali oni jadni kako mladež puši , pije , pa se onako u prolazu pipa , pa se ljube za laku noć , i to njima sve nepočudno . Odma nazvali dotičnu Teve i rekli da će ih zapišat tri puta a onda se posrat na njih iz svojih dvadeset i kusur guzica , a to jako puno govna i smrdi do Venere . Odma da su maknuli nepočudni sadržaj iz termina iza Dnevnika , jerbo djeca onda gledaju filmove gdje se tamo neki Ameri ubijaju , drogiraju , kradu , siluju i rade puno lijepih stvari , a cice neke djevojčice nek stave oko ponoći tako da djeca do šest godina to ne mogu gledati . Vlada će ih podržat u tome i obavezno puštat Sjednice Sabora gdje se može čuti puno pametnih riječi od još pametnijih ljudi , pa nek djeca gledaju i uče .Tam nema cica i guzica , fala bogu , već samo lamentiranje bez veze koje neće uticat na dječju psihu , već će ih uspavat pa će ić ranije u krevet . Ja , kao dobar otac i domoljub , odma sam zabranio Klincezi gledanje dotičnog šoua , jer ne želim da mi se dijete šokira kad vidi da se cigareta stavlja u usta a ne u šupak , i da se alkohol pije a ne stavlja na rane , i da se dečko i cura ljube i šlataju onak u prolazu jer je to nemoralno i nenormalno . Normalno je da se izbjegavaju na daleko i na široko i ne daj bože da se pogledaju prije braka . A onda se u braku mogu gledat . VEMi su jako pametni . Tako će asimilirat rvatski narod a onda će osvojit Rvatsku , i naselit je drugim elijenima . I onda ćemo svi bit nepočudni jer nemamo tri glave , dvadeset i kusur guzica i ne diže nam se kurac kad smo jako važni . |
16.11.2004., utorak
PROMIDŽBA
|
Posjetite obavezno našeg Blog Doktora doktor na blogu, saznajte sve što ste željeli znati a niste se usudili pitati ( da Vas drug Hebrang ne bi steral u materinu) . |
VINOGRADAR I PČELICA
Moja draga ženica , svojom starom , isprobanom taktikom lukave ženke , uvali mi posel kojeg se ona ne bi primili ni za boga , kako bi sačuvala dobre živce i lijepi ten . Tako sam ja ministar financija , a zajednica nam je u financijskom kolapsu , pritišće me deficit i mali BDP po glavi stanovnika , imam 50 % nezaposlenih i k tome još potražuju raznorazne benificije i rade mi rashode od kojih svakog prvog boli glava .Osim toga uvalila mi je i ministarstvo gospodarstva , pa svako malo nekaj po stanu prčkam , popravljam , bušim , rušim , krpam , i poslije toga primam samo zahvalnice i pohvalnice i pokoji bonus seks , povrh uobičajenih jemputtjedan . Logistička potpora pala je na moja pleča , jer njoj nije šoping ić na plac već u Importane centar ili King Cross , tako da je meni prepustila rat sa Zelenom mafijom i ostalim kokošarima , mesarima i preprodavačima Laganih cigareta . Zadnji udarac zadala mi je početkom škole , kad sam dobio nemilu dužnost Ministra školstva za starije delikvente , i sad moram ići na informacije mom sinu , koji ima pomalo već i pravo glasa , i škola mu je nužno zlo , jer ima previše lijepih stvari za radit van škole . dakle , ona je preuzela na brigu kčer , i ići će na njene informacije . Baš mi je smjestila ! U dogovoreno vrijeme pojavil sam se u školi , mrtav ozbiljan , ko neki gospon u odijelu i piš me vrit kravatom , sa akn tašnom u ruci , samo su mi cvikeri ala Milijunaš falili , i draga raska mog sina me udobno smjestila u stari , zjebani , školski stolac , koji samo kaj nije puknul pod mojih sto kila . Draga gospođa koja predaje matematiku otvorila je imenik i znakovito klimala glavom . Pogledam ja tamo kad ono vinograd ko u mog punca u Slavoniji . "Vidite , gospodine , dobar je on dečko , šutljiv , ne vidi ga se , ne čuje , ne radi probleme , nastavnici ga vole , ali ocjene.....slabo , slabo , trebao bi više učiti , malo više stisnuti , ide polugodište , znate ..da se ne skupi na kraju godine ...." Klimam ja glavom i mislim si da je mali već poprimil radne navike , ode na posel , odsjedi sedam sati , i ode doma . Di si bil - nigdje , kaj si radil - ništa . Zel sam olovku i notes , zapisal kolce i predmete , vidil da je mali dobar u stranim jezicima i vjeronauku , a ide mu i tjelesni , pa nije sve tak crno . Al bu me vidil kad dođem doma ! Nikad niš nema za učit , nema zadaće , sve je ono divno , krasno , nema ispita , niko niš ne pita , pa mi je sve bilo čudno , kakva je to škola . Zahvalih se profesorici , samo kaj joj nisam uvalil rukoljub , i zapizdih doma . On tamo manji od makova zrna . Tolko se stisnul da nikad ne bi rekel da je viši od mene . Očekival je neke drakonske mjere , a nikad ga nisam tukel , pa ne znam otkud mu takve misli . Još sam u autu smislil embargo koji će ga natjerat da promjeni odnos prema učenju , kaj mi i nije bil problem . Sve sam mu lijepo saopčio , priznal je grešku , objasnil mi da se opustil , da je previše zaokupljen drugim stvarima , i da bu se popravil . Super , rekoh , i odoh ravno u njegovu sobu . " Kazna ti teče od danas . Sljedečih mjesec dana nema Playstationa i Interneta . Kad vidim da si srušil vinograd od kojeg koristi nema , vračam kablove . " I kablovi završiše u mojoj akn tašni ( aktovka-u prijevodu) . Ženica se složila s tim , Kinfa je bil duboko pogođen , ko da sam mu kruh uzeo i vode mu nedam , a moja Klinceza je nastradala najviše . Radi ko pčelica , ima sve petice , pleše u Plesnoj skupini , pjeva u zboru , ide na košarku , i uz to stigne i zadaće napisat i učit , i sad je pogodi kazna njenog brata . Pogledala ga je , i da nije zmaknul glavu , grom bi ga strefil ravno u čelenku . Normalno da se požalila kak je i ona sad pod embargom a zaslužila je pohvale , pa smo ženica i ja rekli da bumo to kompenzirali na neki drugi način . Krizu smo prevladali dogovorom da se aparatura uključuje samo za nju i to u prisustvu ministra zabave , tj. majke . Eto , opet je dobro prošla . Kaj ja nisam ministar zabave ? Ne , ja uvijek dobijem najgori posao u kući ! Sudac , porota i krvnik . Pa sad moram pazit da me Kinfini prijatelji iz periferije ne dočekaju iza nekog mračnog čoška , i razbiju mi zube . Bljak! |
15.11.2004., ponedjeljak
DJECA IZ NAZOROVE
 Veliki gazda je , osupnut osječajima predbožičnog raspoloženja , izdvojio neku lovu za donaciju djeci iz Nazorove . Svaki je od nas dao prilog kako bi se dječica mogla obuči i obuti za zimu koja lupa na vrata . Kako je i red , pozvali smo klince i klinceze do nas kako bi ih počastili slatkišima , sokovima i kako bi u našem velikom centru uzeli ono kaj im se sviđa . Tete su došle s njima , u crvenom kombiju sa oznakom Crvenog križa , i pinkleci su , širom otvorenih očiju , izgubljeno plahutali između ogromnih polica prepunih igračaka , željno dodiruvši svaku kutiju u kojoj se nalazilo nešto što ni u snu nisu mogli zamisliti . Tete , koje su inače jako zlatne i dobre osobe , nisu si mogle priuštiti taj luksuz da djeci uzmu igračke , jer vani zebe , i snijeg bi mogao pasti , pa su one ipak izabrale varijantu obuče i odjeće . Rekle su nam da ionako igračke dobiju iz vrtića i škola , kad ovi imaju čišćenje starudija i kad se oće riješit smeća . Dječica naučena na sve , poslušno su pratila tete kroz dučan , ni ne zaplakavši na odrešito NE , za razliku od razmažene dječurlije koja svakodnevno cmizdre ispred dučana kad im roditelji neće nešto kupit . Kad su obavljene sve radnje oko preuzimanja robice , dječica dođoše do nas , u kancelarije , gdje smo ih dočekali balonima , trubljicama , konfetama , i punim stolom slatkiša , grickalica i sokova . Malo po malo , dok su pikulice tamanile ponuđeno , tete su se raspričale i saznali smo da su dječica u večini slučajeva oteta roditeljima putem socijalnih službi i policije , jer navedeni roditelji nisu brinuli za njih koliko ima crnog ispod nokta . Majke su obično više u lokalima , očevi najčešće na "službenom putu " tj . u zatvoru , obitelj ne vrijedi ni spominjati , jer svi nalikuju jedan drugom , uglavnom netko tko nikako nije zavrijedio imati djecu , al , eto , bog je dao sposobnost razmnožavanja svima , pa tako i njima . Žalosno je to što znam toliko žena koje bi dale sve za dijete a ne mogu zanijeti , a ovakve neodgovorne osobe kad rode , djecu ostave praktički nezbrinutu , gladnu , golu i bosu , na milost i nemilost države , koja , kako znamo , uvijek ima pametnijeg posla , nego da se brine o tamop nekoj djeci . Tete kažu da se snalaze . Ima ljudi koji bi posvojili djecu , ali i oni biraju , pa se desi da neku dječicu jednostavno nitko neče , zbog njihova porijekla . Nazorova je na bivšem crkvenom posjedu i groblju , pa kažu da ih čuvaju dobre duše koje su davno ovdje pokopane . Dječica su potamanila sve , kaj je bilo i za očekivati , slikali se s nama , i onda , puni dojmova , potrpali se u isti onaj crveni kombi koji ih je dopeljal mašući nam rukicama , s osmjehom od uha do uha . Pomislih , kako je njima malo potrebno da budu sretni , a i to im jedva pružamo . Ostao mi je gorak okus u ustima . Nije pošteno , jednostavno , nije pošteno da djeca pate zbog nas odraslih . Puno puta smo mi sami sebi najvažniji , puno puta je u glavi JA , MENI , MOJE a ne zapitamo se kako oni vide naše postupke . Da li će i oni , kad mi budemo stari i nemočni , zaboraviti na nas kako smo mi zaboravili na njih ? |
14.11.2004., nedjelja
RADNA SUBOTA
Sjebali me ovi moji s posla pa sam morao danas radit . Kombinacija ujutro je bila ić na bus pošto za gorivo nemam , a Ladja progutala onih deset litri kaj sam natočil prekjučer i kaj sad. Za plaču nas zajebali , pa nije u petak već u ponedjeljak , a čuvat treba ovo malo para kaj je ostalo . Digoh se ja ujutro , ostavim ženici sto kunića za špeceraj , vani kiša pada , jebem je , ko da nikad padala nije , a ja niš , polako put pod noge . Znam da ima jedan bus oko pola osam pa ću na njega , pokaz je u džepu , ne . Malo mokar , malo pothlađen , stanem na stanicu i čekam . Čeka još nekoliko bedaka s menom . I čekamo . Prošlo vrijeme kad je bus trebal doći , prošlo još petnaest minuta , i vidim ja da je vrag zel šalu , da pizda od zetovca ne bu došel i da su me opet zajebali kad ih najviše trebam . Vratil se ja doma i sjel u makinu . Kiša pada , Ladja mokra i neće zapalit , kurva , valjda se ovlažila ! Verglam , verglam , susedi me gledaju i misle si , vidi budale po ovoj kiši drka po autu , a ja pizdim , jer vrijeme teče a na posel stići moram ! Dobro ja nju napumpal , ona se trgla , uzdahnula dva tri puta , ko da svršava , pa onda zagrmi , zabrekče , sprdi se dobro i proradi . Vidim ja gorivo na nuli , lampa me tuće u oči , ajde na točenje . Stao na benzinskoj , izvučem onih jadnih pedeset kunića i natočim za sve . Ma dobio nekih sedam litrica , bu dosta do posla i natrag . Jebem ti Zet , mislim si , i opičim na posel . Kad tamo , gužva . Subota , ujutro , gužva na Savskoj ! Onaj kurčevi podvožnjak kod Vjesnika opet zatvoren . Neka budala odlučila drkat po njemu u subotu ujutro . Vleču se auti , kiša pada , jebem državu i gradsko poglavarstvo . Onda se sjetim da je trinaesti a ni petak . Kaj bi bilo da je petak ? Krepal bi mi auto nasred raskrižja , vjerovatno , pa bi ga moral sam rivat po ovoj kiši ! Dođem ja konačno na posel , odjebem sve umjesto dobro jutro , odem u kancelariju , tajnica me gleda , nema puse za dobro jutro danas , bježi u svoj čošak . Žena zove . Neko nam ukro auto !!!! Ma koj bi majmun išo krasti Ladju ! Kod mene je ! Ona se , jadna , zbudila i htjela ić na plac s autom a auta nema . Pala u šok . Trči doma , uzrujana , djeca samo što ne plaču , uzeli nam naše najvrijednije prijevozno sredstvo ! Smirim ja nju . Sretna bila kad je čula da sam se najebo ko žuti al je auto na sigurnom . Samo mi je prispomenula da je prometna kod nje . Jebiga , ak me murija halta na povratku kući , to bu šou . Al , to je već druga priča .  (ovakav bi ja auto , tata , veli Kinfa ! Može , sine , al prvo tata vozi ! , kažem ja . ) |
12.11.2004., petak
KOJI FILM SAD VRTIŠ U GLAVI?
 Danas bi najrađe bio negdje gdje vječno sunce sja , okupan modrim morem , u hladu raskošnih palmi , s čašom u ruci . Lagano bi vrtio slamčicu s kišobranom da se led otopi , i gledao na morski žal domorotkinje koje plešu hula-hula , a cicke im lagano podrhtavaju u ritmu pjesmuljka koji sviraju nasmješeni domaći mužikaši . Danas bi najrađe zaboravio posao i bar neko duže vrijeme bi htio uživat u životu . Sjest u kabriolet , ubacit u četvrtu i lagano se vozikat crnim , užarenim asfaltom prema vrhu vulkana , okruženog zelenim ogrtačem. Na vrhu bi digao ruke prema nebu i glasno vikao , a glas bi letio oko otoka , probudio sve rajske ptice i dozvao ih k meni . Danas bi najviše volio sjedit u čamcu , u tišini , dok me vali ljuljuškaju , i gledat ribe kako se vrte oko mog mamca . Danas bi volio biti netko drugi , netko bez prošlosti , sadašnjosti i budućnosti , netko tko živi sada , iz minute u minutu , i sve uzima sada , i sve daje sada . Danas bi volio da satovi stanu . Da vrijeme ne leti tako brzo .  Koji film , koji film , koji film sad vrtiš u glavi .....( Patrola - novi val 1980 godine ) Za Lill : Da mi je biti morski pas ( Metak - novi val , osamdesete . ) |
11.11.2004., četvrtak
ČOKOLADNI RATOVI
 Oduvijek sam bil ljubitelj čokolade . Svih vrsta . Punjenih , s lješnjacima , bademima , rižom , običnih , bijelih , crnih , čak i onih za kuhanje , makar se poslije njih malo teže kaki , malih Životinjskih sa sličicama , Bananka , Kinder jajci sa igračkami i onih fantastičnih Marsijanaca i Snikerskijanaca . Moja ženica je uprav suprotno . Ona ljubi voće i povrće , sirovo , kuhano , faširano , kiselo , u bilo kakvom stanju , bitno da je . Onda su meni sve te slatke delicije koje kvare zube bile na raspolaganju , a njoj sve voće i povrće kaj si je mogla nakupovat . To je tak trajalo dok nisu došla dječica . Onak mala , i nisu predstavljala neku opasnost , tu i tam bi zgutali koju bananicu , koju kockicu čokolade a nama bi ostalo resto . Kak su godine išle , a dječica postajala sve veća , i njihov apetit je znatno porasel pa se više nisu zadovoljavala ostacima već su polako počeli čistiti sve živo kaj im je bilo na dohvat ruke . Tak se počelo događat da , kad meni padne šečer , doma nema niš osim prazne staniol folije koja miriši na čokoladu . Onda bi je zel i pokupil s jezikom one mrve kaj su slučajno ostale na njoj , i ko onaj medo iz Diznijevih crtića , vrtil se po kuhinji , javčuć na sav glas . Ženica bi se znala primit za glavu jel od kilu banana nije našla niš osim kora koje su nemočno virile iz smeća . A mandarine bi nestale kak bi se i pojavile , u trenu . Onda smo ustanovili da imamo Termite u kući i da je vrijeme za obranu od pošasti . Napravili smo ratni plan i svaku čokoladu koja je ušla u kuću dijelili na jednake dijelove . I svako voće koje je došlo u kuću bilo bi podjeljeno po veličini želuca a ne očiju . Termiti su se pobunili jer im to nije zadovoljavalo dnevne potrebe . Počeli su se durit , otimat jedan od drugog uz glasne prosvjede ko je veći , jači , zaslužniji , pa smo morali intervenirat ko oni sladoledari za vrijeme domovinskog rata . Stali smo između njih . Al , granica nije mirovala ! Svako malo Kinfa Termit prelazio je na neprijateljski teritorij i krao slatko , ostavljajući za sobom pustoš . Klinceza je plakala i tražila pomoć od svog velikog zaštitinika , mene . Onda bi ja upotrebio svoju vojnu silu i osvojio Kinfinu kasicu prasicu , otvoril je rezervnim ključevima i otel mu financijske resurse koje je skupljal mjesecima . Onda bi ja i Klinceza kupili Veeelikuuu čokoladu i pojeli je u tajnosti našeg bunkera , tj u špajzi . Kinfa je odmah potražil pomoć svog saveznika Velike Majke , jerbo ona ne jede čokoladu pa joj on velikodušno prepustio voće u zamjenu za Klincezine i moje čokoladice . Onda je meni puko film jer sam popušio svoj dio slatkog i organizirao sam Protestni skup za zaštitu prava očeva koji vole čokolade . Klinceza , uvrijeđena mojom privatnom inicijativom , u koju ona nije bila uključena , promjeni stranu i prikloni se Velikoj majci , koja joj dade svoj dio voća i povrća . Onda sam skužil da sam ostao bez saveznika , i bez čokolade , i bez voća , a za povrće mi i nije bilo žal ! kak je vrag odnio šalu , odlučio sam potpisat deklaraciju sa zaračenim stranama i moj jedini zahtjev je bio Porez od 10% na svo slatko u kući . Protivnici su dugo razmišljali i raspravljali o tome , pa su ustanovili da to i nije tak loše za njih , pošto ja od onog kaj doma donesem uzmem samo deset posto a ostalo ide njima . Pristali su i potpisali deklaraciju , svi smo se sretno sjeli za stol i pojeli sve kolače kaj je Velika Majka spekla za taj susret na vrhu . Od tada u kući vlada mir . Svak dobije svoj dio , od toga plati meni porez , i svima dobro . Niko ne zna da u transportu slatkog obično strada neka čokolada . A rashoda uvijek ima , kaj ćeš. UPLOAD : NIŠTA OD SEDMICE - HAPPY HOUR OTKAZAN. *novac od ulaznica ne vraćam !!! |
10.11.2004., srijeda
DILEMA
Htjeli mi to ili ne , jedno moram priznati . Kad god prođem pored kakve dobre cure , odmjerim je pogledom od glave do pete , snimim je u jednoj sekundi i odmah znam da mi se sviđa ili ne . U tom trenutku svašta pomislim , pa se zgadim sam sebi jer cura nema više od dvadeset , mogel bi joj bit tata , ali vražji hormoni i testeroni , i kak se već zovu , ne pitaju za godine nego divljaju na svako zanosno njihanje bokovima , i lagano podrhtavanje grudi u pripijenim majčicama , prozirnim do zla boga . Oči su ogledalo duše , kažu , i od očiju krenem . Valjda sam ko mali puno sisal cicu , pa obavezno pogledam čime cura raspolaže . Ne volim ni prevelike , ni premale , najbolje su one koje stanu u dlan . Onda mi pogled prelazi na guzu i noge , i sve se to dogodi u sekundi . E sad dolazi do jedne mučne situacije kad ta ista cura , koju sam ja dobro snimio , snima mene . A znam da više nisam neki primjerak muškarca u naponu snage , al nisam se ni skroz zapustil , kak to oženjeni znaju . Pokušavam ostaviti najbolji mogući dojam , ne držim se pognuto , ne slinim otvorenih usta , ne igram džepni ping pong , nego se onak cool zagledam negdje u daljinu , kao , više je ne primjećujem . Desilo mi se to puno puta , i znam da bih mogao zainteresirati dotičnu za sebe ali muči me DILEMA . Ja sam oženjen , imam djecu , i mene tim dragim curama ne privlaći ništa drugo nego čisti SEX . Kao svaki muški želim zadovoljiti svoj EGO i dokazati ženskom rodu da još nisam za baciti i da u drugima mogu pobuditi želju kao što je pobuđujem doma . S druge strane , posljedice mogu biti katastrofalne , kako meni tako i toj koja bi sa mnom eventualno ušla u nekakvu tajnu vezu . Ona nikad ne bi dobila cijelog mene , a moja obitelj bi izgubila dio mene . Bio bi Neno na pola , a ne u sredini . I uvijek se tak razuvjerim kad god mi se ukaže prilika , stisnem zube i velim sam sebi da ne tražim kruha preko pogače . Ali , jednostavno , volim žene , i ne mogu im odoliti , kako i dijete ne može odoliti izlogu slatkiša . Sve bi ih probao . I one šarene , i one crne , i one plave , i one čokoladne . U meni se bore i vrag i bog . Jedan govori da probam , drugi da nastavim kako sam do sada . A ja bi i jedno i drugo , a to ne ide . |
09.11.2004., utorak
POREZ NA BEDAKE I DRUGE PRIČE
Svaki utorak , gotovo po navici , bežim prema prvoj trafiki Rvatske lutrije , sa onim jednim jadnim , bjednim Loto listekom u ruci , jer mi kućni buget ne dozvoljava kocku na visokoj nozi .Samo bedak ko ja može očekivat da bu dobil milijune ak uloži petnajstak kuna u igru u kojoj jedino država dobiva . Ali , ljudski se nadati , jer je ljepše mislit o tome da buš dobil , na neku luuuudu sreću , nek ne uplatit pa si mislit kak si mogel dobit da nis bil tolko škrt i potrošil tih petnajst kuna na nekakav sendvić sa podrigušom . Onda se stanem u red sa penzićima , kućanicama i tipovima kojima je kocka posel , pa čekam onak , ko u redu za kruh ili nekaj bogzna kaj važno , dok ostali , obični smrtnici , prolaze kraj nas , blijedo nas gledajući , i vjerojatno misle u sebi kak smo mi bedaki i stojimo u redu da bi platili državi porez . I jesmo bedaki , to moram priznat . Tolke novce bacit u državnu blagajnu a niš ne dobit za uzvrat , bar u večini slučajeva , to more samo bedak napravit . Država nije bedak . Ona svoje poreze uredno skuplja . Opići ti ona tak porez na auto dok ga kupiš , pa ti onda opali porez svaki put kad ideš na tehnički , pa ti opali godišnji porez do deset godina starosti auta , bez obzira jel to Ladja ili Mercedes , i sve to uredno traže u roku odmah ili bar petnajst dana . Ne moraš im platit odma , al ti zato kamate idu . Moj povrat poreza čekam već skoro godinu dana . Mislim da , ako ga i dobim ove godine , ne bum videl nikakve kamate na mom kontu , nek bum sretan ak išta i dobijem . Jer sam bedak , i vjerujem u pravnu državu , i , ko svaki bedak i poštenjak , očekujem da se država drži istih pravila koja vrijede za nas . Al , kak sam rekel , ja sam bedak , i to nije tak ! Moja ženica i ja smo predali poreznu prijavu isti dan , sat i minutu , jer sam ja nosil obje prijave , njoj se ni dalo . Kak smo kupili stan na kredit , a država je velikodušno obečala povrat poreza za takve stvari , fino sam si zračunal da bum neke pepeke dobil natrag , pa sam onda kombiniral da bum vratil neke dugove banki i sve fino zravnal . Ali , moj dug banki je ostal , promjenil se za kamate , povrat još nisam dobil , i tak je moj financijski plan prešel iz kratkoročnog u dugoročni . Onda i banka ima koristi od mene , jer me prvo nacimala da si novce zemem , onda su mi ukinuli minus , zbog "preevelike" plaće , pa im sad moram vratit više nek kaj su mi dali . A nekad smo pljuvali po lihvarima . Oni su bili zajebani ,pa kad im nisi vratil novce , lijepo su te spotrgali , zeli ti kuću , auto , i hitili te na cestu . Al si znal s kim imaš posla . Banke to rade u rukavicama , al se svodi na isto .Jedino kaj te ne potrgaju . Zato te potrga jamac , ak je jači ! Ili familija , jer si je ogulil i bacil na prosjački štap . Još nisam došel u tu poziciju al se bojim da bum popušil ko svaki bedaček koji ima previše povjerenja u pravnu državu i bankovne institucije . Sve se onda svodi na to da te država jebe , banka te jebe , posel te jebe i onda se moraš osječat ko kurva , samo kaj je kurva pametnija i naplati to kaj je jebu , a ja ostanem jeben i praznih žepova . Znači ,da ni ko kurva nisam nekaj , čim dajem badava . Ak dobim na lotu četvorku ,imal bum sljedeći utorak opet gratis uplatu , ak dobim peticu , bum se napil , ak dobim šesticu mogel bi poravnati minus na tekučem računu , jedino ak dobim sedmicu mogel bi konačno zatvorit financijsku konstrukciju mog malog kućnog ministarstva financija i živit normalno do kraja svog života . Al , to već prelazi u pričice za djecu pred spavanje . |
08.11.2004., ponedjeljak
DAN POSLIJE
 Blaženi vikend od dva dana . Subota i nedjelja bez odlaska na posel je ko Mana s neba Izraelcima kad su pizdili prek pustinje . Samim time kaj ne moraš ustat ujutro već si drugi čovjek . Pa se zbudiš oko devetke , pa pogladiš ženicu po guzi dok klinci još hrću , onda kavica u krevet , a vani zima , pa ti je sve toplo oko srčeka dok gledaš kroz prozor , koji dobro dihta . Dragi moj šogor ima ročkas , i ne slavi , jer ga ubijaju godine , pa ne vidi razloga zakaj bi slavil svoju sve poodmakliju dob . Kaj ima veze , kad dođeš prek četrdeset počneš slavit kaj si živ a ne rođendan ! Bez obrzira na to , mi svake godine odemo do njega i podsjetimo ga da je za godinu stariji i bliži grobeku . Kiselo se nasmješi , primi čestitke i poklon pa se onda svi skup sjednemo u boravak i žlabramo o koje ćemu . Ove godine je stvarno sretan kaj uopće slavi jer je bil na vagi života il smrti zbog neobične bolesti koja ga je pogodila prije dva mjeseca . Imal je sreću kaj ga je mesar ( doktor ) kvalitetno rasporil , popravil mu herc i još bolje ga zakrpal . Onda je on malo plahutal između ovog i onog svijeta , pa je gledal di je bolje , a pošto ne pada na reklame ipak se vrnul u ovaj . Još mu je uvijek tu ljepše , dok može fukat . Zato je ove godine ročkas bil malo drugačijeg tipa . Skupila se familija , starci , šogori , klinci , puna kuća . Žena mu se raspištoljila , spekla mesa , kolača , tortu , narezala pršuta i sira , pa smo se nakrcali do daske . Deda je kresnul par loza prije jela , a kak slabo jede , odma su ga se primile , pa je počel zajebavati šogora Dalmatinca . Vječna tema Dinamo i Hajduk . Ko je bolji . Jebeš ga , meni su i jedan i drugi isto , jer igraju loše za onakve pare kakve primaju , ali zadrtim navijačima nema boljih . Kad su se dobro zapalili s loptašima odma su prešli na politiku . Šogor se povukel iz rasprave pošto se nesmije uzbuđivati pa je prešel ženskama koje su pričale o garderobi , šminkanju , seksu i sličnim temama . To mu sad više paše . Tu je rasprava dosegla vrhunac , vino se točilo , nazdravljalo se Tuđmanu , pa Sanaderu , Račan je popljuvan do daske , jer su deda i šogor dalmatinac čisti hadezeovci , Mesića su oprali ko staru kantu , dotakli se Pusičke , o kojoj su tak lijepo pričali da ne smijem ni pisat , radi djece koja bi mogla ovo čitat , i puklo je par litara vina kaj si rekel Šeks . Pošto moja ženica dobro vozi , a inaće ne pije , odvalil sam i ja svoju normu , pa mi je postalo malo vruće . Onda skidaš sako , kravata leti s vrata , lice ti se zacrveni ko paradajz , kosa raskuštra , oči zastakle , a jezik trkelja bedastoće kaj trezan nikad nebi . Poslije politike , normalno , na red dođu ženske . Koja je kakva , koja s kime , kad je ko koju puknul , pa ispadne da su za stolom sve sami jebači . Šogi se vrnul za stol čim je čul koja je tema , pa se svako malo ceril ko lud kad bi deda počel o svojim seksualnim avanturama . Onda bi blijedo pogledal kad sam ja počel o svojim . Onda je on počel o svojim . Žene vidle da je vrag odnesel šalu pa su uletile u sobu i prekinule naše hvalospjeve i nekak smo se svi odma uozbiljili , onak razdrljeni , našvicani , blentavih pogleda . Moja je rekla da je bilo dosta i da idemo doma . A nisam joj mogel reć nek ide kad sam bil drven ko noga od stola , a daleko je ići pješke . A za taksi nemam . Šogor dalmoš je svoju steral u materinu i rekel joj da mući , al , jebiga , i ona je dalmošica pa kad je počela rafalno , nije mogel više doć do riječi , samo je mahal kažiprstom , kao , bude on nju doma sredil . Jedva smo se odvojili od stola , jer je silom htio ić za nama , flaše su zazveckale pa se posložile ko čunjevi u kuglani , srećom , pa su bile prazne . Svi smo se izljubili , malo juškali po stubištu , tek toliko da zbudimo susjede i da se zna da smo bili tu , i potrpali se u aute . Ne znam kak sam došel doma , i kak sam došel do kreveta , al ujutro sam se zbudil u gačama , a ženica je zadovoljno hrkala kraj mene . Možda me jučer i iskoristila , ko zna , makar sumnjam da se od onolkog alkohola išta moglo dignut , osim želuca . Glava me bolila ko sam vrag , a grlo bilo suho ko Sahara . Cijeli dan sam bil ko krepana mačka , i predmet zajebancije svoje familije . Kinfa me gledal ispod oka i pratil svaku moju usporenu reakciju , Klinceza se svako malo hihotala , a ženica me liječila krepkom juhicom . Na radiju je Aki pjeval : Nedjelja , prokleta nedjelja . Izgleda da se i Hus često napijal subotom . |
05.11.2004., petak
FREAK SHOW !
 Kčer me konačno nagovorila da pogledam Velikog Bracu . Ona ima deset godina i crtiće je zamjenila ovakvim bedastočama . Rekel sam joj da joj je bolje gledat Đoni Bravo ili Dva glupa pesa , jel su pametniji od ovih u Braci . Ona mi je odgovorila da sad to gledaju sve njene prijateljice u školi pa mora i ona , jer kad žlabraju onda ona nema pojma o čemu se radi . Jadno dijete . I tak gledam ja to i svakojake ideje mi počnu padat na pamet . Mislim si kak bi to bilo da uzmemo neke karakteristične likove iz Sabora i iz politike općenito i stavimo ih u Realni šou po zvučnim nazivom : FREAK SHOW ! Mislim da bi gledanost bila puno veća nek ijednog realnog šoua na svijetu . Prvo bi ih odabral . Obavezno bi stavil Pašalića , Rojsa , Tadića , Račana , Radića , Kajina , Đukića , Adlešičku , Kosoricu , Pusičku i Antolićku .Onda bi ih sve skupa otpelal na Goli otok . Hranu i vodu bi dobivali jednom tjedno , a za ostalo bi se morali pobrinut sami . Svakom bi dal jedan Swiss army nožić , da se nađe pri ruci za potrebe lova , hranjenja , otvaranja školjki , kopanja kamenja da bi našli vodu i slično . Onda bi svaki tjedan oni birali ko bu plival do kopna , tj . ko bu izbačen iz šoua . Ak dopliva , dobro , ak ne , nikom niš . Štovano pučanstvo bi se moglo kladit u kladionicama jel bu doplival il ne , ili glasat na telefon za neku od nagrada . Onda bi im daval tjedne zadatke kao , ko jači taj kvači , bacanje susjeda sa hridi , vješanje najveće budale o svjetionik , farbanje koralja pod morem , čitanje Nacionala i Globusa na glas , jebe ko koga stigne i tak , sve fine igrice .Pobjednik šou bi postal onaj koji ostane živ , tj ostane zadnji na otoku nakon finalnog dvoboja kojeg bi odlučivali tv pretplatnici , tj imali bi palac gore ili palac dole . Pritiskom na tipku telefona odredili bi jedan od tih palcova . Onda bi zbrajanjem glasova dobili palac za i palac protiv . Onaj koji zgubi bil bi privezan za četri vodena skutera . Naravno , svaki skuter bi se otpeljal na svoju stranu . Pobjedniku šou pripala bi nagrada : Orden oproštenja svih grijeha Rvackom narodu , povrat poreza i doživotna participacija u zdravstvenim ustanovama diljem Zagreba . Baš sam se lijepo zabavljal mislima kad me ženica prekine : Ajde , dosta si buljil u teve , odradi ono kaj sinoć nisi !!!! I .....odradil sam bome duplo ! Eto , kaj sada velite , ha!!!! |
04.11.2004., četvrtak
PIMPEK U ŠTRAJKU
|
Ponukan svojim jučerašnjim snom odlučih poraditi na nekim stvarima glede unatoć bračnih dužnosti . Odlučil sam da razveselim ženicu nakon nekog određenog sušnog razdoblja , odgađanih kaj zbog njenih ženskih problema , kaj zbog moje lijenosti , i ponajviše zbog glupih školskih praznika kojih ima sve više i više pa djeca nejdu rano spat jer nemaju škole . Cijeli dan sam mislil o tome kak bum budan dočekal ponoć jerbo mi se ujutro u zoru to neda delati , kaj iz navike a najviše zato kaj sam ujutro čmrljo dok ne popijem prvu kavu . Odradil sam svoje na poslu , i pazil da se ne mučim previše jer mi treba snage za navečer . Doma sam se fino napapal , odradil i ručak i večeru odjednom , jer drukčije nemrem radi posla , s klincima popričal ( više sam ja pričal a oni su samo gledali i klimali glavama , kaj da su mutavi ) , i dočekal ženicu koja je došla puna volje s posla . Večer prođe manje više po rutini , malo se gleda telezuriš , malo se komentira kaj se događalo na poslu , pa klincima malo ribanja glave kaj se tiće škole i onda lagano tjeranje u krevet . Malu možeš kak tak i sterat jer joj se spava , ali Kinfa je živi Morlok , taj bi rađe po noći plazil a po danu spaval . Najveći moj promašaj je taj kaj sam mislil na klince i svakom dal jednu sobu a sebe i ženicu sam samozatajno ostavil u dnevnom boravku ! sad , da bi išel spat , moram sve poterat u njihove brloge i onda još pričekat pišanja , kakanja , pijenje vode i slične prošecije kroz stan da bi bil na miru . Negdje oko dvanajstke sve se smirilo i mir je zavladal u stančeku . Još je samo teve brundal , kao zvučna kulisa . Ženica je skoro zaspala , jer njoj tak malo treba , ima čistu savjest , i odma zahrće , al joj ja nis dal mira . Pa smo se lagano počeli maziti , sve s jednim vuhom na oprezu , za svaki slučaj . Pa nam je onda postalo vruće , pa smo hitili pokrivač na pod . Onda su letile pidžame na pod . To me uvijek dekoncentrira jer se jebene pidžame tak teško skidaju ! Obično se zapetljam u nogavicama pa mi u toku tih mukotrpnih radnji pimpek skroz izgubi volju . Onda se ženica primila posla pa se gosponu vratila volja , i taman sam mislil lagano smjestit njegovo visočanstvo u rajske odaje kad ... Pade nimalo junački , gad ! Dobro , velim , to je samo trenutna slabost , vratil bum ga u boj . Ali , totalno je otkazal poslušnost ! Počel sam petljat oko njega , znoj mi je izbil načelo , ko da prvi put fukam pa se neću zblamirat . Ženica je samo diplomatski rekla da sam vjerovatno umoran i nek idem spat . Ma kaj spat ! Ja da idem spat i ne obavim kaj sam zamislil ! Nema šanse ! I opet sam je počel mazit , upotrebil sam svo svoje dugogodišnje iskustvo , pronašel sam sve G-zone na njoj i bilo joj je super , ali... Gospon Pimpek ni da makne glavom više . Objesio se ko zadnja krepalina i ne trza . Totalno kul . Na kraju sam odustal . Ženica je rekla das bumo se seksali drugi put , a to bi moglo opet potrajati par dana , i da se ne sekiram i nek idem spat da joj ne bum umoran sutra . Kak da spavam kad me moj pimpek izdal ! A tolko smo zajedno prošli i uvijek mi je bil vjeran . Onda sam počel razmišljat o godinama , i kak starim , i kak gubim snagu, i kak je možda vrijeme za Viagru , al sam ipak ustanovil da je za sve to prerano . Mislim da je moj Pimpek stupil u štrajk . Nisam zadovoljil njegove zahtjeve . Jedenostavno , kad god se on digne , ja ga spustim i velim "Ne, ne sad ". kad god bi on delal , ja velim "Ne , tu tetu ne smijemo ! " , kad god njemu dođe lijepo ja ga prekinem sa " NE JOŠ!". Sad mi je vratil . I onda ti ne sanjaj mačke i Vlatku De ViLL!!!!!! ( Ovo ne smije pasti u ruke moje ženice , onda nebum seksal godinu dana !) |
03.11.2004., srijeda
VLATKA DE VILL
 Sanjal sam ružan san . Možda zbog početka mjeseca i neplačenih računa a možda i zbog toga kaj dugo nisam obavljal bračne dužnosti ?! Imal sam slatke male Domaće divlje mačke , njih sto i jednu . Bile su tak medene i šarene ko mali leopardi . Prvo sam si i mislil da su leopardi jer mi je Turčin koji ih je prodaval rekel da su uvezeni iz Afrike . Poslije sam shvatil da me je zjebal i zel nofce za domaće divlje mačke. Još nisam skužil zakaj su domaće ak su divlje , no to je ionak bil samo san . I tak sam ja hranil i pazil svoje male mačiće , brisal im ritice kad su se pokakili i mjaukal kad su plakali za mamekom sve dok nisu malo narasli. Došli su neki novinarčići i pisali o moji stojednoj mački . Bil sam jako ponosan kad sam im videl sliku u novinama . Onda je došel neki strašno bogat tip , kaj mu perje viri iz svakog džepa , a imal je puno džepova , i rekel je da bi on kupil moje mačiće za svoju frajlu koja mu puši i tak svakaj radi . Rekel sam da nema šanse , jerbo su to moji mački i nedam ih nikom . Onda je on rekel da bumo još vidli jerbo njegova frajla tak dobro puši da joj mora ispunit svaku želju . Drugi dan su došli neki ljudi u crnom , z očalama črnim , i ruke su im bile crne , a nisu bili crnci ko onaj od pedeset centi , al su bili tak jaki , i ubili su boga u meni i zeli mi sve mačke , divlje , domaće . Plakal sam se ko ljuta godina , i krvavim rukama brisal pod od dreka jer sam se usral od straha po pločicama , a ženica ne voli kad su pločice prljave . Tražil sam ih po cijelom gradu , od Dugog grada Sela pa do Zaprešić grada i nigdje ih ni bilo . Čul sam kak mjauču al to nisu bili moji mački nek neki iz talijanskog restorana , i onda sam izgubil svaku nadu . Onda sam zel novine i pročital da je Vlatka De Vill hodila u šarenoj bundici od mojih Divljih domaćih mački ! I još je rekla da je boli pička kaj su to bili neki mački kad je ona to kupila za nofce i da voli nosit male krznene živine na sebi jer joj to paše i rajcaju je dlake po vratu . Suze su mi kanule na nožne prste i obukel sam maskirno odijelo. Stavil sam samuraj mać u gaće , jer tam ima mjesta pored mog karonje , pošto su iste dužine , i krenul u pohod . Sad bum ja njoj pokazal kak to zgleda imati male mufove oko vrata! Prvo sam zbubal njene fifty cent badigarde , svakom prst u oko i cipelu u jaja , onda sam njenog prebogatog pizdeka hitil prek balkona pa je opal na red koji je čekal karte za kino , a onda sam navalil na nju. Ona je onak splašeno raširila noge ali nisam pal na sliku njenu već sam je zel oko vrata , omotal je oko sebe i rekel : "Gleć , draga , kak to zgledi kad si ukras na čovjeku !" Kričala je da ne bu više , i to tak jako da sam se zbudil ! Bože dragi , kaj ja sanjam u zadnje vrijeme . |
02.11.2004., utorak
KAKO PUŠIMO ZAPADNJAČKE FORE!
Dakle , Rvatski narode , il si toliko glup pa ne vidiš da ti se uvaljuje sve i svašta il si toliko digo noge pa te jebe cijeli svijet , skupa sa Balkanom i Midle istom !Nema u nas narodnih običaja pa moramo uvoziti zapadnjačke fore tipa Noć vještica , Dan Sv.Patrika , Kinesku Novu godinu i kaj ti ja znam kaj još ! Kaj je Noć vještica rvatski običaj . Jebote , otkad smo mi Kelti i slavimo Novu godinu 1.11.? Budale , ne kužimo foru da trgovci hoće zaraditi na nama svaki božji dan , pa dok čekaju Sv.Nikolu , Deda Mraza , Malog Isusa i kaj sve ne , idemo im prodat Bundevu z očima kaj se svetli i nek se malo maškaraju do naših maškara , koje će opet počet tri mjeseca prije nek je Pepelnica ! Sve je to urota Faha Trgovaca koji su smislili perfidni način pljačke Rvata u nas i dijaspori . Imamo ionak preveč para čim možemo trošiti na skijanje u Garmišpartviškirhenu i inim hohi kohl nobl svetištima , pa nebumo ni skužili da to nema veze z nami . Ko je zmislil Deda Mraza ? Isti Fah Trgovaca jer za vrijeme komunizma nisu mogli reć da je to Mali Isus ili Božić , pa su našli nekog starca iz pizde materine , sa sobovima , i navlekli mu komunističko crveno odijelo bez petokrake i opet su mogli prodavati poklone koje su djeca dobivala šatro od tog istog starkelje . Dok sam bil mali zvali smo ga i Božić Bata , po onom dučanu cipela kaj je bil na Trgu Republike , sada Bana Jelačića . Amerima je to Sv.Nikola , isto obučen i isto zgleda , ali nama je to sad Deda Božičnjak . Koji kurčevi Deda Božičnjak ? Ko je ikad za Božić spominjal dedu ? Kolko ja znam , Isus se rodil kraj tate i mame , dede nije bilo u blizini , jedino ak mu nije bil deda netko od tri kralja ! Pušimo mi zapadnjačke fore , a i ona rimska uzrečica KRUHA I IGARA kod naših političara pali , pa kaj se ljudi više zabavljaju sa kojekakvim glupostima sa zapada , manje buju mislili na ona sranja kaj oni delaju u Saboru . Okrenimo se mi svojim svecima i svojim običajima a bundeve ostavimo onima kome pripadaju . Još nam samo treba Majkl Majers , pa bi sve bilo komplet..... |