< | listopad, 2004 | > | ||||
P | U | S | Č | P | S | N |
1 | 2 | 3 | ||||
4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 |
11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 |
18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 |
25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 | 31 |
U malon dalmatinskom mistu, negdi uvečer, baba i dida u sobi tiho šapću… Baba šapćući: Gurni ga, e, gurni, gurni… Dida šapćući: a guran, evo, guran… Baba: ma malo livo, livo malo, aj… Dida: a nu je, guran ga, evo ti na, guran..evot… Baba: ma dis ga namečija toliko – ma mrvu nižnije, aj sad, sad tuc… Dida: a tučen, jel viš da tučen, evot..na… Baba: ma neiđe to tebi, najboje da ga menin daš, ma daj ga meni, daj da ga ja vazmen… Dida: ma lipo ga vazmi, jes čula, lipo, nemoj mi ga sa´nategnut… Baba: ma neću ti ga, evo, evo – jel sa boje? Jelda je boje? Kako ti se čini, aa? Dida: dobro je, dobro, a sa vuc! Vuc Luce! Vuc! Baba: vučen! Jel viš da vučen! Jel dobro vako? A? Dida: e, e, e, e, to, to, TO, TO, TO!!! Sa´udr, udr Luce, udr!!! Aaaaaah! Eeeee TO! Aaaaah!!! Baba: jesen ti rekla da ćun ja to brez po muke, jes vidija kako sen ja njega… Dida: eeeee, dobro je! Dobro jen Luce – dobro si potegla tega… Baba: jes vidija, ma jes vidija…jesen dobra a? Dida: e dobra si, dobro si tukla tega, tega… Baba: jesan l, jelde jesan? Dida: ..tega, tega – miša! Baba: Ajme ma ča si ti meni puno pametan, ma ča se lipo znaješ o oven, oven konpljutoru… Dida: ee, a kako neću znat ka sen sve to izučija, ka sen proša kopjutoskega tečaja, nije ti to ništa Luce moja ča ja još pune lipega moren! Evo sa ću t pokazat – ti tu ne mrdekaj, doklen ja sve pripremin… Baba: A dobro, dobro ka tako veliš, neću ja nigd.. nego meren li ja dok se ti pripremaješ, mrvu još ovu pantaganu potezat aa? Vid smišna li je hi-hi! Dida: ..sa ćun ja, evo još teku zere da ovo metin, e ovako, pa…ti ne mič, jes čula, tot je puno bitno…e ovako… AHA – EVO´T NA!!! Baba: AAAAAA! AJME GOSPEPOMAGAJ!! AAAAA!! JUDIII – UBIJA MEEE!!! U sobu uleće vikom preplašena unuka, a kroz prozor se još čuje i dreka s ulice. Šokirana prizorom na tren ostaje bez riječi… Unuka: Ma dida! Dida – oli si poludija!! Pa šta to radiš!?! Pa šta to radiš!! Baba: AJUJUJUUUU UBIJA MEEE!!! Dida: E vunučice moja – ništa ti ne brigaj! Sven ja iman pud kotrolon! Ja sen ti kopjutoskega tečaja izučija! Unuka: Ali šta to radiš dida, jadan ne bija!!! Pa šta to radiš!! Šta si mi na babu i kompjutor – mrižu bacija!?! Dida: Ma sven je pud kotrolon, to ti je se sa kopjutoskega tečaja! Ja sen nju – umrižija! Unuka: A ljudi božji! Da umrižija!! A šta si umrižija i one ljude doli na ulici, aaa??!! Pa šta si na njih jadne bacija – pa nisu ljudi ribe da ih mrižon loviš!!! Dida: ma nisu judi ribe, to sen ja njiman samo ponudija kosesiju, razumiš!?! Ja sen četrti ponuđač!! Ali min je - vrag jon sriću izija – pala mriža. Baba: A jadnatisan! |