Poštovana,
jutros sam na TV N1 gledala i slušala Vaše komentare o vršnjačkom nasilju,pa želim da iznesem i svoj slučaj.
Ja nikad nisam ćutala ,ni kad se sve to dešavalo,ukazivala sam svima onima za koje sam smatrala da trebaju biti upoznati....od učiteljice,kasnije nastavnika,pedagoga,direktora,pa onda Pedagoškog zavoda i Ministarstva Obrazovanja.
Varaju se svi koji misle da se tu nešto može uraditi,svi su oni uvezani i svi štite jedni druge,tako da ostaje samo ta opcija,krivi roditelji.
Moj sin je sistematski,samo zbog svog imena bio maltretiran od strane vršnjaka,pa onda i učiteljice i ostalog osoblja.Nije ćutao ni on a ni ja.
Ja sam vjerovala,da ako se obratim bilo kome od ovih što sam nabrojala,da ću to zaustaviti i skretanjem pažnje da se više nikad nikom neće desiti.Ali to je varka.
Nevjerovatna je snaga tog osoblja,čak bih se usudila reći polupismenog obrazovanja,da stvari izokrenu naopačke ,da vas optuže da ne radite dobro ili jednostavno da sve okrenu u svoju korist,svojom prostotom i primitivizmom.
Moj sin je sad na fakultetu ali period iz osnovne škole je potpuno izbrisao mentalnom gumicom.
A škola je u centru grada,državna..kadar...užas.
i sad ovaj tragičan događaj me podsjetio na sve to,stare rane kad se zagrebu ponovo bole ,a ja i sa ove vremenske distance vidim da sam bila u pravu što sam reagovala ,ali je problem...što se nemate kome obratiti...ne postoje...oni su svi tu na papiru i pedagoški zavod i inspekcija,ali ništa...sve 0 bodova.
Svi uvezani i korumpirani.
Ja imam sve to napismeno i moje obraćanje i njima i njihove odgovore,čak i takav odgovor od tih i takvih prosvetnih radnika da djete treba oduzeti od mene jer nisam pogopdna za njegovo vaspitanje.
Moj sin je bio Učenik generacije,zatim završio Drugu gimnaziju i sad na master studiju na Elektrotehničkom fakultetu.
Razvela sam se kad mu je bilo 4,5 godine.Maksimalno sam se bavila i bila posvećena njemu i njegovom odgoju i obrazovanju.
Birala osnovnu školu zbog njegovog imena,da ima manje problema.Rekoše mi za tu na Skenderiji.
Na testiranju pokaže maksimalno znanje i sposobnost.
E tu je bio problem.Zatim ,nesreća ime i prezime i to što je u rezred išao sin poznatog pjevača,pa je sa svojim bahatim ponašanjem i nevaspitanjem,i uz pomoć maminih pečenih pilića,kiflica ,raznih drugih poklona i davanja pa sve do ljetovanja morao biti u svemu prvi.U svemu prvi sa svojim minimumom znanja.
Reći ću da je na općinskom takmičenju Civitas na temu Maloljetnička delikvencija ta škola ,te godine osvojila prvo mjesto,što bi se reklo imali su na čemu i na kome da vježbaju.
Sva poniženja ,omalovažavanja,fizičko zlostavljanje,odbacivanje i izolovanje,o čemu bih mogla roman napisati kulminirali su kad je trebao biti Učenik generacije,a direktorica to obećala drugom dječaku ,čiji otac im pravi prozore ,vrata, ormare i ko zna šta još sve a od svih učešća na takmičanjima po kojima je išao moj sin ,ovaj njegov konkurent je najviše imao učešća na Vivićiti...to ja imam napismeno i sa uličnim trkama je htio pobjediti i poništiti sva takmičenja iz fizike,matematike,informatike,engleskog,opštetehničkog..
Direktorica predlaže toj djeci da pišu peticiju protiv mog sina ,da on ne bude Učenik generacije i na času oni to ne kriju ,potpisuju i on im kaže...pa dajte da vam se i ja potpišem.
Sve je to on meni ispričao ,u šaljivom tonu,jer negdje još dok smo imali posla sa polupismenom učiteljicom,pa nije htio da ide u školu ja kažem...ti zamisli da ne ideš u školu,nego da svaki dan ideš u cirkus...jer to šta se tamo radi to je pravi cirkus...i sjetili smo se prije neki dan toga i smijali se...da to je bilo ravno cirkusu.Znate,kad od 5 roditelja koji čekaju na informacije,4 će se žaliti na tog pjevačevog sina,ali oni se žale tu ispred...niko ne smije unutra ništa da kaže...išamara,povrijedi djete tuđe ,niko ne smije da zucne...i o kakvom kadru mi pričamo.
Ili negdje u 6 razredu donese on kući časopis koji izdaju Jehovini svjedoci,jer su oni u toj školi spavali kad su imali kongrese,kako bi direktorica prikupila što više para da može da podmićuje i podmazujhe ove u zavodu i ministarstvu,donese to kući ,dala mu nastavnica biologije da pravi plakat o ponašanju životinja...to šta sam tad preživjela samo ja znam.Zamislite u eri svih dostupnih tehnologija,enciklopedija ,da on piše plakat iz Kula stražara...i tad odem u Pedagoški zavod,savjetnica koja je pratila rad te škole je bila bula,pokrivena ,kad sam stavila Kulu stražaru na njen sto,mislim da nije bilo zida,kako je ustuknula zajedno sa stolicom prevrnula bi se....i tad napišem pismo,kopiram Kulu stražaru...kažem da nije slučajno što je dato djetetu razvedenih roditelja...da bi na roditeljskom...ja na jednu stranu ,svi protiv mene,što sam prijavljivala zavodu,kaže jedna mama,moja da je to donijela kući niko ne bi znao....
Teško mi je,moram prekinuti...sve mi se vratilo...toliko je toga ružnog....ali je mnogo jača snaga tih roditelja koji su plaćali i poklonima obasipali sve njih da je to strašno i nažalost oni kreiraju sa nastavnicima modele ponašanja....muka mi
S poštovanjem,
E.S.
Oznake: vršnjačko nasilje, sin, maltretiranje, peticija, učenik generacije
|
