< | studeni, 2004 | > | ||||
P | U | S | Č | P | S | N |
1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 |
8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 |
15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 |
22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 |
29 | 30 |
E Ivo moj, kao što bi Ti-to rekao Ivo bogamu – pa koji je tebi reproduktivni organ? Ha?! Ajmo Ivo skinuti već jednom te maske koje nosiš umjesto obraza i reći bobu bob, a popu pop. Slušam jučer onog tvog Jarnjaka (e tvoj, tvoj) koji otprilike veli sljedeće: Odbor je došao do zaključka da agenti POAe nisu u ispitivanju novinarke H. Puljiz prekršili nikakve zakonske odredbe, niti prešli granice svoje jurisdikcije, a ako je novinarka Puljiz njihovo ispitivanje ´osobno doživjela´kao pritisak – oni se ispričavaju. E pa Ivo nevalja ti posao. Slušaj milo moje, ajmo mi skratit priču i tući odmah u glavu – svima je jasno Ivo, pa i onom očerupanom vrapcu na grani, da ove riječi koje su izašle iz Jarnjakovih prljavih usta nisu njegove – nego tvoje. Ma da-da reći ćeš, prešle jesu preko njegovih usana, ali Ivo ajmo prestat srat i otvoreno reći – riječi su tvoje. Ti si taj Ivo koji si na čelu HDZa. Ti si taj Ivo koji si na čelu Vlade. Ti si taj Ivo koji je riječi izgovorio, izdiktirao, prenio, naredio. Ti si taj Ivo koji bez imalo skrupula braniš interese svoje stranke, a ne hrvatskog građanina. Ti si taj Ivo koji, zbog te iste stranke – braniš vlastiti kriminalni kadar u POAi, unatoč njihovoj neoprostivoj grešci u koracima. Ti si taj koji braniš kriminalce jer ih još uvijek trebaš. Ti si taj Ivo. Ti si taj. A čemu to Ivo, daj mi reci? A vrlo dobro znaš da si pogriješio. Pogriješio si, pogriješio… znaš da jesi – ali ne želiš priznati. A hoćeš da ti ja kažem zašto ne želiš priznati? Ma znaš ti i to – zato jer si odavno na putu bez povratka. Već si odavno Ivo moj zakoračio u govna iz kojih više nema povlačenja, ne bez smrada i šporkice. A smrad koji si ovim izazvao – nepodnošljiv je Ivo, nepodnošljiv! Samo jedno ne znam, jesi li i toga svjestan? Ivo, pazi sad vamo - reći da agenti nisu prekršili nikakav zakon, i reći da je H. Puljiz ˝umislila˝da su joj prijetili činjenicama i snimkama iz privatnog i seksualnog života – to reći Ivo moj – ne da je degutantno, ogavno, nisko, bezobrazno i bez-obrazno, već je i – kriminalno. Laž je Ivo kriminal. A ti Ivo - lažeš! I batrgaj se ti kontraargumentima koliko te volja – ali Stipe je ovaj put u pravu. A tebe više boli što je Stipe u pravu, nego što si ti Ivo u krivu. I s tim smo došli do tvog pravog lica – ti si Ivo zavidan. Jadno, bijedno i moći željno. Baš kao nekad i Ćaća tvoje stranke. Unatoč svom tvom obrazovanju i kulturi, unatoč svim dobrim potezima koje si do sada povukao(počevši od Hristosa), unatoč svim tim pozitivnim koračićima – tvoje pravo HDZovo lice u potajici je skrivećki čekalo. I evo ga na – HOP! Tu je. A jeli moglo drugačije? Ha? Jeli moglo Ivo – bogamu!?! |
U malon dalmatinskom mistu, prije podne je i dida na TVu gleda prijenos Sabora, dok baba sprema ručak… Baba: …seandese i jean, seandese idva, seandese itri, i seandese ičetr, i…. Dida štapom prijeti TVu: Nu ga! Ma nu ga! Sakrija se! Sakrija se kurbin sin!! Sakrija se pod kljupicon!! Seandese? Je moga pr´ca - seandese!!! Baba: …i seandese… ma di sen sa stala? A di sen sa stala?! Omeja si men, ma jopet si men omeja!! A ča se tute dernjaćiš i mandrljaćiš šćapon i samo men jometaš aj ´ragu ća… sa jopet moran se ispoćetka!!! Se jopet ispoćetka!!! A di sen jono stala… aha, e… i šesdese i jean, i šesdese idva, i šesdese itri, i šesdese… Dida opet šćapon: A nu ovega! A nu ovega – pobiga, pobiga kuko kukevni – pobiga iza stupića da ga nemeren pribrojit!!! Ma šesdese! Samo i´je šesdese!!! Baba: …i šesdese… i JOPET UN!!! I jopet si me omeja ´ragtisrićuizija!!! Pobiga, pobiga - a nurmalno da min je pobiga ka se tute dernjačiš!! A di sen sa stala? A di sen sa stala jadan nebija?! Jopet un menin brojit nedaje! Di sen ono… aha… i usendese isean, i usendese iosan, usendese ideve… ma ćek malo nemere ovo bit… ma ćek aha… jean itri su četr, aha i još dodan ovega na livo to je i šes, i još ovega na desno isean… Dida petava: AHA! VIDIJA SEN GA! Vidija sen ga – ma nu ga di je pobiga, nu ga di se sakrija! Un se mislija menin sakrit! MEN!! Ma evo njemezin – roge! Roge mu na!!! Baba: Ma aj ti lipo u kuke srat! Aj ti lipo sa u kuke srat – i jopet ne znan di sen stala… ajme menin… i seandese išes i sean, i seandese ideve i ovega nevajalega baćin ća, aj ća… i seandese ipet? Ma ćek, ćek, se sen zbunjozna… i usendese… Dida: Seandese sean!?! Jema ga? JEMA GA!!! Baba: …i šesdese isean, i dese na livo, itri ičetr je osan, idva ipet je šes i… Dida: Seandese šes!?! Nima ga? NIMA GA!! Ol ga mere bit - jema? MA NIMA GA!!! Baba: …i osan ideve je seandese itri, i četr idva je usandese ideve, i jean i jean su šesnes… Dida: Ma nima ga!! NIMA GA!!! Vidin ja naoći svojezin da ga nima!!! Nu, nu, nu ča ovizin Šeki čini, ma nu ča radu… ma nima njegezin tute i gotovo!!! NIMA!! Baba: …itri itri su sean i… i…idva su ´edanes… ma aj ti lipo ugovna! Aj ti lipo ugovna i tute sebi ručka sam spremaji!! Jerbo ja o´tebe nemeren njanci kuvat!!! Ni važola ja o´tebe nemeren pribrojat!!! Dida: Ali ka ga nima!! NIMA GA!!! Baba: MA ČA GA NIMA KA GA BROJIN, TUTLAVU GLAVU TI TUTLAVU!!! NE DAJEŠ MIN GA BROJIT, NI TOTE MIN BIDNOJ NE DAJEŠ, AUUUUU… Dida: ALI KA GA NIMA! NIMA GA NI RUĆNO, MA NJANCI NI LETRIĆNO!!! Baba: Letrićno??? Ma koje vidija važol brojit letrićno??? Pa ti si totelno opizdije!!! Unuka ulazi u kuću: Alo baba, alo dida! Šta je sad? Koga to nima?! Baba: A koćega njegazin ludonju znat, brojin važola ćerce – a un će men da ga nima! Ma ča ga nima ka ga brojin! Un t´mene zajebaje! Zajebaje odeka meneka! Unuka: A šta je dida? Pa koga sada nima? Dida: Nima ga! Nima ga vragmusrićuizija, nima – kroruma!!! Unuka: Misliš nema - kvoruma? Dida: E, nima ga, nima – kroruma!!! Baba ko iz topa: A jeba mu pas mater! |
A odakle početi? Možda bih priču trebala podastrijeti kao u grčkim tragedijama - kroz uvod, radnju i epilog. Ali toliko toga se uskuhalo oko nas da to ni jedna klasična predstava ne bi svojim korpusom mogla probaviti, ali možda sapunica bi…? Pa evo kao uvod slušam ovih dana o novom postavu Marinkovićeve Glorie, kažu da je scenografsko rješenje jako zgodno jer je prostor crkve i cirkuske arene prikazan kao jedan te isti. Kao isto poprište ljudske tragedije, ili tragikomedije? Pa zar i nije tako? Evo pogledajmo naš Sabor, sve ovo oko onog božemiprosti Žužula (sam izgovor njegova imena mi izaziva mučninu, ako me shvaćate), sve ovo oko tajnih službi (kome su više tajne?), sve ovo oko prepucavanja mi vama-vi nama i tako dalje i tako bliže – pa samo im još trapez fali (već na njemu zamišljam Šekija u trikoiću). Pa eto npr. taj Žužo, iako je svakom normalnom jasno kakva je on moralna nakaza - on veli da nije kriv. Kako ono kaže… ni zakonski, ni politički, ni moralno(zanimljivo da mu je moralno na zadnjem mjestu) - ali đaba ti spika kad mi Žužo znamo da si ti barem u jednom apsolutno kriv. Ti si kriv – modno! To kako i što na se oblačiš, to ti je Žužo neoprostiv zločin! Da si kojim slučajem ministar u Francuskoj (a kamo sreće da tamo jesi, a ode nisi) – onaj Lagerfeld bi izvršio ritualno samoubojstvo! Karlec jednostavno ne bi mogao podnijeti takvo nacionalno sramoćenje! A Hrvatska je kao znana po kravatama – Kravata Croata oko Rvackog vrata i tako to… Ta ko te tako uneredi crni Mijomire?! Odakle ti žena te kravate izvlači – iz tvornice čarapa mejbi!?! Obavještajne službe? Ma šta je ono Carla neki dan rekla – da u Hr postoji mreža koja pomaže Bjež-Bjež-Anti? Ma eto joj je na. Nek ih vodi sa sobom što dalje može, neka nas spasi od tih idiota. Ma brate Carla ženo – nosi ih sa sobom, nosi ko boga te molim! Zaplet i radnja. Neki dan dva ročnika(dva brata) u ruskoj vojsci – lagano pošandrcali. Oteli neku ekipu, pobjegli iz vojarne, zabarikadirali se, hvatalo ih ko u filmovima, bilo kao na streljani. Mora da im je u vojsci bilo luudo dobro – skoro dobro kao našim ročnicima u Lori. E Putine, Putine, igraj se ti, igraj… A u Ukrajini još i bolje – novi predsjednik će biti Puti… ups, hi-hi kriva zemlja – ili nije? A sad ozbiljno, gotovo stopostotno sam uvjerena da će novi predsjednik Ukrajine biti – Viktor. A kad ih već spominjem, jeli itko primijetio koliko je ovaj oporbeni Viktor – ružna ćunka? A ružnog čovjeka mila majko! Na svu sreću da ovo nije bio izbor za miss, jer tip ne bi imao šanse… ovako uz pravovremeno uplitanje zapadnjačkih lidera tko zna što će se tu još izroditi. Nad Ukrajinom već odavno kruže lešinari i samo očekuju prvu priliku da povedu krvoproliće – pa se ne bih usudila prognozirati budućnost. Možda je budućnost te uklete zemlje, na neki simboličan način prognozirala i ona sirota cura u Mostaru. Ukrajina koliko god se činila daleko, vjerujte mi – svima nama radi o glavi. Epilog. Na HRTu su počeli vrtjeti nove najavne špice, ili to možda nisu najavne špice? A ako nisu špice, šta su onda? Ma znate na što mislim, ono neko lišće, pa onda onaj neki ćuko, pa onda ona ženska na prozoru… E sad se ja pitam, jesam li ja kao malo blentava pa ne kužim o čemu se tu radi ili što? Npr. to lišće koje pada - pa jesen je već odavno prošla, a ako nisu mislili simbolizirati jesen pa šta su onda mislili? A tek ona ženska na prozoru a oko nje propuh mlati zavjesama! Duboko sam kontemplarirala o višeslojnom značenju toga prizora, i u svojoj podsvijesti iskopavala antropološko objašnjenje dotične enigme, ali bojim se da nisam došla dalje od sljedeća tri objašnjenja: ili propuh simbolizira moguće rošade na HRTu (prolazi sve pa će i vas vitar propuvat kvragu!), ili je to vitar s Dinare, ili nam poručuju da zatvorimo prozore jer je vani friško. I to je kraj ove mini tragedije. Nema smisla, ha? Pitate gdje su protagonisti, mjesto radnje, kor? Nema veze s vezom, a kamoli sa grčkom tragedijom? Sve je zbrda-zdola? Pa da, više sliči na cirkus nego na tragediju… kao što rekoh sve je to ista arena. Pustite lavove! (al im ne dirajte krzno ;) |
Ajme ljudii! Ljudiii!!! Kako mi nekad dođe… ma kako mi nekad dođe!! Dođe mi se popet na najbližu gromilu i zavijat kao vuk, kao zvir!! I zavijat i tulit i vrištat i derat glasnice – tako mi dođe!!! Jel vama dođe? Evo u Falluji klanje, krvi do kolina, onaj budaletina Bush promaknuo svoju kućnu ´pometi sve´Condoleezu na mjesto šefice State Departmenta, drugim riječima - skreće u još tvrđe vode jer je Condoleeza njegovo vjerno ratno pašče, pa eno ga jedva dočekao opet spomenuti onaj famozni program nuklearnog štita nad Amerikom (zar Reagan nije umro?!), pa onda na drugom kraju ovog pomanitalog svita eno Putin jučer veli da još ˝oni˝ nisu vidili kakav novi nuklearni arsenal Rusija sprema… Novi nuklearni arsenal. Tko ONI? Ma tko ONI - majku im psihopatičnu?! Ostatak kugle zemaljske – jel ti ONI?! Jel svi MI – ONI?! Pa se kao neželjeni déjŕ vu sjetim onih 13 dana kubanske krize i Kennedya i Hruščova – i s užasom shvaćam da ova budaletina nije Kennedy jadna nam svima majka! Pa u Rimu gledam ovog našeg jadnog drhtavog starčića papilija kako moli, ma šta moli – preklinje za mir!! Govori tim istim budaletinama u prazno da je mir jedino rješenje, ali što mu to vrijedi kad je njegov glas - glas vapijućeg u pustinji! A nama Hrvatima evo ne-dični HRT vrti ciklus filmova katastrofe, kako simbolično! U ponedjeljak je prikazan Dan poslije sa onom znamenitom scenom bljeska H-bombe i kostura konja u trku. Sjećam se da smo svi kao djeca trajno zapamtili tu scenu - iako je ostatak filma ostao čisti mutež. E pa kad sam čula šta ona dvojica idiota govore – pred očima su mi bljesnuli isti takvi kosturi, ali ovaj put ne nekog konja u trku, već – svih nas. Ništa, ništa, ama ništa ovo čovječanstvo naučilo nije, nikad ništa ljudi božji! I kako mi onda neće doć popet se na najbližu gromilu i urlikat, urliikat, urliiikat!!! I zato neka ovaj post simbolično bude moja najbliža gromila, znam da mi dreku nećete zamjerit već shvatiti zašto derem grlo… Očaj mi ga dere, čisti očaj… LJUDIIII, LJUDIIIII, LJUDIIIIIII, LJUDIIII BOŽJIIII, HIROŠIMAAAAA, NAGASAKIIIIIII, VUKOVAAR, VUKOVAAAR, VUKOVAAAAR, VUKOVAAAAAAR!!!!!! |
U malon dalmatinskom mistu mrkla je noć, prošla mrtva ura, svi spavaju i sve je tiho osim… Dida hrče: …HRRRRRR…AAAAA…HRRRRR….AAAAAA…HRRRRRR….AAAAA… Baba hrče: …ZZZZZZZ…TUJTUJTUJ….ZZZZZZ…TUJTUJTUJ….ZZZZZZ… Dida: …HRRRRR…AAAA…Ševe-Ševemoja….HRRRRRR….Ševe-Ševe…AAAAAA… Baba: …ZZZZ…TUJTUJTUJ…ajadnatisan…TUJTUJTUJ…ajadnatisan…ZZZZ… Dida: …HRRRRR…Ševe-Ševe….HRRRR…ma ča je ovo…HRRRRR…BIŽ ĆA, BIŽ ĆA… ma ča je ovo, ma ča je ovo, ma ča ovod vonja?! Ma ča me ovo davi?! DAVI ME AAAA, ČA ME OVO DAVI AAAA!!! Baba: …ZZZZ…ajadnatisan… A jadnatisan a ča se sad dernjaješ?! A?! I jopet mi nedaš spat! A ča si se sad uzdernja ki da te kolju?! Dida: ĆAPAL ME ZA VRAT! Ćapal me niki smrdjivi javal za vrat, ma ča je ovo vrag mu sriću izija! Udavija me, udavija me niki smrdjivi – JUDAV!?! Baba: Ajme menin ma nije´t to judav jadan ne bija, tote sen ti metila – vinac od kapule! Dida: Vinac od kapule??!! Tis men namečila vinac od kapule!!! Ma koji te ludi javal tira namečit na me - kapulet´nu!!! Kapulet´nu ona men obis´la o šiju!!! Baba: A ča sen ja bidna mogla ka nisen jemala – bilega luka! Dida: Ona nije jemala bilega luka!! Ma ča te vragtisrićuizija sa spopalo??? Ma ko je vidija čoiku kapulet´nu o vrat višat!! Moga sen… moga sen… a moga sen se kapulet´non judavit, jes čula!!! Ona men ni spat ne daje, ona men ni - spat ki čoviku ne daje!!! Baba: Spat! Ma ča spat!! Ki da je ne znajen kojega javla saku noć sanjaješ! Onu tuket´nu sanjaješ, ki da ja ne znan! ONU TUKET´NU!! Dida: Luce muč, ne sanjan joj pamet! Ona men ni spat ne daje!! Baba plačno: Tako ti men, men… a ča sen ja bidna znala, ja sen samo tebe tila oćuvat, ja sen samo tirala ća onjega, onjega, onjega javla, onjega Satonu!! Dida: Ma kojega sa Satonu vrag mu sriću izija?! Baba: A Satonu, Satonu, onjega crnjega javla ča jude okolizin ubija, ča jude gonjeza – se ja znan, se!! Se je moj lipi donAnđelko na misu reka, se! Oti ti javal jude ubija taki ti je un zloćest, se je namin donAnđelko na misu bija reka! Oti javal ti puno pricidnike voli! E, e – on ti puno pricidnike voli ćapavat, oti, oti Satona! Eno ti ga i našega Jarafata ubija auuuuu… akoćega sad onjega šugamana na glavu nosit auuuuu…niko, niko, se ja znan, se je to oni Satona napravijaaa!!! A sa bi tija itebe, i tebe bi on tija – se ja znan!! Se je namin donAnđelko na misu reka!!! Dida: Jarafat!?! DonAnđelko!?! Ma…ma ča je reka?? Ma koji javal je sad oti pop reka!!! Baba: A da koji javal… pa oni javal, oni – Vudu. Vudu božesaaćuvaj! Ki da ja ne znan da rad onjega Vuduja tebe ona tuket´na ospjeda Tonko moj!! Dida: …ma!!! Ma ka ga ja uvatin, ma ka ga ja uvatin… Baba: A koga? Vuduja? Dida bijesno zgrabi kapulu i zavrndalji je kroz prozor a ona, etoga na, padne ravno na glavu jednom pijancu koji je spavao na klupi… Baba: Ajme! Ajme!! Ajme!!! UBIJA SI GA! Ubija si ga Tonko moj!! Ubija si čovika kapulon!!! Eno se čovik mrtav složija od kapulanog judara!! Eto si ga kapulon ubija! AUUUUUUU a čaćemon sad, a čaćemon sad??!! Mrtac, mrtac!! A jadnatisan mrtac nan pod ponistron!!! Dida: Ma nije on mrt… Baba: A čaćemon sad gospemoja, a čaćemon sad!!! A da rečemo da nije umra od kapule neg o tihe-nervoze! A!?! Dida: Tihe-nervoze? Baba: A e, tihe-nervoze ča je dobiješ ka izideš kobajice o prajca? A čaćemon sad, a čaćemon sad!?! Govori jadan ne bija, se je to Ona Tvoja Tuket´na kriva a časenjabidna tebi ikad skrivila ajmeeeee!!! Dida: Ma nije on mrta… Baba: A čaćemon sad, a čaćemon sad!!! A da rečemo da nije umra o tihe-nervoze neg se pripa o´onega božemiprosti ćetnika božesaćuvaj ča je na Brijune bija božesaćuvaj!?! A!?! Se je to Ona Tvoja Tuket´na… Dida: Božesaćuvaj, al nije ti on mrta… Baba: A čaćemon sad, a čaćemon sad!!! A da rečemo da nije umra o´onega božemiprosti ćetnika božesaćuvaj, neg da ga je pogodija leteći crip!?! A!?! Se je to Ona… Dida: Al nije ti on mrta… Baba: A čaćemon sad, a čaćemon sad gospepomagaj!!! A da rečemo da nije ni oto neg da ga je onizin kurbin Vudu ubija!?! A!? AA!?! AAA!?! Se je to… Pijanac: …HRRRR...Ševe-Ševe…HRRRR…Ševe-Ševe…HRRRR…. Baba: Ajme! Ajme!! Pa un mrtav govori!!! UN MRTAV GOVORI!!! Pa un je žombi!!! Pa un je Vudu-žombi!!! Vudu gospemoja!!! Žombi, žombi enoga je Vudu u žombija pritvorijaaaa!!! Dida: Ma nije ti oto žombi, neg ćovik uživaje! Nije´t oto Vudu vragmusrićuizija i njemu i ko ga je smislija nemeren ki čovik ni spat, nemere mi ni Ševe moja u san unić… Baba: Uživaje jel!?! Tiš men da uživaje!!! Tuket´na! Jes´ti sa mene čuja – TUKET´NA!! A moga bi i ti ša njin na kljupu ovu noć uživat – jes´ti sa MENE čuja!!! Dida: Ma Luce ček mrvu, ček, ček ka boje promislin, ka boje promislin – Vudu veliš… Vudu! Dašta neg Vudu!! Dašta neg je oto Vudu!! Je, je Luce – imaš prav, oto je Vudu!!! Baba: A oli je, oli sen pogodila? Ajme gospeisviseci se će nas Vudu žombirat!!! Se je oto oni Vudu sakrivija, a ti si min sa svu kapulu ča san u kući jemala bacija, ajmeeee!!! Dida: Dašta neg Vudu sunce mu jubin! A ka je Vudu – udma iđen onega tvoga DonAnđelka zvat, udma jes čula, samo un to mere rišit! Ka je Vudu eto mu ga unda na - Vudu! Baba: Ajme donAnđelko špašavaj nas bidne, špašavaj nas ezgocrizmon!!! AUUUU… Dida televunira: ALO! ALO! JEL OTO donANĐELKO? JE JEL! E dobro je, jesen te probudija? Jesen. E dobro da jesen!! To sen i tija!! ENO TI ONIZI TVOJ VUDU NAMIN POD PONISTRU´RČE. E. Pa ča sen u ove ure zva pitaješ? E PA KA JA NOĆAS NEMEREN RAD OTEGA TVOJEGA VUDUJA SA ŠEVON SPAT – E NEŠ UNDA NI TI!! Jes´čuja kapulicu ti smrdjivu jubin!!! |
Početkom listopada novinarka Helena Puljiz saslušana je u prostorijama Protuobavještajne agencije (POA) i pritom izvrgnuta prijetnjama i ucjenama. Novinarka Helena Puljiz saslušavana je 5 sati u uredu POA-e u prisutnosti trojice agenata. Glavna tema razgovora bio je odnos Mesića i Bagića u vrijeme dok je Puljiz pratila Ured predsjednika za ˝Jutarnji list˝. Ona je za to vrijeme došla u sukob sa Uredom, pa su agenti namjeravali iskoristiti tu činjenicu da bi iz nje izvukli informacije protiv Mesića. Najprije su joj ponudili da će je zaposliti u bilo kojoj novinskoj redakciji i riješiti joj životne probleme, u zamjenu za neke ´poslove koje bi ona odrađivala za tajne službe´. Puljiz je to odbila, nakon čega su agenti posegnuli za prijetnjama: podsjetili su je da joj brat radi u MUP-u, zatim su spominjali njezine životne i seksualne navike, privatne kontakte, uvjete egzistencije i tome slično. Oćemo rekonstruirat? Ajmo ća… U tijesnoj slabo osvijetljenoj sobici, dim cigara, tri muškarca, jedna žena, jedan stol, na njemu telefon, jedna stolica… AgentNo1: Sjednite Helena, sjednite! Brzo ćemo mi ovo, ovo je samo informativni razgovor, shvaćate? Jeste za kavu? Puljiz: Ne bih hval… AgentNo1: Nego što nego jeste, evo sad će kolega donijeti, samo Vi sjedite… Pogled prema AgentuNo2. koji izlazi iz prostorije… AgentNo1. pripaljujući cigaru: Dakle Helena, a mogu vas zvati Helena zar ne, pa mi smo ionako prijatelji jeli tako, a među prijateljima… Puljiz: Što želite od mene, zašto ste me doveli ovdje? AgentNo1: He-he, pa prijatelji se mogu naći na kavici jeli tako Helena, na kavici i na dobrom razgovoru, a mislim da će – u obostranom interesu – ovaj razgovor biti dobar… A evo nam i kavice! U prostoriju se vraća AgentNo2. sa povećom plastičnom čašom punom kave… AgentNo1: Evo nam Helena kavice, okrijepite se slobodno, slobodno! Puljiz: Ne bih hval… AgentNo1: Dakle, evo sad kad smo se opustili jeli tako Helena, hajdemo popričati – Vi ste ono izvještavali iz Ureda predsjednika zar ne Helena!? Vi ste našeg Stipicu dobro upoznali, hm!? Čujem.. i neki sukobić imali, zar ne!? Hm!? Puljiz: Gospodine, ja kao novinar i profesionalac ne namjeravam sa Vama o… AgentNo1: Ha-ha, ma dajte, dajte, ovo je samo prijateljski razgovor, možemo reći pokoju o Stipi našem, a priča dobre vicove jel´da ha-ha, vrag je taj naš Stipe jel´da Helena… A jeli i Vama koji ispričao? Na primjer na nekim sastancima? Koje ste i Vi pratili? Hm?? Puljiz: Molim!? AgentNo1: Ma sigurno je, sigurno je, vrag je on jel´da je, jel´da se slažemo ma vidim ja da ćemo se mi složiti… ta uzmite kavu Helena, uzmite, uzmite! Aaa.. Vi ste ono Helena samo dopisnik? Nemate stalno zaposlenje u novinama? Puljiz: Ne vidim kakve to veze… AgentNo1: To je nedopustivo! Tako mlada i obrazovana osoba, a nemati riješenu egzistenciju! I to u današnjim vremenima – stvarno nedopustivo! Danas bi čovjek lako mogao i umrijeti od gladi, ne slažete li se Helena!? Da, da.. teško je, teško… Ali – zato su tu prijatelji! Jeli tako Helena!? Zato su tu prijatelji, evo moglo bi se reći prijatelji kao nas dvoje.. prijatelji uz kavicu.. pa mogao bi se naći i kakav stalni posao, u nekoj novinskoj agenciji jeli… Glavno da se ima prijatelje na pravim pozicijama, a moglo bi se reći da ih imamo… samo… kad bi se sjetili onih Stipinih sastanaka i sa kim, ako me razumijete… e onda bi se sigurno kakav posao našao, ha!? Što kažete Helena!? Puljiz: Jesam li ja to dobro shvatila? Vi meni nudite stalan posao u zamijenu za informacije o Predsjedniku..? AgentNo1: Jesmo li prijatelji ili nismo, ne?! To je sve što kažem Helena, prijatelji ili… Vrijedi li ovo među nama, ovaj naš dogovor.. jesmo li se dogovorili?? Puljiz: Gospodine, ja ne znam što je ˝ovo među nama˝ , ali prijateljstvo sigurno nije. AgentNo1: Pa nemojte tako Helena, mi ležerno razgovaramo uz kavicu, samo razgovaramo, ne morate se odmah ljutiti he-he… Puljiz: Vi gospodine meni nudite mito? Mislim da sam dobro shvatila? Mogu li vas citirati u tisku.. gospodine? Trenutak neugodne tišine, pogled prema do tada tihom AgentuNo3. (inače robusnijeg izgleda)… AgentNo1. uz uzdah: E Helena, Helena… a tako smo lijepo razgovarali… a šteta, šteta, velika šteta! A što se može… ja sam učinio sve u mojoj moći, baš sve. I uz najbolju volju.. bojim se da ja ovdje više nemam pravo glasa.. ah. Mislim da kolega neće imati ovoliko razumijevanja, a tako smo se lijepo slagali, zar ne Helena? Ali eto, znate kako kažu – svemu lijepom dođe kraj. Agenti zamijenjuju mjesta, No2. i No3. skidaju sakoe, zavrću rukave košulja i prijeteći se nadvisuju nad novinarkom… AgentNo3: MALA TIB´NAS ZAJEBAVALA, JEL´!! NAS SI NAŠLA ZAJEBAVAT, MAJKU TI NOVINERSKU!! Šta ti misliš da mi ne znamo ko su teb´mater i ćaća, AAA!!! Da mi ne znamo di oni živu!! Jel mala – govori! GOVORI KA TI VELIN!!! Puljiz: Aha shvaćam, kolega je bio ˝dobar˝, a vi ste znači ˝loš˝ polic… AgentNo3: MATER TI TVOJU – TIŠ MEN LOŠ!! OĆEŠ DA TI BRAT LETI S POSLA, AA?! OŠ LI?! OŠ LI!!! Ka da mi ne znamo da je on u MUPa! Letiće, letiće neće ni znat di mu je gujica!! Jes čula!! Puljiz: Gospodin… AgentNo3: Ćaća ti je gospodin, a ne ja!! Jes čula! Krv ćeš ti men pišat, krv!! Pa više neš saki vikend onem svon kurvišu u posite ić! Ježa´š ti men jebat – ježa!! Šta s´zinula, misliš da mi ne znamo koji ti je, i ti a i on! Govori!!! GOVORI!! Puljiz: - AgentNo3: Mučiš jel?! Mučiš!! Boje ti je da govoriš, boje ti je da govoriš il´si najebala, i ti i oni tvoj! A ka ti mater iđe smeće bacit – nek ne iđe sama, jes čula! Nek ne iđe sama!! Zato govori!! Govori pi…ti materina novinerska!!! Puljiz: Želim zvati svog odvjetni… AgentNo3: Slušaj mala moš ti men pušit ku… Mala bi zvala! Ma nemoj molin te, oho-ho! Bi li možda i sladoled!? A!?! Ode san ja bog i batina, jes čula!! JA! Nema odvjetnik, nema prijatelj, nema Stipe – JA! JA jes čula!! Ma krv ćeš ti men pišat! Sredit ćemo mi tebe, i tebe i one tvoje kavandžije! Koka bi u Ilici kavu suboton pila, sa prijateljicama, sa muškićićima – ma molim te! Slušaj mala znamo mi… znamo mi… sve mi znamo… Zazvoni telefon, nastupa muk, AgentNo3. pogleda AgentaNo1, on mirno diže slušalicu… AgentNo1: Da. Da šefe. Ne. Ne. Još ništa. Tako je – ništa. Da. Da. Dobro šefe. Spušta slušalicu, olabavljuje kravatu, sjeda na rub stola, pripaljuje novu cigaretu, kratak pogled prema AgentuNo2… AgentNo1: Dakle Helena, jeste za još jednu kavicu? …i tako još 4 sata… Mene zanima samo sljedeće… Tko je šef? I hoće li se i zbog ovoga osnovati istražno povjerenstvo (na kojemu npr. tako žestoko inzistira Glavaš zbog Viktora Lenca)? |
U malon dalmatinskom mistu, proša je ručak a baba nešto po vrtu prčka i čupka travu… Susida Ane sve trčeći: SUCIDAA, SUCIDAAA!!! SUCIDA!! SAMO-BISTVO!!! SAMO-BISTVOO!! SAMO-BISTVOOO!!! Baba: Ma ča samo-bistvo?! Ma ča to veliš?! Susida Ane: SAMO-BISTVO SUCIDA, SAMO-BISTVO!! TVOJ TONKO JE SAMO-U-BOJAN!! TVOJ TONKO – E! ENO GA NA MOBITELJNI TORENJ SE POPEJA I NEMERU GA SANIĆ!! ON JE SAMO-U-BOJAN!! AJMEEEE MA ČA JE OVO DOŠLO DA NAN SUCIDI KI KRUŠKE VISUUUU AJMEEEE!!! Baba: Moj Tonko? Mobiteljnji torenj? Ma ča to veliš, ma diće moj Tonko samo-ubojan bit!! Susida Ane: MA AJMEEEE SUCIDA JEE, JEEE!! KUMUNJIKACIJSKI TORENJ! ENO GA NI´TROGASCI NEMERU SANIĆ – AUUU A ČA JE OVI SVIT OŠA KRAGUUUU!!! DOĐ´SUCIDA, DOĐ´TAKE TI SEGA – JEDINE GA TI MEREŠ SANIĆ, JEDINE GA TI MEREŠ SPASIT!!! ON JE SAMO-U-BOJAAAN!! Na mjestu događaja, vatrogasci sa kacigama i pod punom opremom okružuju komunikacijski toranj, jedan u kranu na 20 metara visine pokušava komunicirati sa didom… Dida se dere: NAŠI! NAŠII!! NAŠIII!!! NAŠIIIIII…. Vatrogasac: Barba! Barba – budite mirni! Jeste čuli – budite mirni da ne poskliznete! Mi ćemo vas spustiti kranom! Samo ćete pustit tu satelitsku antenu kad van ja rečen, al dotad tako vam svega – budite mirni!! Dida: Ma ča miran! Ma ča da buden miran pišegasac jean on će meni da buden miran – bud ti miran a ja NEĆU, jes čuja! Pušć´me jel ti velin, pušć´me jerbo iman važnega posla… ček da samo vazmen mrvu zraka… NAŠI!! NAŠIII!!! NAŠIIII!!! DOĐ´TE NAŠIII!!! DOĐ´TE - EVON MEN SA VAMAN!!! EVON MEN VAZMITE I JA GREN SA VAMAN ĆA!!! DOĐ´TE NAŠII, NAŠIII, NAŠIIII!!!! VAZMITE MEN, VAZMITE MEN NAŠIIII!!! Vatrogasac u voki-toki: Alo baza, alo baza – ode orao, ode orao, ponavljan - ode orao! Čovik vidno uznemiren, ponavljan – vidno uznemiren! Čovik se ne da, ponavljan - čovik se ne da! Orao kraj! Dida: Dašta neg´znemiren!!! Dašta neg se ne dan!!! Dašta neg´znemiren ka´iše nemeren, jes čuja –´iše nemeren!!! NAŠIII!!! NAŠIIII!!! DOĐ´TE NAŠIII!!! VAZMITE MEN NAŠIIIII!!! Vatrogasac: Alo baza, alo baza – ode opet orao, ponavljan – opet orao! Čovik pati od paranoje, ponavljan pati od paranoje! Traži naše, ponavljan – traži naše?!? Stručna pomoć potribna! Orao kraj! Baba sa zemlje: A TONKOOOO!! TONKOOO MOOOJ!!! MA ČA TO ČINIŠ GOSPEMOJA I JOPET JE PAMET ZGUBIJA MA ČA TO ČINIŠ!!! ČA SI MI SAMO-UBOJAN POSTEJA!?! OLI SEN TI PRI-MALO JUKE SKUVALA?? MA ČA MI BIDNOJ SPETAKEL PRAVIŠ OLI SEN JA TO BIDNA ZASLUŽILA I TO O´TEBE TONKO MOJ AJUJUJUUUU!!! PA ČA NI UMRIT NEMEREŠ KA I SVI POŠĆEN SVIT NEG I OTO KI ONI JAVLIJI SAMO-UBOJANI!!! ŠJOR´TROGASAC, MA ŠJOR´TROGASAC SPASTE MI MOJEGA TONKAAA!! Dida: Samo-ubojan?! Ma ča samo-ubojan?! Ki je samo-ubojan!!! Ja Luce nisen samo-ubojan neg´iše nemeren, jes čula! Ja´iše nemeren i zato me svi otute pušćt´te , pušćt´te me da odeka – vaćan šignale! Baba: DA VAĆAŠ ŠIGNALE??? Dida: E, e, da vaćan šignale, da vaćan šignale i da – ušpoštavljan kontekt! Jerbo ja odeka´iše nemeren! Nemeren ja ša Njin na ovu istu kuglu zemajsku!! Nemeren ja ša Njin u istu galaskiju, nemeren i gotovo!!! Premići je ovi svit za nas oba dva, jes čula!!! I zatoka vaćan šignale nek me vodu!! Nek men naši vodu jer ja odeka´iše nemeren!! Vod´te me naši, vod´te me!!! NAŠII!! NAŠIII!!! NAŠIIIIII…. Vatrogasac: Ma barba, barba tako vam… tako vam… tako vam Kanadera!!! Dida: Ma ča tako mi njega!! Ma ča njega – ka Ga je on prvi izabra!!! E, e , on prvi ga je isbira – pa eto van ga sa na! Eto van ga sa na – ka ste ga i jopet izabrali – eto van ga na! Pa še vi ša njin pat´te – ja ´iše nemeren, ja ša njin nemeren i ja gren ća – gren ća jer će naši doć po me samo da uvatin šignal! Eto van ga na pa še vi pat´te sa otin, otin... kravubojen!!! Baba: A BIDNI TI SMO A DI ĆEŠ NAS OSTEVIT ŠA NJIN KUKEVNA NAN MAJKA!! A KUĆEŠ BIDNE NAS OSTEVIT KOPELNTO ĆOVIĆANSTO OSTEVIT JENON…JENON…JENON - KRAVUBOJU!! AJMEEEE JUDIII GOTOVI SMO, GOTOVI SMO NEMANAN´IŠE SPASA, NEMA… ODE MOJ TONKO SA NAŠIN, ODE ON I OSTAVJA NAS SE TUTEKA… AUUUU… SA ĆE ON GREST SAMO DA DOJDU NAŠIII… AUUUUUU… Vatrogasac: Ma barba za ime božje – pa nećete valjda skočit jer je Buš opet predsjednik! Pa nismo ga mi birali! Dida: Aj ti lipo pišat u vitar, a mene pušć da vaćan šignale! A da ko ga je bira neg ti i oti tvoj Kanader! I ko je reka skoćit! Ja na ovega semirskeg pijata vaćan šignale i čekan da po me dojdu naši! NAŠIIII JES ČUJA!!! Vatrogasac: Ma..ma…ma KOJI NAŠI ČOVJEČE BOŽJI??!! KOJI NAŠIII!!! Dida: Da koji naši… pa naši! Naši mići! Vatrogasac: Mići?? Dida: A e, naši mići zelenji… Nek me vodu, nek me vazme naša Vojađerna Kate! Nek me vodu u Deljta kradrant jer ja take van Borga ovega kravuboja nemeren u ove galaskije´iše trp´t!!! Nemeren i gotovo!!! Baba: A TONKOOO, TONKO MOOOJ - A OLI UNDA NIJE BOJE DA NAŠA KATE VAZME ONEGA BUŠA SA SEBON I SPASI OVEGA PLANETA NEGO DAMIN TEBE MENIN VAZME NESRITNJOOOOJ… MA ĆEKAJ… ĆEKAJ ME TUTE EVON MEN TEB´, MA EVON ĆUN I JA NA TORENJ SE POPEST I NAŠOJ KATI SE TOTE´BRAZOLŽIT! EVO I´MEREMO I SKUPA ZVAT – SE ĆUN JA NJOJZI´BRAZOLŽIT… NAŠIII, NAŠIIIII, NAŠIIIIII!!! Vatrogasac: Alo baza, alo baza – ode orao, ponavljan - ode orao! Alo baza - tako vam svega – orao bi sletio, ponavljan – orao bi sletio! VADITE ME ODAVDE!!! Orao kraj! |
Miomire, rodijače moj. Evo ti pišen ovu leteru da pitan kako je? Ja bogu fala dobro, a i naši nisu loše. Malo nas južina propuvala, a u glavi pa´tlak, al neću se žalit –dobro je, glavno da nije gore. Vidin da si i ti iz bolnice izaša pa udma znan da si i ti dobro. Nego, šta to čujen – velu da ćeš tužit oni Index portal za 500 000 kuna, a ako i´dobiješ daćeš u humanitarne svrhe? E pa rodijače moj, rodu moj najrodniji od roda mi rodijenoga – sit´se i ti rodijaka ti! A kućeš potribnijeg od roda ti rodijenog, aj rec aa!?! Jel tako jelda je!! A sit´se samo kolko smo za te dok si u bolnice bija mol´li, e! E pa sit´se sad i rodijaka ti, i bud dobrotvor ka šta si i dosad, bija. Neg Miomire, rodijače moj, rec ti men, onako u četr´oka – šta ti to kriješ iza tog obećanja o po´milijuna kuna u humanitarne svrhe, aa? Jel ti to nešto sudu… unaprid? Ono, ka… ako pobidim novac će bit pametno utrošen pa… časni sude napravi da pobidin. A? Ili oven našen svitu pokazuješ kolik s´kršćanin? I to parama koje još vaik nemaš. A lako li ti je tako bit milosrdan Miomire moj, tako moš i milijune dolari podilit, jel tako – samo i´obećaš. Hi-hi. Ma mudar s´ti men rodijače moj, mudar ki lisica. A šta si ti ono gorika Miomire? Ministar stranjskih poslova? A biće ti loša plaća. E zato ti je puno pametno šta si troškove za dovest oneg šofera iz Iraka prepustija - autoprijevoznicima. Šta bi ti trošija drževne resurse kad oni šoferi mogu i platit i dovest i glavon reskirat! To si ti lipo smislija i državi uštedija. Aj rec, nije´l tako? Ma vaik je did Antiša govorija da si ti vragu iz torbe iskočija, he-he. I sveti otac papa puno bi ponosan na oti tvoj humanizam bija. Jel još vaik onu srebrom-uokvirenu sliku tebe, žene ti i dice sa Papon – na kaminu u dnevnom boravku držiš? Ono ka si u Vatikan bija? Drž rodijače, drž i dalje, neka svi vidu. I tako si ti rodijače cijenu svog obraza procinija na pola milijuna kuna. Nije loše, nije loše nimalo rodijače moj, nego… sve mi nešto kroz pamet iđe… A šta kad obraz nije obraz, neg opanak? A da 500 000 kuna za opanak ipak nije previše? A? Puno previše, Miomire. Al ne slušaj ti svojeg rodijaka, to ti men samo nešto kroz glavurdu ludu iđe… A sad ka smo se sve dogovor´li iden ti ća, evo samo ti još nešto tetka oće da reče, pa evo ti je nek ti sama reče… Rodijak ti Mate E sinko, ka san ja bila mlada cura opanak se na nogu nosija – i nije tolko košta. Tetka ti Ika |