U malon dalmatinskom mistu mrkla je noć, prošla mrtva ura, svi spavaju i sve je tiho osim… Dida hrče: …HRRRRRR…AAAAA…HRRRRR….AAAAAA…HRRRRRR….AAAAA… Baba hrče: …ZZZZZZZ…TUJTUJTUJ….ZZZZZZ…TUJTUJTUJ….ZZZZZZ… Dida: …HRRRRR…AAAA…Ševe-Ševemoja….HRRRRRR….Ševe-Ševe…AAAAAA… Baba: …ZZZZ…TUJTUJTUJ…ajadnatisan…TUJTUJTUJ…ajadnatisan…ZZZZ…
Dida: …HRRRRR…Ševe-Ševe….HRRRR…ma ča je ovo…HRRRRR…BIŽ ĆA, BIŽ ĆA… ma ča je ovo, ma ča je ovo, ma ča ovod vonja?! Ma ča me ovo davi?! DAVI ME AAAA, ČA ME OVO DAVI AAAA!!! Baba: …ZZZZ…ajadnatisan… A jadnatisan a ča se sad dernjaješ?! A?! I jopet mi nedaš spat! A ča si se sad uzdernja ki da te kolju?! Dida: ĆAPAL ME ZA VRAT! Ćapal me niki smrdjivi javal za vrat, ma ča je ovo vrag mu sriću izija! Udavija me, udavija me niki smrdjivi – JUDAV!?! Baba: Ajme menin ma nije´t to judav jadan ne bija, tote sen ti metila – vinac od kapule! Dida: Vinac od kapule??!! Tis men namečila vinac od kapule!!! Ma koji te ludi javal tira namečit na me - kapulet´nu!!! Kapulet´nu ona men obis´la o šiju!!! Baba: A ča sen ja bidna mogla ka nisen jemala – bilega luka! Dida: Ona nije jemala bilega luka!! Ma ča te vragtisrićuizija sa spopalo??? Ma ko je vidija čoiku kapulet´nu o vrat višat!! Moga sen… moga sen… a moga sen se kapulet´non judavit, jes čula!!! Ona men ni spat ne daje, ona men ni - spat ki čoviku ne daje!!! Baba: Spat! Ma ča spat!! Ki da je ne znajen kojega javla saku noć sanjaješ! Onu tuket´nu sanjaješ, ki da ja ne znan! ONU TUKET´NU!! Dida: Luce muč, ne sanjan joj pamet! Ona men ni spat ne daje!! Baba plačno: Tako ti men, men… a ča sen ja bidna znala, ja sen samo tebe tila oćuvat, ja sen samo tirala ća onjega, onjega, onjega javla, onjega Satonu!! Dida: Ma kojega sa Satonu vrag mu sriću izija?! Baba: A Satonu, Satonu, onjega crnjega javla ča jude okolizin ubija, ča jude gonjeza – se ja znan, se!! Se je moj lipi donAnđelko na misu reka, se! Oti ti javal jude ubija taki ti je un zloćest, se je namin donAnđelko na misu bija reka! Oti javal ti puno pricidnike voli! E, e – on ti puno pricidnike voli ćapavat, oti, oti Satona! Eno ti ga i našega Jarafata ubija auuuuu… akoćega sad onjega šugamana na glavu nosit auuuuu…niko, niko, se ja znan, se je to oni Satona napravijaaa!!! A sa bi tija itebe, i tebe bi on tija – se ja znan!! Se je namin donAnđelko na misu reka!!! Dida: Jarafat!?! DonAnđelko!?! Ma…ma ča je reka?? Ma koji javal je sad oti pop reka!!! Baba: A da koji javal… pa oni javal, oni – Vudu. Vudu božesaaćuvaj! Ki da ja ne znan da rad onjega Vuduja tebe ona tuket´na ospjeda Tonko moj!! Dida: …ma!!! Ma ka ga ja uvatin, ma ka ga ja uvatin… Baba: A koga? Vuduja? Dida bijesno zgrabi kapulu i zavrndalji je kroz prozor a ona, etoga na, padne ravno na glavu jednom pijancu koji je spavao na klupi… Baba: Ajme! Ajme!! Ajme!!! UBIJA SI GA! Ubija si ga Tonko moj!! Ubija si čovika kapulon!!! Eno se čovik mrtav složija od kapulanog judara!! Eto si ga kapulon ubija! AUUUUUUU a čaćemon sad, a čaćemon sad??!! Mrtac, mrtac!! A jadnatisan mrtac nan pod ponistron!!! Dida: Ma nije on mrt… Baba: A čaćemon sad gospemoja, a čaćemon sad!!! A da rečemo da nije umra od kapule neg o tihe-nervoze! A!?! Dida: Tihe-nervoze? Baba: A e, tihe-nervoze ča je dobiješ ka izideš kobajice oprajca? A čaćemon sad, a čaćemon sad!?! Govori jadan ne bija, se je to Ona Tvoja Tuket´na kriva a časenjabidna tebi ikad skrivila ajmeeeee!!! Dida: Ma nije on mrta… Baba: A čaćemon sad, a čaćemon sad!!! A da rečemo da nije umra o tihe-nervoze neg se pripa o´onega božemiprosti ćetnika božesaćuvaj ča je na Brijune bija božesaćuvaj!?! A!?! Se je to Ona Tvoja Tuket´na… Dida: Božesaćuvaj, al nije ti on mrta… Baba: A čaćemon sad, a čaćemon sad!!! A da rečemo da nije umra o´onega božemiprosti ćetnika božesaćuvaj, neg da ga je pogodija leteći crip!?! A!?! Se je to Ona… Dida: Al nije ti on mrta… Baba: A čaćemon sad, a čaćemon sad gospepomagaj!!! A da rečemo da nije ni oto neg da ga je onizin kurbin Vudu ubija!?! A!? AA!?! AAA!?! Se je to… Pijanac: …HRRRR...Ševe-Ševe…HRRRR…Ševe-Ševe…HRRRR…. Baba: Ajme! Ajme!! Pa un mrtav govori!!! UN MRTAV GOVORI!!! Pa un je žombi!!! Pa un je Vudu-žombi!!! Vudu gospemoja!!! Žombi, žombi enoga je Vudu u žombija pritvorijaaaa!!! Dida: Ma nije ti oto žombi, neg ćovik uživaje! Nije´t oto Vudu vragmusrićuizija i njemu i ko ga je smislija nemeren ki čovik ni spat, nemere mi ni Ševe moja u san unić… Baba: Uživaje jel!?! Tiš men da uživaje!!! Tuket´na! Jes´ti sa mene čuja – TUKET´NA!! A moga bi i ti ša njin na kljupu ovu noć uživat – jes´ti sa MENE čuja!!! Dida: Ma Luce ček mrvu, ček, ček ka boje promislin, ka boje promislin – Vudu veliš… Vudu! Dašta neg Vudu!! Dašta neg je oto Vudu!! Je, je Luce – imaš prav, oto je Vudu!!! Baba: A oli je, oli sen pogodila? Ajme gospeisviseci
se će nas Vudu žombirat!!! Se je oto oni Vudu sakrivija, a ti si min sa svu kapulu ča san u kući jemala bacija, ajmeeee!!! Dida: Dašta neg Vudu sunce mu jubin! A ka je Vudu – udma iđen onega tvoga DonAnđelka zvat, udma jes čula, samo un to mere rišit! Ka je Vudu eto mu ga unda na - Vudu! Baba: Ajme donAnđelko špašavaj nas bidne,
špašavaj nas ezgocrizmon!!! AUUUU…
Dida televunira: ALO! ALO! JEL OTO donANĐELKO? JE JEL! E dobro je, jesen te probudija? Jesen. E dobro da jesen!! To sen i tija!! ENO TI ONIZI TVOJ VUDU NAMIN POD PONISTRU´RČE. E.
Pa ča sen u ove ure zva pitaješ?
E PA KA JA NOĆAS NEMEREN RAD OTEGA TVOJEGA VUDUJA SA ŠEVON SPAT – E NEŠ UNDA NI TI!! Jes´čuja kapulicu ti smrdjivu jubin!!!