< | listopad, 2004 | > | ||||
P | U | S | Č | P | S | N |
1 | 2 | 3 | ||||
4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 |
11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 |
18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 |
25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 | 31 |
U malon dalmatinskom mistu, nakon što je odgledala Dnevnik, baba se zaključala u WC i iza zatvorenih vrata nariče i kukuleleče… Baba: AJME JUDII KOJA TRANGEDIJAAAA!!! AJME JUDII MA ČA JE OVO, MA ČA JE OVO JUDI MOJI GOSPEMOJAAAA!!! ČA JE OVO OVEN SVITU DA JE VAKO POLUDIJAAAA – AJME JADEN NEBIJA ČA ĆEMON BIDNI SA, A ČA ĆEMON A KAKO ĆEMON, EVO UMIREN, UMIREEEN, A KOĆE MEN SPASIT!!! AJUJUUUUUU!!! Dida s druge strane vrata: A Luce moja ča se zbilo!?! Ča se sa zbilo??? Ča si sa u Dnivnik vidla?? Ča si sa vidla soko moje okolovo, oko moje ćoravo, ča te sa´znemirilo, aaa??? Baba: AJMEEEE MENIN NE PITAJ, NE PITAJ MOJU NEVOJUUU, NE PITAJ MOJEGA KRIŽAAA, AJME NAMIN SVIMAAA!!! AJUJUJUUU!!! Dida: A ča si sa vidla, nu mi rec!! Ča si sa vidla ka ti je i dotur bija reka da Dnivnik više ne smiš gleat – ka te Dnivnik vaik zašokira!!! Ča si sa išla gleat, kapulicu ti trdoglavu, aa?? A da ti oto nije ča su one buve cilo selo izile?? A da nije oto?? Baba: A NIJE OTO, AJMEEE KOJA TRANGEDIJA, AJME ČA JE OVO SUSVIT SVITA SVITE MOJ, AJMEEE!!! Dida: A da nije oto ča je našega Videla polomlo,a? A da nije oto?? Baba: A NIJE OTO, AJME BIDANTIJE JADAN NEBIJA I MI TUTE SANJIZIM, AJUJUJUUUU!!! Dida: A da oto nije ča je zemju u Japan treslo a?? Baba: A NIJE OTO, AJUJUJUUUU NESRITNJACI SMON SVI, AJMEEEE!!! Dida: A da nije ča su oni bidni judi u Kinu, pod zemju u rudnik ostali, a?? Baba: A NIJE NI OTO, GOSPESINJSKA I SVISVECI POMAGAAAAAJ!!! Dida: A da nije ča su u Inrak ukreli oni 380 toni sploziva? Da nije oto?? Baba: A NIJE, NIJE NI OTO, AJME BIDNITISMO SVISKUPA AJMEEEE!!! Dida: A da nije ovi našizin šover u Inrak ča se bidan zagubija, mere da je bidan i glavu zgubija, aa?? Da nije oto?? Baba: A NIJE, NIJE NI OTO, AJME BIDAN TIJE SKOČIMU SVI SVECI i ANGELI UPOMOĆ, A ČAĆEMO MI I KUĆEMO MI JADNANAN MAJKA SVIMAZIN, AJMEEEEE!!! Dida: Pa ča je unda?? Pa ča unda´iše mere bit!?! A koji je unda javal – vrag mu sriću izija??? Baba: MA NEZNAJEŠ TI OTO, NIJE JAVAL NEG IGORE O´CRNEG JAVLA, NIJE JAVAL NEG – DUŠMANJIN!! DUŠMANJIN JE OTO, AJMEEEE NAMIN SVIMAN SKUPA!!! Dida: Dušmanjin??? Ma koji sa´dušmanjin takot Is´sa!?! Baba: PA DUŠMANJIN NA DVANESTERCU, A DAKOJI ĆE BIT!!! DUŠMANJIN NA DVANESTERCU NAŠEG MIJON-MIRA POKOSIJAAA!!! AJME NAMIN SVIMAN KOLKO NAS SVIJU IMA AUUUUU!!! A MIJON-MIRE MOOJ, VANJSKOSTRANJSKI MINJISTRU MOOJ!! POKOSIJA GA, POKOSIJAAA!!! A TAKI JE DOBAR BIJA, TAKI JE VRIDAN BIJA, TAKI JE KI ONIZIN SI-SI IZ SANTEBARBARE BIJA, MA KI ANGEL JE BIJA, A VID ČA GA SA DUŠMANJIN O´ČIRA POKOSIJA I U BOLNICE KI VRANJU ODVEZLO, AJMEEE!!! Dida: A e, biće ča je malo puno – ljobira. Baba: A PUNE JE VRIDAN BIJA, ČIN GA U DNIVNIK METILO – MORA DA JE TAKI BIJA, UDMA JA TO ZNAN, SE JA ZNAN!!! ČIN GA JE U DNIVNIK METILO!!! AJMEEEE A KAKO ĆEMON MI BREZ NJEGA, AJUJUUU KAKO ĆEMON MI RVATI BREZ NJEGA – JADNITISMON SVIMI SKUPA, AJUJUJUUUU!!! A KAKO ĆEMON - NIKAKO, NIKAKO, ETO KAKO – SE JA ZNAN!! EVO BREZ NJEGA UDMA NEMEREN NI IST, NI PIT, NI PIŠAT… Dida: A unda ka ti nemereš – izlaz otale i pušć mene da se ja ovega svojega dušmanjina rišin, jerbo nemeren ´iše trpit, jes čula!! Baba u šoku: A Tonko moj – a oli iti imaš dušmanjina ka i Mijon-mir?? Pa ča unda nisu i tebe namečili u Dnivnik?? Oli i ti tvoj dušmanjin nije od drževneg intereša??? Dida: Tote ti je Luce moja takozin jer je dušmanjin drževneg crijevca vaik veći od dušmanjina narodne - proštate! A sa me Luce pušć više unutri, da se ka čovik olaškan. |
General se u najnovijem metalik merdži zatamnjenih stakala vozi po katastrofalnim cestama, uz oružanju pratnju of kors. Veli da mu je merdžu zbog izuzetnih zasluga u oslobodilačkom ratu 90ih poklonio - predsjednik. A sad, iz svoje viletine(koju je isto´pošteno´izgradio) kreće na posao, aj pogodi koji – pa predsjednika nogometnog kluba! Ali general, naravno, ima i ˝pravi˝ posao – onaj u Ministarstvu obrane i Vladi. Zvuči poznato? Zvuči nekako domaće? Ali, vjerovali ili ne, nije riječ o Hrvatskoj. Ovo je priča iz Kazahstana. Imali smo je izvanrednu priliku vidjeti u fantastičnim putopisnim dokumentarcima jednog mladog britanskog entuzijasta. Meni potpuno nepoznat tip, s odličnom idejom da prođira srednjom Azijom i državama tzv. STANA, odn. onim državicama bivšeg SSSRa što završavaju na –stan, prikovali su me zadnjih par jutara uz ekran. U utorak je bio Kirgistan – ljepotica i zvijer, zemlja prelijepe divljine i prebijedne sirotinje. Zemlja u kojoj su Ameri već porazmjestili svoje baze, Rusi svoje baze, a i Kinezi su već na putu da nabace i svoje. Zemlja koja je poligon geostrateške otimačine, a u isto vrijeme i veliko otpadno smetlište nezamislivog nuklearnog otpada. Dovoljno se popeti na brdo, zagrebati rupu u zemlji – a Gajger skače do nemjerljivosti, dok se 10 metara dalje – seoske žene s maramama na glavi iz kolibica iščuđavaju nekom strancu u antiradijacijskom odijelu. Zemlja u kojoj su jedino studenti zadržali nevjerojatan humor, s obzirom na ne baš svijetlu perspektivu. U srijedu, mislim da je bio Uzbekistan. Najzatvorenija zemlja od već spomenutih ˝stanova˝, bijeda još veća, paranoja još veća, treba li i reći - sa mini-diktatorčićem na čelu. Čovom zaljubljenim u sebe i u slike svoje na svakoj blatnoj fasadi, nešto ala: On grli dječicu, On nosi pušku, On predvodi narod, On zna najbolje (mislio bi čovjek da su kult ličnosti mogli od Staljina i modernizirati). No unatoč očekivanju, On nije najmoćniji u svome carstvu, ne – to je kako nam mladi Britanac otkriva – jedan, na prvi pogled, sasvim neugledan čovjek, čak bi rekao i – seljo. Al ovaj seljo, jebiga, ima poslovni imperij, privatnu vojsku i dvore kakvih se ni Semiramida postidjela ne bi. Doduše, jest da su selji Australci zabranili ulazak u zemlju zbog mafijaške pozadine, al seljo veli da je to sve laž, podmetanje i zavist(poznato?) – te se prsi dobročinstvima u domovima za siročad. Odakle je, usput rečeno, i sam potekao kao i Onaj mini-diktatorčić, njegov grande prijatelj. E da, da se ne zaboravi – zemlja je u zadnje vrijeme postala rasadište Al Qaidinih ćelija, na iskreno čuđenje domaćeg miroljubivog stanovništva. A u četvrtak – već spomenuti Kazahstan. Generali i tako to. U dolini sirotinja, a u planini najnovije vile rastu kao gljive poslije kiše, i natječu se jedna s drugom po veličini i – ružnoći. Neukus narkodilerskih vlasnika je očit, ali jebi ukus, glavno da je vozni park najnovije ispod zapadnog čekića. Droga na svakom koraku, droge na tone, sirotinje na tone, zapadnih ˝investitora˝ odn.eksploatatora isto na tone, govana na cesti – i toga na tone. Jad i bijeda. Odličan putopis! A onda u petak dokumentarac o kosovskim rudarima, još jedan opis neviđene bijede, ali ovaj put malo bliže nama. Tko je vidio prizor mnogočlane obitelji ostarjelog rudara, čopor gladne dječice sve jedno drugom do uha, svi okupljeni oko jednog pijata sa 6 pečenih paprika i štrucom kruha – taj nije mogao a da ne zaplače. Zar su se od tih 6 paprika trebali najesti? O da – to im je bio jedini obrok u danu. A u subotu još jedan u nizu potresnih dokumentaraca iz ciklusa REPORTERI (gđa. Rakić izvrsno bira) – ovaj put o južnoafričkoj siročadi kojoj je AIDS pokosio roditelje. U nekoj blatnoj kolibi, braco(6-7g.) i seka(8-9g.) – sami, grle se kao dva gola ptića i plaču. Dječica ostadoše potpuno sama na svijetu ovom, jer im je upravo i otac, nakon majke, pokopan. Nikog više oni, pod milim Bogom nemaju. A siročadi u JARu svakim danom je sve više. Očaj – čisti očaj!!! Bio je ovo tjedan fantastičnih dokumentaraca, tjedan širom otvorenih prozora u svijet, ali ono što se kroz te prozore vidi… malo je reći da ne sluti na dobro… Bože smiluj nam se svima. |
U malon dalmatinskom mistu još nije podne, baba i dida došli u ambulantu po lijekove… Baba: A ča ti je oto da? A? Ča ti je oto šjor dotur zapisa? A? A? AAA? Dida po rukama prevrće uputnice: A evon min je se nike skripti da, se min je nike papir´ne zapisa – ma ja ne vidin njanci ništa pr´čitat! Ki da je nožurinam pisa, sunce mu žarko! Ma…ča je ovo!? Aj k´ragu ka ne vidin, ka ne vidin i nemeren pr´čitat, i eto´t na! Baba: Daj men! Ma daj oto men da ja tute to pr´čitan – aj daj men ote sripti da ja vidin ča ti je šjor dotur da! E? A? Ma? Ma ča je ovod? A ča je ovo Tonko moj?? Dida: A jesen ti reka!?! Jesen ti reka!! Ki će te papirne razumit – ki da i´je Ebrang brčinaman nadrljesa! Ma kako mere dotur bit ka ni pisat ki čovik ne znaje, aa!?! Baba: A najboje da nan neko o´ovizin judi tot pr´čitaje, ča veliš? A neki će sikuro znat, aa? Dida: A e, drugeg nan nima, evo, evo oveg čovika ča gre…E škužajte – evo tute skripti odizin, ma ne vidin pr´čitat ča min je u njizin dotur bija reka… Prolaznik: Molim? Što kažete? Skripti…što je rekao doktor…ma ček´malo…TRANSKRIPTI!?! Rekao Doktor!?! DOKTOR!!! Baba: Eee, e, ča mu je dotur… Prolaznik histerično: TRANSKRIPTI!! TRANSKRIPTI!!! AAAA!! UPOMOĆ!!! NE, NE, NE MIJEŠAJTE MENE U TO!! NE, NE MOLIM VAS!! NE MIJEŠAJTE MENE U TO, PUSTITE ME, PUSTITE ME MOLIM VAS, AAA!!! MA OTKUDA VAMA TO UOPĆE!?! LJUDIIII!!! POLICIJAA, POLICIJAAAAA!!!! Baba: Ma šjor ča je vamin, a ča ovod piše - tot ti namin rec… Policajac: Evon men. E. A šta se ti tute dernjačiš ki da te kolju? E. Policajac2: E. Prolaznik: Transkripti!!! TRANSKRIPTI!!! ONI IMAJU TRANSKRIPTE!!! Policajac šokiran: AAA??? Ma nemere to bit!!! Nemoj ti mene zajebavat jes´čuja!!! E. Policajac2: E. Prolaznik: MA IMAJU TRANSKRIPTE ČOVJEČE, EVO IH PITAJ - I TO OD DOKTORA!!! ONOG DOKTORA ČOVJEČE!!! Policajac u još većem šoku: AAAAA!!!! ŠTA S´REKA!?! ŠTA S´REKA!!! OD DOTURA!!!! BARBA, BARBA IZ OVIZIN OPLATA DA S´MIN REKA JEL OTO IST´NA OL´ NIJE IST´NA, TAKOTIN SVETEG MIJOVILA - UDMA, UDMA JES´ČUJA!!!! E. Policajac2: E. Baba: A Šjor Policjot, ma Šjor Policjot momen je Tonku u otoj sripti dotur reka… Policajac: TAKOTIN GOSPESINJSKE ZNAČI – IST´NA JE!!! A KRV´T ISUCOVE!!! A OKLEN TO TEB!?! AAAA??!!! OKLEN TO TEB DA S´MIN UDMA REKA!!! IL´, IL´, IL´ - JOŠ JENEG KOLEGU ZOVEN JES´ČUJA!!! Policajac2: E. Dida: Ma – ča oklen!?! Ča oklen – ka san reka da min je skripti dotur da…!! Baba: …je, je Šjor Policjot - al nemere ti on to pr´čitat, a i još mu je dotur reka daćetin on njimazin sa otin zadat smrtnjega udarca i da će sa otin rišit da i´više nimaaaa… je, je Šjor Policjot!!! Tot mun je dotur reka!!! Policajac već izbezumljen: AAAAA!!! TAKOTIN, TAKOTIN – ŠUŠKA, E!! MUČ, MUČ – KAKO MEREŠ OTE DRŽEVNE TAJNE PA DA TIN I´ JE JOŠ I – DOTUR REKA!!! MA OKLEN TO TEB!!! OOKLEN TO TEB, OOOKLEN TO TEB DA S´M UDMA TUTE REKA, JES´ČUJA!!! Policajac2: E. Baba: Ma jel´ti moj Tonko već bija reka da mu je dotur reka!!! A ča je ovo?? Ma ča je ovo?? Oli je ovi svit poludija Tonko moj??? Pa ovi svit je totelno poludija!!! Pa ča in je bitno ki je papir´nu donija?? Oli nije ´itnije ča tute piše?? Oli nije ´itnije ča je dotur reka?? Pa ča niko neće da nan reče kaku ti je to dotur medićinu u ricept napisa - proti emeroida??? Dida: A Luce moja, men´se se ništo ka pričinjaje da biće da je i njiman dotur čakod reka – pa se tot i oni češu tamo di i´ s´rbi!! Baba: Di ih Srbi? Dida: A e, di i´ s´rbi. Baba: A jemaš prav, Tonko moj. |
U malon dalmatinskom mistu, negdi kasno u noći, pred zgradom ne jedna, već dvije hitne pomoći i velika strka… Dida: Evi i´!!! Evo i´ Luce, evo ´itne!! Došla ´itna!!! Ti miruj, miruj Luce i lež u posteju, sa će te ´itna spasit!!! Evo nan dotura, evo nan spasiteja našega!!! Baba: AJMEEEE, AUUUU…AJMEEEE MENIN BIDNOOOJ!!! Doktori zvone na vrata: Otvorite!! Otvorite šjor, došli smo iz hitne!! Dida: Evo men, evo men doture moj, spasiteju moj!! Sa ćun ja vamin otvorit!! Doktor prvi: Dobra večer šjor, vi ste nas zvali? Dida: A? Ča veliš doture, zva? Ko – ja? E, jesen, jesen doture moj, jesen, ja sen zva, ja sen ´itnu televunira!! Spas´te min je doture moj, spas´te m´moju Luce!! Spas´te m´je spasiteju moj!!! Doktor 1: A koja je nevolja šjor? Dida: A? Nevoja? A koja je nevoja veliš – a doture moj nevoja je – nevoja je velka!!! Veeelka!!! Evo m´Luce u posteju leži, se je neki vrag ćapaje, se min je puno bolna doture moj, spasiteju moj!!! Vid, vid, vid!!! Doktor 1: Gospođo kako ste, u čemu je problem? Baba: AJMEEEE DOTUREEEE ČA SE MENIN NESVISTIII, JA SEN VAN PUNO BOLNAAA, DOTURE MEN´SE NISVISTIIII, AJUUUUU!!! Dida: Doture moj pomagaj, njojzin je vako viš i sam doture kako jon je – doture najboje da tin njojzin kake talbete oli njekciju namečiš, da min se bidna ne nisvisti! Doktor 1: Smirite se gospođo, smirite se šjor! Sestro izmjerite gospođi tlak! Da vidimo… Baba: AUUUUU, AJMEEEE GOSPEMAJKOBOŽJA POMAGAAAJ ČA MIN SE NISVISTI, AUUUU!!! Doktor 1: Smirite se, smirite – a jeste i prije imali kakvih bolesti? Kakvih – napadaja? Baba: A ča mi nije doture moj! Ja sen van puno bolnaaa, men´se nisvisti, ajme ča min se nisvisti AJMEEE!!! Doktor 1: Pa kad su ove poteškoće počele? Baba: Nemeren ti ja doture moj ništa priko usta isjavit – men´se nisvisti!!! Ja sen ti doture moj puno bolna, AJMEEE!!! Men´se nisvisti!!! Doktor 1: Ali recite nam – kad je to počelo!?! Otkad vam je ovako slabo!?!! Baba: AJMEEEE ja sen puno bolna!!! Tonko aj ti šjor doturu rec – ja nemerem jer san bolna, AUUUU!!! Dida: Tako tin je njon doture moj, tako tin je njoj se okad - se okad je u Dnivnik čula da jon je umra oni, oni – Super-čovik!! Eto na! Ka tije to čula doture moj – njuzitin ti je moj doture to automatično – nesvistilo!!! Tot ti je njojzi doture moj – posreumaski stres!! Doktor 1: Super čovjek??!! DA SUPER ČOVJEK!!!! Baba: AJMEEEEE, AUUUU JADNATISAAAAN!!!! UBILO MI MOGA SUPER-ČOVIKA!!! UBILOOOO!!! ZNAN JA, ZNAN JA DA JE NJEGA ONI BUŠ UBIJAAAA!!! SE JA ZNAN!! ON JE BIJA SUPER-ČOVIK i ON JE LETIJAAAA i PUNO DOBER BIJAAAA i NJEGA SI MOGA SAMO ONIN KRIPTONJITON – A TO JE SE ONI BUŠ NAPRAVIJAAA SVOJIZIN NUKEARNIN ´SERNALOM!!! NE BI ON BIJA BIDAN UMRAAA DA GA ON NIJE UBIJAAAA, SE JA ZNAN – EVO NESVISTIT ĆU SE ODMA TUTE, SE OD ŽALOSTI ZA NJIN, AJMEEEE!!! Doktor drugi: Ma ljudi božji pa šta ste zato usrid noći zvali dvije hitne??!!! Pa jeste vi poludili??!!! Dvije ekipe hitne zvat!!!! Pa jeste vi poludili??!!!! Baba: A doture, doture moj – nije Tonko zva dvije ´itne!!! To sen ja za moga Tonka televunirala da i njemu´itna dojde - jer i moga Tonka stišće, i njega šjor dotur stišće!! On van ima neki ka prit´sak, pa se puše, i stenje i se se po posteju ka cipal kobaca – nemeren doture moj sa miron oka sklopit… Evo neka van on lipo reče ča ga stišće – aj rec, rec doturu, rec doturu vridnon ča te ono stišće… Doktor 2: A u ime bož… Pa dajte recite šjor, recite – gdje to sad vas stišće!?!!! Dida: A šjor dotur, a kako dan van rečen… Baba: Ma rec doturu, ne bud ki blento, rec doturu ka te dotur pita… Doktor 1: Ajde šjor, recite kolegi gdje vas to stišće, pa da svi idemo ća? Dida: Pa, ovaj, doture..mene prtišće tu u prsin, u prsin men´se neki đava stišće, kako da van rečen…tu i po cilen tilu se men ništo ka prtišće, ne znan oklen stišće - al men se prtišće, razumiš me dotur moj lipi?! I u dan i u noć se men nešto ka… iman pr´tisak – razumiš me doture?! A, A, A prtišće men!!! Doktor 2: Kažete po cilom tilu? Pritišće vas? Ajme – strah me i pitat…gulp… Barba, ajde, ajde…Recite nam – šta vas to pritišće? Dida: Pa doture, doture moj, prtišće men, ma prtišće men – Karla DelPonjte!!! Baba: A sa ka van je reka – oćete mu dat kake medićine, ka i men´, aa??? Podržimo Bridge u njenoj inicijativi Five 4 Kids! |
U malon dalmatinskom mistu, nakon odgledanih večernjih vijesti, u kući nastaje velika gungula i dreka… Dida: IĐEN!!! Iđen - iz ovi stopa iđen!!! Da vidin ko će me ustavit!!! IĐEN i GOTOVO!! Iđen črsto sen odlučija i iđeeeen!! Jeste čuli svi – IĐEEN!!! Baba: Ma smiri se, smiri se Tonko - ajme gospemoja - smiri se oli će te kolpat, oli će te tlak vazest a di sen unda ja jadnatisan!! Dida: IĐEEEEN!!! JESEN TI REKA DA IĐEN – IĐEN i GOTOVO!! MA KO ĆE ME USTAVIT KA´IĐEN!!! Suside Kate i Ane udružene: Smirite se sucid, smirite, nije van to za zdravje dobro se šivcirat! Dida: DRŽTE ME, DRŽTE ME JER JA IĐEN!! Iđen i držte me da ga ne udavin ovin vlastitin rukamin, držte me!! Držte me da ga ja ne uvatin, da ga ja…ma držte me jer iđen, iđen i gotovo!!! Jeste čuli svi – IĐEN!!! Baba: Ajme judiii, ajmeeeee judiiii pomagaj ki mere!!! Pomanitaaa je!! Držmo ga jer je pomanitaa! Znan ja kaki je on ka reče da iđe ajme menin gospemoja – sucide moje pomagajte, držmo gaaaa!!! Moj je Tonko pomanitaaaa…AJMEEEE… Susida Kate i Ane udružene: AJUJUJUUUU KOJA TRANGEDIJA, A JUDIII KOJA NEVOJAAA AUUUU…. Dida: On će menin…ON ĆE MENIN!!! Ma ka ga uvatin! MA KA GA UVATIN MA KO GA MERE SPASIT!! Ma ko će ga živega ´iše vidit!! Ka ga ja, KA GA JA UVATIN i zato iđen!!! Iđen i gotovo – jesi čula!?! Zato me držte jer ja iđen, držte me da ne bin kake trangedije napravija!!! Baba: A ča to radiš jadan ne bija? A ČA TO RADIŠ JESI MIN REKA DA VIŠE NEĆEŠ ŠARCON JUDE GONJEZAT!!! Jesi min obeća i svetin Anton se zakleja da neš više mitraljirat, a sa si opet pomanita gospemoja ča san ja tebi krivo napravila da me vako mučiš AJMEEE!!! Ajme sucide moje evon će mi bidnoj i išinjas na oći past, se rad oveg tukca AJMEEE… Dida: Ma ča Šarcon?? Ča Šarcon ka ga nisan ni spomenija!!! Neću ja njegazin mojin Šarcon, mojin ponoson antivašističkin– ja ću njegazin golin činjencam! Jes čula! ČINJENCAM!!! Iđen! Iđen i gotovo! Iđen ga satrat, iđen ga u pepel pritvorit!!! Držte me, držte me jer ćun ga ovin rukaman.. Iđen i gotovo – ka mere Ćiro – i ja iđen!! Ka mere Ćiro – iđen i ja bit pricidnički kadidat!!! Suside bez riječi: ???!!! Baba: Pricidnički kadidat???!!! Dida: A ča ste stale?? Ča ste stale – Luce iz ovijeh stopa da simin moju drugosvicku unformu donila i sve medaje ča san tukuć vašiste bija dobija – sve i´ prikač´!!! Se i´ prikač´ - jes čula!!! Iđen da judi vidu ča je narodni eroj, da judi vidu ča je antivašizam, da judi vidu ča je pricidnička kompanja, da judi vidu ča je borac-pricidnik!!! Iđen!! On će menin, on će menin pricidnik bit.. ma ka ga ja uvatin!! Ma ka ga ja… Ma krvi ću mun se napit, ma u pepel ćun ga pritvorit!!! Baba u šoku: A Tonko moj, a oli si poludija? Pa kućeš našega Pricidnika u pepel pritvorit? Pa di na njegazin bidnoga iđeš? Oli Stipe nije – naš!?! Dida: Stipe? Ma ko je spominja Stipu?? Ja Luce iđen na onega kravuboja!!! Iđen na onega Buša!!! IĐEN GA SATRAT U DEBATU!!! On će menin, on će menin bit pricidnik!!! On će menin da je oslobodija Inraka, on će menin masevno oruđe!!! Ma ka ga ja uvatin.. KA GA JA UVATIN U ONU DEBATU, KA GA JA UVATIN ČINJENCAM U ONU DEBATU IMA DA GA NEMA!! Ka ga ja uvatin u onu DEBATU pa mu rečen kravuboju jean amerikanjski tiš menin – A SA ĆUN JA TEBIN - Irošima, Nakasaki, Injdinjance pobija, crvenog čovika istribija, crne jude robija,´Ijetnama razorija, Južne Amerike CIAzira – i tiš menin pricidnik bit!!! E neš kravuboj jean merikanjski, neš vašistu jean tesaški – NEŠ DOKLEN JE OVEGA PRVOBORCA!!! LUCE IĐEN, IĐEN U DEBATU KONTRA BUŠA!!! Baba nakon trena promišljanja: Tonko moj, a da ja tebin ipak i Šarca dovatin, aa!?! |
U malon dalmatinskom mistu, negdi uvečer, baba i dida u sobi tiho šapću… Baba šapćući: Gurni ga, e, gurni, gurni… Dida šapćući: a guran, evo, guran… Baba: ma malo livo, livo malo, aj… Dida: a nu je, guran ga, evo ti na, guran..evot… Baba: ma dis ga namečija toliko – ma mrvu nižnije, aj sad, sad tuc… Dida: a tučen, jel viš da tučen, evot..na… Baba: ma neiđe to tebi, najboje da ga menin daš, ma daj ga meni, daj da ga ja vazmen… Dida: ma lipo ga vazmi, jes čula, lipo, nemoj mi ga sa´nategnut… Baba: ma neću ti ga, evo, evo – jel sa boje? Jelda je boje? Kako ti se čini, aa? Dida: dobro je, dobro, a sa vuc! Vuc Luce! Vuc! Baba: vučen! Jel viš da vučen! Jel dobro vako? A? Dida: e, e, e, e, to, to, TO, TO, TO!!! Sa´udr, udr Luce, udr!!! Aaaaaah! Eeeee TO! Aaaaah!!! Baba: jesen ti rekla da ćun ja to brez po muke, jes vidija kako sen ja njega… Dida: eeeee, dobro je! Dobro jen Luce – dobro si potegla tega… Baba: jes vidija, ma jes vidija…jesen dobra a? Dida: e dobra si, dobro si tukla tega, tega… Baba: jesan l, jelde jesan? Dida: ..tega, tega – miša! Baba: Ajme ma ča si ti meni puno pametan, ma ča se lipo znaješ o oven, oven konpljutoru… Dida: ee, a kako neću znat ka sen sve to izučija, ka sen proša kopjutoskega tečaja, nije ti to ništa Luce moja ča ja još pune lipega moren! Evo sa ću t pokazat – ti tu ne mrdekaj, doklen ja sve pripremin… Baba: A dobro, dobro ka tako veliš, neću ja nigd.. nego meren li ja dok se ti pripremaješ, mrvu još ovu pantaganu potezat aa? Vid smišna li je hi-hi! Dida: ..sa ćun ja, evo još teku zere da ovo metin, e ovako, pa…ti ne mič, jes čula, tot je puno bitno…e ovako… AHA – EVO´T NA!!! Baba: AAAAAA! AJME GOSPEPOMAGAJ!! AAAAA!! JUDIII – UBIJA MEEE!!! U sobu uleće vikom preplašena unuka, a kroz prozor se još čuje i dreka s ulice. Šokirana prizorom na tren ostaje bez riječi… Unuka: Ma dida! Dida – oli si poludija!! Pa šta to radiš!?! Pa šta to radiš!! Baba: AJUJUJUUUU UBIJA MEEE!!! Dida: E vunučice moja – ništa ti ne brigaj! Sven ja iman pud kotrolon! Ja sen ti kopjutoskega tečaja izučija! Unuka: Ali šta to radiš dida, jadan ne bija!!! Pa šta to radiš!! Šta si mi na babu i kompjutor – mrižu bacija!?! Dida: Ma sven je pud kotrolon, to ti je se sa kopjutoskega tečaja! Ja sen nju – umrižija! Unuka: A ljudi božji! Da umrižija!! A šta si umrižija i one ljude doli na ulici, aaa??!! Pa šta si na njih jadne bacija – pa nisu ljudi ribe da ih mrižon loviš!!! Dida: ma nisu judi ribe, to sen ja njiman samo ponudija kosesiju, razumiš!?! Ja sen četrti ponuđač!! Ali min je - vrag jon sriću izija – pala mriža. Baba: A jadnatisan! |