gustirna

POGLED NA GRAD S VISOKA

Kad šetamo gradskim ulicama, obično gledamo pred sebe, pazimo da se ne sudarimo s nekim prolaznikom, ponekad dignemo pogled i vidimo fasade kuća, ukrase na njima, ponistre i balkone, oluke i strehe.
Kad smo bili dica pivali smo:
"Svaka blesa gleda u nebesa!" ili
"Svaki slon gleda u beton!"

Šetale se tako dvije žabe našim gradom i sve su vidjele iz žablje perspektive.
Kad su došle do nekog okruglog rimskog trga,(op.a.- Vestibul), pogledale gore i opet vidjele okruglu rupu, a kroz nju plavo nebo i nešto šta visoko ide u nebo.



"Šta je ono gore? Kako je gledat od gore?" - pitaju se žabe
"Idemo gore!" - i odskakutaše žabe



Provukle se žabe kod vratara, i uštedile 20 kuna po ulaznici, ali nisu znale šta ih čeka. Kamene skale, svaka visoka skoro po metra.
"Ajme si ga nama! Ko će ovoliko skočit? Ne bi da smo Blanka Vlašić?" - zagrintale žabe
Naišao dobar dječak s crvenom kapom na glavi i ugleda dvi grintave žabe.
"Ja ću vam pomoći!" - uzme žabe i ponese ih do vrha, a usput im pročitao šta piše na ulaznici koju mu je mama kupila:

"Gradnja zvonika sv. Duje je započela u prvoj polovici XIII st. i trajala je preko 300 godina. Na njemu su radili Nikola Firentinac, Andrija Aleši i drugi majstori. Zvonik je temeljito obnovljen od 1890 - 1906.g.
Visina zvonika je 60 metara."



I šta su sve vidjele dvije žabe iz ptičje perspektive?

Obnovljeno krovište Jupiterova hrama:



"Vidi, vidi!!" - zakreketaše žabe uglas - " Evo one rupe šta smo je gledali odozdo!" - počele se žabe puvati što gledaju s visoka



A lipa li je ova zgrada Lučke kapetanije! Blago li se onome ko radi u njoj!
Hehe, ako još niste čuli, šapnit ću van: Moj brat van radi u Lučku kapetaniju!"



Kad su se popeli do samoga vrha, puče pogled na Splitsku luku.
Zamalo su i žabe pukle od važnosti, ali ih je dječak zaustavio na vrijeme.
Šta bi s njima da su pukle?!



Dole u gradu je velika fešta! Ljudi se vesele, okupljaju. pivaju...
"Lipo li je, lipooooo li jeeeee! S kampanela dole gledat!"



Ima praznih, a ima i punih taraca:



Ima lipih novih krovova, a ima i starih, urušenih:



Ima još zvonika, ali nisu ovoliko veliki:





Još jedan pogled na istok i vidi se željeznički kolodvor.
"Kre,kre, tamo nas skoro prigazilo! Jedva smo živu glavu izvukle!"



"Ojoj, zamantala nas ova visina! Vidi, leti lastavica!
Ali, otkad to i konji lete??!!"





Dosta je bilo lastavičje perspektive, vraćajmo se u našu žablju!
Šta je sigurno, sigurno je!