nemiri

Teško je danas i opisati te naše čudnovate pretke
obrasle vetrom i svetlošću.
Jedino nas još zagrljaji pomalo podsećaju
na njihov načn letenja.

Ili to, kad neočekivano otkrijemo u sebi
mogućnost da stvaramo takve oblike
iz kojih - kad se primakne uho i oslušne -
dopire lepet krila.

Ako se i znalo za postolja u njihova doba,
to nisu bila uporišta i temelji, već katapulti.

U prevelikoj strasti da prevaziđu sve što tone
ispisivali su pesme u prostoru pomoću takvih dimenzija
koje nas dovode na samu ivicu panike.

Već tada bili su: sutra. Već tada bili su: mi.

Mika Antić