U malon dalmatinskom mistu, negdi uvečer, baba i dida u sobi tiho šapću…
Baba šapćući: Gurni ga, e, gurni, gurni…
Dida šapćući: a guran, evo, guran…
Baba: ma malo livo, livo malo, aj…
Dida: a nu je, guran ga, evo ti na, guran..evot…
Baba: ma dis ga namečija toliko – ma mrvu nižnije, aj sad, sad tuc…
Dida: a tučen, jel viš da tučen, evot..na…
Baba: ma neiđe to tebi, najboje da ga menin daš, ma daj ga meni, daj da ga ja vazmen…
Dida: ma lipo ga vazmi, jes čula, lipo, nemoj mi ga sa´nategnut…
Baba: ma neću ti ga, evo, evo – jel sa boje? Jelda je boje? Kako ti se čini, aa?
Dida: dobro je, dobro, a sa vuc! Vuc Luce! Vuc!
Baba: vučen! Jel viš da vučen! Jel dobro vako? A?
Dida: e, e, e, e, to, to, TO, TO, TO!!! Sa´udr, udr Luce, udr!!! Aaaaaah! Eeeee TO! Aaaaah!!!
Baba: jesen ti rekla da ćun ja to brez po muke, jes vidija kako sen ja njega…
Dida: eeeee, dobro je! Dobro jen Luce – dobro si potegla tega…
Baba: jes vidija, ma jes vidija…jesen dobra a?
Dida: e dobra si, dobro si tukla tega, tega…
Baba: jesan l, jelde jesan?
Dida: ..tega, tega – miša!
Baba: Ajme ma ča si ti meni puno pametan, ma ča se lipo znaješ o oven, oven konpljutoru…
Dida: ee, a kako neću znat ka sen sve to izučija, ka sen proša kopjutoskega tečaja, nije ti to ništa Luce moja ča ja još pune lipega moren!
Evo sa ću t pokazat – ti tu ne mrdekaj, doklen ja sve pripremin…
Baba: A dobro, dobro ka tako veliš, neću ja nigd.. nego meren li ja dok se ti pripremaješ, mrvu još ovu pantaganu potezat aa? Vid smišna li je hi-hi!
Dida: ..sa ćun ja, evo još teku zere da ovo metin, e ovako, pa…ti ne mič, jes čula, tot je puno bitno…e ovako… AHA – EVO´T NA!!!
Baba: AAAAAA! AJME GOSPEPOMAGAJ!! AAAAA!! JUDIII – UBIJA MEEE!!!