četvrtak, 26.01.2006.
brakovi
|
Skužila sam da se moj muž i ja jako malo družimo s ljudima koji su u braku. Moja najbolja prijateljica je solo, druga frendica je rastavljena, prijatelji ili imaju curu s kojom žive ili curu s kojom ne žive ili i ženu i curu. Imam i frendicu koja ima i muža i dečka. Ok, jedan par u braku postoji s kojim se rado družimo, ali oni nemaju djecu, s onima koji su u stabilnom braku s djecom se uopće ne družimo. Možda nam se sviđa to što smo mi jedina 'obitelj' u svojoj škvadri. Kod nas se može doći na jelo i na degustaciju vina i sjediti u našoj kuhinji i listati časopise dok mi ne uspavamo klince, i onda opet nastaviti s cugom. Nama je to lijepo jer ne moramo nikuda izlaziti, zvati dadilje isl, usput možemo i staviti veš na pranje i snimati film s tv-a... i uživati u društvu svojih prijatelja. Kao mlađa sam se uvijek grozila tuluma na kojem su samo parovi, uvijek živa dosada, oprezna spika, nedobog nekog flerta... isto tako se sada grozim roditeljskih kružoka na kojima se priča o dječjim prehrambenim navikama, navikama spavanja, ponašanju... to su rečenice koje počinju sa 'a moj mali ti uvijek....' |
ponedjeljak, 16.01.2006.
frend koji živi u USA
Upoznali smo se kad smo imali 15 godina. Išli smo u paralelni razred, upoznala nas je frendica na tramvajskoj stanici. Vrlo brzo sam se zaljubila u njega. Nasmijavao me i bio je strašno zgodan. Nakon godinu i pol smo prohodali. On je bio jedan od rijetkih kojeg sam ja zbarila. Sanjala sam o tome da se poljubimo... Stalno smo bili zajedno, čak smo i na more išli zajedno... bili smo jako sretni. Onda je on otišao u vojsku, a ja na fax...Bila sam toliko fer da ga nisam ostavila dok je bio u vojsci (kasnije mi je bio zahvalan). Viđali smo se na tim dopustima, a kada se vratio smo kao i dalje hodali,... a onda je skužio da sam se ohladila... Situacija je bila obrnuta onoj na početku naše veze kada je njemu bilo svejedno, a ja sam ga voljela najviše na svijetu... Onda sam ja otišla na nekoliko mjeseci... pisali smo si ljubavna pisma, i bila sam sigurna da ga volim, ... kada sam se vratila došla sam kod njega doma, bio je prehlađen, u piđami... i meni se desio klik u glavi i u srcu- ovaj puta sam znala da ga više uopće ne volim. Sada se točno ne sjećam što je bilo dalje (onak, kronološki). Kasnije smo se zaljubljivali u različite ljude, i pričali o tome...Uglavnom, on je sada u USA, dopisujemo se i kužimo se i fakat smo si dobri prijatelji. |
godine
|
I dalje imam 34 godine (još malo pa 35). Ne osjećam se ja staro, nego sam stara po reakcijama drugih. Neki dan u tramvaju ugledam prekrasnog dečka, onak grunge stil, opušteno odjeven (sve je to promišljeni stil, ali nije pretjerao), krasno građen, i skužim da on mene uopće ne gleda kao curu, ja sam za njega teta unatoč svom mladenačkom odijevanju, neurednoj frizuri, vidi se da sam teta. Znam da su me prije 10 godina drugačije gledali. Dobra stvar kad se uđe u neke godine je to da se više ne moram dokazivati, tj. nisam očajna ako pred nekim provalim neku glupost, nisam u bedu ako ne znam tko je režirao neki film... a najslađe mi je što ne moram puno izlaziti i napeto čekati kaj će se vani dogoditi. Nedavno sam doznala da frajer koji mi je super (viđali smo se par puta godišnje, i tip je jako pametan i zabavan i vrlo duhovit i britak) ima dečka. I to mi ne bi trebao neki šok, jer se njegova seksualna orjentacija mogla i predvidjeti. Jako mi je žao što nisam upoznala njegovog dečka, ali ako veza potraje sigurno budem, samo se nadam da neću previše buljiti. |
petak, 13.01.2006.
baš sam dobila inspiraciju
|
Nabasala sam na blog 'četrdeset i nešto' (na žalost sam zaboravila točan naziv), frajer ima kćer tinejđericu i tak.... ja imam 34 godine i fakat je čudno što se dešava kada žena navrši 30, naročito ako je od mladosti privlačna. Meni se još od tinejđerskih dana dešavalo da uvijek, ali uvijek kada negdje izađem mi se netko upucava (a nikada se nisam zavodnički oblačila, niti ponašala, niti sam jako zgodna, niti jako visoka...) i sada je to skoro potpuno prestalo, zato što više nisam mlada. Još se tu i tamo nađe poneki entuzijast koji mi uljepša dan. Zamislite sada da vam je potpuno prirodno da se za vama okreću na cesti, dečki su ljubazni, puštaju vas preko reda u menzi, pomažu u učenju.... i onda to s vremenom prestane. Ja nisam primjetila neki određeni trenutak kada je to prestalo, polako je jenjavalo, sada se osjećam kao kad sam bila mlada samo u društvu ili jako dobrih prijatelja, ili starije gospode, pod uvjetom da sam dobre volje, uređena kako mi se sviđa (znači samodizanje samopouzdanja) i da ne postoji u društvu netko blistaviji od mene. |
propustila sam svoju šihtu
|
Sinoć nisam zaspala s djecom, bila sam vani. Klopa, cuga... napisat ću i o tome, tj. moram napisati osvrt na taj restoran u kojem smo bile. Kad sam se vratila doma, klinci su već spavali. Malo sam posurfala po tv programima, krenula na spavanje. Jedno sat- dva sam se vrtila po krevetu, bilo mi je prevruće, nikako se nisam mogla namjestiti. Izašla sam smanjiti grijanje i popiti vode i skužila sam da uopće nisam umorna. I tako sam odgledala Sutkinju Amy i Sestre. I odlučila otići u krevet, skoro dva sata nakon što sam popila Apaurin. Ipak sam zaspala... Jutros sam zakasnila na posao trifrtalj sata, niš strašno, mogla bih i ubuduće malo dulje ujutro uživati. |
četvrtak, 12.01.2006.
frendici je danas rođendan
Moja najbolja prijateljica danas slavi rođendan. Znam kaj ću joj kupiti, ali bih joj rado kupila još nešto, onak, dva poklona. Obje smo malo down u zadnje vrijeme, poklopilo se, inače imamo totalno različite živote, ali se jako dobro kužimo. |
skidam se s čokolade
U zadnje vrijeme sam jako prištava. Nadam se da su ti silni prištevi posljedica svakodnevnog višekratnog žderanja čokolade. Već dva dana ne jedem čokoladu, kriziram, zamišljam kako mi se Milka Alpine Milch topi u ustima. Izdržat ću jedan mjesec, ako mi se ten ne popravi opet ću početi uživati u čokoladi i nastojati naći neki uzrok svom groznom tenu. |
utorak, 10.01.2006.
4 dana nerada- večer prije
|
Obožavam kada je petak neradan dan, a još više kada se niti u ponedjeljak ne moram pojaviti na poslu. I tako sam bila od četvrtka vesela. Nakon posla sam se igrala s dječicom i odlučila da ću nekako izvesti da rano zaspu, pa da imam večer za sebe- za rašpanje noktiju, pranje kose, možda i za eliminaciju dlaka s nogu, već su krenule viriti kroz čarape. Malu je rano ulovio umor i pitam ja malog da li bi išao s nas dvije na spavanje ili će spavati u svom krevetu. Uh, htio je s nama, super, za pol sata će oboje biti u carstvu snova. I još nije bilo ni 8 sati, a nas troje već u krevetu, čavrljamo (ok, mala još ne čavrlja, ali se glasa), premještamo se, škakljamo se... i za desetak minuta su se klinci smirili, krenuli dublje disati.... Čujem ja, otvaraju se vrata stana, čuje i mala i hitro se digne u sjedeći položaj, hitim si ju u zagrljaj i ona pristane na ponovno ležanje. I čujem korake od oca svoje djece, onak, trudi se da ga ne čujemo, pa ga onda čujemo još glasnije, naviruje se u sobu i veli Bok! I uto se klinci trgnu iz predspavanjskog raspoloženja, mala diže rukice da ju tata digne, mali veli da je i žedan i gladan.... I cijeli moj trud padne u vodu, krenuli svi s jelom i pićem, a ja hop na kauč u dnevnu sobu i malo sam gledala Milijunaša dok se situacija nije stišala. I opet s klincima u krevet, i opet čavrljanje, namještavanje, grljenje.... I zaspali su.... Tako je počeo moj duuugački vikend. |
četvrtak, 05.01.2006.
pročitala sam novine
|
Na poslu sam pročitala Jutarnji, zapravo sam pročitala samo naslove i zapravo me zabrinulo što više nema niti jedne teme koju pratim. Naime, prije sam redovno čitala kritike filmova, knjiga, kazališnih predstava, crnu kroniku, događaje u Zagrebu, zapravo sve osim prve 2-3 stranice. Sada čitam neke newse, preletim 2 foruma i to je sve. Jednostavno mi je zlo kada po tisućiti put u novinama vidim članak o Brad Pittu i Angelini Jolie, još gore mi je kada vidim Anu Rucner i njenog olinjalog pjevača. Da li se stvarno ništa pametno ne događa ili da stvarno pređem samo na National Geografic i prestanem pratiti što se zbiva u našoj zemlji. Uh, opet sam sinoć propustila Piramidu- još nikada nisam gledala tu emisiju, a puno se o njoj piše, baš me zanima na što to liči. |
problemi s buđenjem
|
Prije nego što je počela zima sam se budila odmah, na prvi zvon budilice, a sada ju odgađam po pola sata. I ležim u krevetu u nekom polubudnom stanju, razmišljam o tome što ću obući taj dan, pitam se da li sam u depresiji, ne mičem se zato da ne probudim klince. I kada smislim odjevnu kombinaciju, tiho se izvučem iz kreveta i pravac kuhinja. Kava, pljuga, listanje novina... I najveća mi je sreća ako se klinci probude nakon što sam gotova sa svojim nezdravim jutarnjim ritualom. |
srijeda, 04.01.2006.
valjda zato što sam nova
|
Stalno bih pisala, provjeravam da li ima komentara svakih 10 minuta. Molim da mi se jave oni koji su pročitali ove moje skromne početke, tek toliko da znam da nisam sama. Fakat je gadno ovako pisati, a pojima nemaš da li će ikada to netko pročitati. |
da li ste primijetili?
|
Ili se samo meni to čini da je desničarski patriotizam opet ušao u modu? |
uh, baš je uzbudljivo
|
ovo bloggiranje. Kak to sad funkcionira, pišem kaj hoću, kad hoću. I možda će to netko jednom pročitati. Hm, a možda će sve otići u vjetar. Izgubiti se u bespućima Interneta. |
Kaj je previše je previše
|
Malo sam čitala tuđe blogove i umrla od dosade. Osim nekih neobičnih iznimaka, svaki blogger spominje Novu godinu, žderanje, tulumarenje, Božić...., a da vremenske prilike ne spominjem. Doosadnooo! I o tome kako su se probudili, prošetali, jeli, prali zube, rijetko tko zapravo razmišlja, svi samo funkcioniraju... i dani im izgledaju otprilike isto kao i mojoj baki. Voze se tramvajem, jedu mandarinke i komentiraju vremenske prilike. I onda sam odlučila otvoriti svoj blog! Zato jer sada znam da blog ne mora biti zanimljiv, može se pisati o dosadnim, svakodnevnim stvarima. I tako ću i ja, naime, zakaj da tlačim svog muža i frendove s informacijama o svojim kretanjima i konzumiranjem hrane i pića, kada za to postoji ovo krasno mjesto. |