Prije nego što je počela zima sam se budila odmah, na prvi zvon budilice, a sada ju odgađam po pola sata. I ležim u krevetu u nekom polubudnom stanju, razmišljam o tome što ću obući taj dan, pitam se da li sam u depresiji, ne mičem se zato da ne probudim klince. I kada smislim odjevnu kombinaciju, tiho se izvučem iz kreveta i pravac kuhinja. Kava, pljuga, listanje novina... I najveća mi je sreća ako se klinci probude nakon što sam gotova sa svojim nezdravim jutarnjim ritualom.
Post je objavljen 05.01.2006. u 08:44 sati.