25.11.2004., četvrtak
ŽIVOT SA ZAPOSLENOM ŽENOM
 Kak je bilo lijepo našim starim . Deda je , ufrkanog brka , čital Algemajne Zejtung i pil kavicu na Trgaću , pospikal si je sa starim prijatelima o nogaću , Abesiniji i nezaobilaznom kralju , pa su odšpancirali do Jože na škropeca , onak u odjeliški i sa neizbježnim škrlakom . Baka je doma spravljala ručak , pospremila sobe , oprala zmazane gaće i košulje da bi deda bil uredan i lijep , za španciranje , djecu sterala u školu , i sa susedama ogovarala susede . Zadnjih par godina u mom braku , stvari su poprimile drugačije oblike . I ženica i ja radimo . Ona ima veću plaču , duže je na poslu i ima manje vremena za kuću . Srećom su djeca već kolko tolko veća pa ne moramo bežat u vrtić jer radi samo do pet , pa ne moramo mislit kak će u školu sama , pješke i tu nam je malo olakšano . Međutoa , doma treba pospremit , skuhat , stavit veš prat , svako malo ormare počistit od zmatzane robe koju klinci nemilice trpaju unutra , vjerujući valjda da će sama otić do veš mašine ! Kak je moje radno vrijeme kraće i plaća mi je kraća , nesmem se pobunit kaj uvijek mene dočeka posel poslije posla . To ide ovak : dođem s posla , skidam se u trku , oblačim trenirku , u jednoj ruci nosim Klincezu koja me silom oće poljubit za dobar dan , u drugoj špeceraj iz dućana , koji sam usput kupil , jel doma nema ničeg , u kuhinji meso , ne da se otopilo već se rastopilo , Klincezu uljudno odperjam u sobu učit , nož u ruke hapam , režem , seciram , mariniram , bacam u pečnicu , Kinfa dobija krumpire za gulit , suknem rakiju , dvije , da me štosne , pa uletavam u sobu jedan , puna do vrha , soba dva čista , al ormar se neda zatvorit jel je Kinfa lukavo stvorenje pa sve zmazano trpa u njega ....uhhh .Tak kak brzo pišem tak se to brzo i odvija . Meso treba provjerit , krumpire hitit na ulje , klince sterat na čišćenje , i taman kad misliš da je gotovo , onda uletavaju zadaće . Klinceza voli čekat taticu da joj pomogne oko matoše pa onda moram još i s njom računat . U međuvremenu ženica zove , pita jel smo dobro , još mora radit , ima jako puno posla , nek mi samo jedemo i nek niš ne radim , da bu ona kad dođe doma . Je , kurac , nemre gledat kad dođe doma a kamoli radit . Vani se veš suši već tri dana , treba ga pokupit . Dobro , meso pečeno , krumpir gotov , zelje salata spremna , pojede se za pet minuta , svak u se nabaca i ode , a ja uz gemišt još malo zguštam , pripalim cigareticu , i sjetim se svog dede Jože , koji je s početka priče , užival . Jebeš emancipaciju i ko je zmislil ! Danas moraju delati i muški i ženske i opet nemaju dost novci za život , a prije je delal samo muški i bilo je dosta za sve . Kud ide ovaj svijet ? |