U malon dalmatinskom mistu, negdi kasno u noći, pred zgradom ne jedna, već dvije hitne pomoći i velika strka… Dida: Evi i´!!! Evo i´ Luce, evo ´itne!! Došla ´itna!!! Ti miruj, miruj Luce i lež u posteju, sa će te ´itna spasit!!! Evo nan dotura, evo nan spasiteja našega!!! Baba: AJMEEEE, AUUUU…AJMEEEE MENIN BIDNOOOJ!!! Doktori zvone na vrata: Otvorite!! Otvorite šjor, došli smo iz hitne!! Dida: Evo men, evo men doture moj, spasiteju moj!! Sa ćun ja vamin otvorit!!
Doktor prvi: Dobra večer šjor, vi ste nas zvali? Dida: A? Ča veliš doture, zva? Ko – ja? E, jesen, jesen doture moj, jesen, ja sen zva, ja sen ´itnu televunira!! Spas´te min je doture moj, spas´te m´moju Luce!! Spas´te m´je spasiteju moj!!! Doktor 1: A koja je nevolja šjor? Dida: A? Nevoja? A koja je nevoja veliš – a doture moj nevoja je – nevoja je velka!!! Veeelka!!! Evo m´Luce u posteju leži, se je neki vrag ćapaje, se min je puno bolna doture moj, spasiteju moj!!! Vid, vid, vid!!! Doktor 1: Gospođo kako ste, u čemu je problem? Baba: AJMEEEE DOTUREEEE ČA SE MENIN NESVISTIII, JA SEN VAN PUNO BOLNAAA, DOTURE MEN´SE NISVISTIIII, AJUUUUU!!! Dida: Doture moj pomagaj, njojzin je vako viš i sam doture kako jon je – doture najboje da tin njojzin kake talbete oli njekciju namečiš, da min se bidna ne nisvisti! Doktor 1: Smirite se gospođo, smirite se šjor! Sestro izmjerite gospođi tlak! Da vidimo… Baba: AUUUUU, AJMEEEE GOSPEMAJKOBOŽJA POMAGAAAJ ČA MIN SE NISVISTI, AUUUU!!! Doktor 1: Smirite se, smirite – a jeste i prije imali kakvih bolesti? Kakvih – napadaja? Baba: A ča mi nije doture moj! Ja sen van puno bolnaaa, men´se nisvisti, ajme ča min se nisvisti AJMEEE!!! Doktor 1: Pa kad su ove poteškoće počele? Baba: Nemeren ti ja doture moj ništa priko usta isjavit – men´se nisvisti!!! Ja sen ti doture moj puno bolna, AJMEEE!!! Men´se nisvisti!!! Doktor 1: Ali recite nam – kad je to počelo!?! Otkad vam je ovako slabo!?!! Baba: AJMEEEE ja sen puno bolna!!! Tonko aj ti šjor doturu rec – ja nemerem jer san bolna, AUUUU!!! Dida: Tako tin je njon doture moj, tako tin je njoj se okad - se okad je u Dnivnik čula da jon je umra oni,
oni – Super-čovik!! Eto na! Ka tije to čula doture moj – njuzitin ti je moj doture to automatično – nesvistilo!!! Tot ti je njojzi doture moj – posreumaski stres!! Doktor 1: Super čovjek??!! DA SUPER ČOVJEK!!!! Baba: AJMEEEEE, AUUUU JADNATISAAAAN!!!! UBILO MI MOGA SUPER-ČOVIKA!!! UBILOOOO!!! ZNAN JA, ZNAN JA DA JE NJEGA ONI BUŠ UBIJAAAA!!! SE JA ZNAN!! ON JE BIJA SUPER-ČOVIK i ON JE LETIJAAAA i PUNO DOBER BIJAAAA i NJEGA SI MOGA SAMO ONIN KRIPTONJITON – A TO JE SE ONI BUŠ NAPRAVIJAAA SVOJIZIN NUKEARNIN ´SERNALOM!!! NE BI ON BIJA BIDAN UMRAAA DA GA ON NIJE UBIJAAAA, SE JA ZNAN – EVO NESVISTIT ĆU SE ODMA TUTE, SE OD ŽALOSTI ZA NJIN, AJMEEEE!!! Doktor drugi: Ma ljudi božji pa šta ste zato usrid noći zvali dvije hitne??!!! Pa jeste vi poludili??!!! Dvije ekipe hitne zvat!!!! Pa jeste vi poludili??!!!! Baba: A doture, doture moj – nije Tonko zva dvije ´itne!!! To sen ja za moga Tonka televunirala da i njemu´itna dojde - jer i moga Tonka stišće, i njega šjor dotur stišće!! On van ima neki ka prit´sak, pa se puše, i stenje i se se po posteju ka cipal kobaca – nemeren doture moj sa miron oka sklopit… Evo neka van on lipo reče ča ga stišće – aj rec, rec doturu, rec doturu vridnon ča te ono stišće…
Doktor 2: A u ime bož… Pa dajte recite šjor, recite – gdje to sad vas stišće!?!!! Dida: A šjor dotur, a kako dan van rečen… Baba: Ma rec doturu, ne bud ki blento, rec doturu ka te dotur pita… Doktor 1: Ajde šjor, recite kolegi gdje vas to stišće, pa da svi idemo ća? Dida: Pa, ovaj, doture..mene prtišće tu u prsin, u prsin men´se neki đava stišće, kako da van rečen…tu i po cilen tilu se men ništo ka prtišće, ne znan oklen stišće - al men se prtišće, razumiš me dotur moj lipi?! I u dan i u noć se men nešto ka… iman pr´tisak – razumiš me doture?! A, A, A prtišće men!!! Doktor 2: Kažete po cilom tilu? Pritišće vas? Ajme – strah me i pitat…gulp… Barba, ajde, ajde…Recite nam – šta vas to pritišće? Dida: Pa doture, doture moj, prtišće men,
ma prtišće men – Karla DelPonjte!!! Baba: A sa ka van je reka – oćete mu dat kake medićine, ka i men´, aa???