24.11.2004., srijeda
TRI DANA BLOG-NARKOMANA
Radoholičan kao i uvijek , stigoh u hladno jutro na posel , smrznutih ručica , nosa i pimpeka , jer nisam obukel duge gače i štrumfe , pa mi je vjetar u šupljem busu puhal kroz rupe na trapericama i glavi ,i onak pun volje sjedoh odma za računalo , kraj toplog radijatora i fine , crne kavice koju je moja draga tajnica skuhala , a ja joj drpil sa stola .Ublogiram se ja , kad ono ....niš . Jebote , velim sam sebi , nekaj si zajebal , glupsone , zadnji tekst je bil ono o seksu , a možda se to nekom nije dopalo , pa su te ubili , skinuli , obesili na stup srama , na oglasnu ploču možda stavili ? Probam ja još jednom , nikad se ne zna , ne treba odustati odma čim ti prvi put padne , al opet ništa . Nešto sa ekrana seruckaju , uh oh nema servera , pa sam konačno skužil da nisam ja glupson već je makinja pala , pa je sad dižu oni tamo , al on neće da se digne , pa ga neko vrijeme neće bit . I onda me ufati neki znoj ispod pazuha i između jaja , jebote , a kaj ću ja radit punih osam sati na poslu ak ne bum čital postove svojih ljubimica i ostalog muškog društva ? I kak sad da istresem svoje maštarije i duboko potisnute misli koje nemrem normalno izreći , već se skrivam u kutu kancelarije i divlje tuckam po tastaturi sa svoja dva prstića ? A tolko toga mi se u glavi obrće da je to strava . Najgore je od svega toga da to za pol sata i manje zaboravim , pa onda sve iz početka ! Počeli su mi se znojit i dlanovi . Svako malo sam se ulogiraval i gledil jel ima kaj novog , al niš . Onda su se pojavili postovi od prošlog tjedna , pa sam šaral po njima .Na svom sam bil najmanje dvadeset puta , pa sam si na kaunteru napravil finu cifru . Počel sam se nekontrolirano smijati , lupat šakom u štok , i pit kavu ko da vodu pijem , a kolege su me gledale kaj da sam poludil . "Kaj je njemu ? Bil je tak miran ko bubica , stalno za kompjuterom , delal je cijeli dan , tu i tam bi otišel zapalit , divotica , a gle ga sad ! Ide sim tam ko vuk u kavezu , priča sam sa sobom , čas se plače , pa se smije , premješta registratore po ormarima , briše prašinu , čisti kancelariju , i metlu je uzel u ruke , pere šalicu poslije ispijene kave , mota se oko tajnica , priča s ljudima , totalka je poludil .Čak i mailove stigne otvoriti , i odgovoriti na njih . Tu nekaj ne štima....", šaputaše mi iza leđa . Da , ne štima . Nema Bloga , nema posta , nema moje duševne hrane , nema ničega . Probao sam surfat , dosada . Igrao sam igrice , dosada . Onda sam se primil posla , tek tolko da mi prođe vrijeme . A danas mi sunce granulo . Pojavio se . Odma sam išo refrešat svoj zadnji post kak bi ga mogli vidit oni koje je to zanimalo a nisu stigli , i sjebo sam ga . Pojavilo se jedno veliko NIŠTA . A kak mi se nije dalo ponovo piskarat o istome , jer se ja nikad ne ponavljam , odlučil sam da bu tak i ostalo . Tak su mi se opet vijuge unormalile , i kolege su odahnule , i tajnice uzdahnule , i opet je sve na starom . Danas sam dobio svoju prvu dozu nakon tri dana ., Pasalo je . |