Mladen Jose Barbina ( Šepić)
06.11.2011., nedjelja
Zašto je katolik sretan čovjek
|
Prolazim ulicom prepunom šarenih dućana Gledam ih postrance, ne okrečući glavu Ne zbog toga sto skrivam pogled Ne zbog toga sto se bojim ući u neki od njih ................................................................ Povremeno odmahujem na pozdrave vlasnika …što snube na ulazak Ne pokazujem zanimanje jer znam kako su ti …prekrasni dućani zapravo - prazni ................................................................. Cesta kojom hodam strmo se uspinje i …ponekad je teško .............................................................. U istom smjeru voze autobusi i tramvaji , ali, …ja ne ulazim ................................................................ Postrance ima klupa , istina ~ neudobnih , no ~ pomažu , …na njima promislim i u kantama pokraj njih …odbacim poneku zabludu ili napast ................................................................................. S mojom se cestom križaju mnoge niz koje se …pruža pogled na krasne perivoje i livade …na kojima se ljudi igraju, leže i odmaraju …pozivajući na druženje i užitak Čudno je sto je tamo tišina, ne čuje se pjev ptica, …oni sto su bliže izgledaju sretni ali oni iza njih …su nekako, ha, sumorni. Oni udaljeniji okreću leđa , …pa im ne vidim lica Ne skrećem ............................................................................... Mojom cestom koracam u smjeru juga, …prema suncu ...................................................................... Neobično je to što u to sunce mozes gledati Ne zasljepljuje ,ne bole oči Svjetlost me njegova obavija nježnom toplinom Unosi u mene spokoj Otklanja sumnje Treba li reći ........... ...........Isusom ga zovem ................... Barba |
