Nemezis
Zidam kuću trokatnicuuuu...
Danas smo otpilili i drugi komad knaufa. Štednjak i frižider smo odselili na drugi zid neki dan, ormariće sa zida skinuli odavno, sad mi svo suđe i hrana stoje u tom nekom,hmmm...dekorativnom komadu namještaja sa staklenim vratima, koji je prije 30 godina bio must have.
Otkopčali smo mašinu za suđe, sutra mičemo sudoper.
Umorna sam ko konj. Ko kljuse izraubano nakon što je cijeli dan teglilo drva.
A još moram suđe oprat. U kadici, na veš mašini, i isprat u umivaoniku.
Moglo bi se reći da nemam kuhinju trenutno. Nemam ni plafon u istoj, a sve zbog stepenica, koje će kat povezati s potkrovljem, nadamo se do kraja ovog tjedna.
Doć će mi majstor od centralnog, oko 8 ujutro, i za njega valja još neke pripreme odradit. Bio je i danas. Ko tasmanijska neman je. Ne moš ga pratit pogledom, ko zvrk se vrti, baca alat, ostavi bušilicu da visi iz plafona, u dva skoka je u potkrovlju, pa se vrati, pa buši, pa pili...
...gledam ga i cvilim u sebi. Nekad davno, dok još nisam bila 2u1 i sama sam bila takva. Žvelta mala, rekli bi primorci. A sad rušim trbuhom čaše sa stola. Jedva si čarape obujem. I čini se da će mi nokte morat muž nalakirat jerbo su mi nožni prsti sve dalje i dalje...mogla bih imati i obične nokte, al to bi me učinilo jaaako tužnom.
Uglavnom, nekako se osjećam kao da parazitiram. Ne daju mi da gletam, otimaju mi iz ruke šarafciger i skalpel, ne smijem u potkrovlje, jedva me puste da si drvo u peć ubacim.
Al suđe da bi netko oprao....nema šanse. To izgleda nije opasno za trudnice. Psmtr. :D
Ne bi pizdila da sam umorna od šarafcigera. Al od krpe i metle, spužvice i arfa...usisavača...pa pizdim i inače, kamoli ne sad.
...ja sam zapravo muškarac zarobljen u ženskom tijelu. Muškarac koji voli nosit štikle, al ipak, muškarac.
I zato sutra idem u Pevec. Kupit si nešto lijepo :p