11.11.2004., četvrtak
ČOKOLADNI RATOVI
 Oduvijek sam bil ljubitelj čokolade . Svih vrsta . Punjenih , s lješnjacima , bademima , rižom , običnih , bijelih , crnih , čak i onih za kuhanje , makar se poslije njih malo teže kaki , malih Životinjskih sa sličicama , Bananka , Kinder jajci sa igračkami i onih fantastičnih Marsijanaca i Snikerskijanaca . Moja ženica je uprav suprotno . Ona ljubi voće i povrće , sirovo , kuhano , faširano , kiselo , u bilo kakvom stanju , bitno da je . Onda su meni sve te slatke delicije koje kvare zube bile na raspolaganju , a njoj sve voće i povrće kaj si je mogla nakupovat . To je tak trajalo dok nisu došla dječica . Onak mala , i nisu predstavljala neku opasnost , tu i tam bi zgutali koju bananicu , koju kockicu čokolade a nama bi ostalo resto . Kak su godine išle , a dječica postajala sve veća , i njihov apetit je znatno porasel pa se više nisu zadovoljavala ostacima već su polako počeli čistiti sve živo kaj im je bilo na dohvat ruke . Tak se počelo događat da , kad meni padne šečer , doma nema niš osim prazne staniol folije koja miriši na čokoladu . Onda bi je zel i pokupil s jezikom one mrve kaj su slučajno ostale na njoj , i ko onaj medo iz Diznijevih crtića , vrtil se po kuhinji , javčuć na sav glas . Ženica bi se znala primit za glavu jel od kilu banana nije našla niš osim kora koje su nemočno virile iz smeća . A mandarine bi nestale kak bi se i pojavile , u trenu . Onda smo ustanovili da imamo Termite u kući i da je vrijeme za obranu od pošasti . Napravili smo ratni plan i svaku čokoladu koja je ušla u kuću dijelili na jednake dijelove . I svako voće koje je došlo u kuću bilo bi podjeljeno po veličini želuca a ne očiju . Termiti su se pobunili jer im to nije zadovoljavalo dnevne potrebe . Počeli su se durit , otimat jedan od drugog uz glasne prosvjede ko je veći , jači , zaslužniji , pa smo morali intervenirat ko oni sladoledari za vrijeme domovinskog rata . Stali smo između njih . Al , granica nije mirovala ! Svako malo Kinfa Termit prelazio je na neprijateljski teritorij i krao slatko , ostavljajući za sobom pustoš . Klinceza je plakala i tražila pomoć od svog velikog zaštitinika , mene . Onda bi ja upotrebio svoju vojnu silu i osvojio Kinfinu kasicu prasicu , otvoril je rezervnim ključevima i otel mu financijske resurse koje je skupljal mjesecima . Onda bi ja i Klinceza kupili Veeelikuuu čokoladu i pojeli je u tajnosti našeg bunkera , tj u špajzi . Kinfa je odmah potražil pomoć svog saveznika Velike Majke , jerbo ona ne jede čokoladu pa joj on velikodušno prepustio voće u zamjenu za Klincezine i moje čokoladice . Onda je meni puko film jer sam popušio svoj dio slatkog i organizirao sam Protestni skup za zaštitu prava očeva koji vole čokolade . Klinceza , uvrijeđena mojom privatnom inicijativom , u koju ona nije bila uključena , promjeni stranu i prikloni se Velikoj majci , koja joj dade svoj dio voća i povrća . Onda sam skužil da sam ostao bez saveznika , i bez čokolade , i bez voća , a za povrće mi i nije bilo žal ! kak je vrag odnio šalu , odlučio sam potpisat deklaraciju sa zaračenim stranama i moj jedini zahtjev je bio Porez od 10% na svo slatko u kući . Protivnici su dugo razmišljali i raspravljali o tome , pa su ustanovili da to i nije tak loše za njih , pošto ja od onog kaj doma donesem uzmem samo deset posto a ostalo ide njima . Pristali su i potpisali deklaraciju , svi smo se sretno sjeli za stol i pojeli sve kolače kaj je Velika Majka spekla za taj susret na vrhu . Od tada u kući vlada mir . Svak dobije svoj dio , od toga plati meni porez , i svima dobro . Niko ne zna da u transportu slatkog obično strada neka čokolada . A rashoda uvijek ima , kaj ćeš. UPLOAD : NIŠTA OD SEDMICE - HAPPY HOUR OTKAZAN. *novac od ulaznica ne vraćam !!! |