Upoznali smo se kad smo imali 15 godina. Išli smo u paralelni razred, upoznala nas je frendica na tramvajskoj stanici. Vrlo brzo sam se zaljubila u njega. Nasmijavao me i bio je strašno zgodan. Nakon godinu i pol smo prohodali. On je bio jedan od rijetkih kojeg sam ja zbarila. Sanjala sam o tome da se poljubimo... Stalno smo bili zajedno, čak smo i na more išli zajedno... bili smo jako sretni. Onda je on otišao u vojsku, a ja na fax...Bila sam toliko fer da ga nisam ostavila dok je bio u vojsci (kasnije mi je bio zahvalan). Viđali smo se na tim dopustima, a kada se vratio smo kao i dalje hodali,... a onda je skužio da sam se ohladila... Situacija je bila obrnuta onoj na početku naše veze kada je njemu bilo svejedno, a ja sam ga voljela najviše na svijetu... Onda sam ja otišla na nekoliko mjeseci... pisali smo si ljubavna pisma, i bila sam sigurna da ga volim, ... kada sam se vratila došla sam kod njega doma, bio je prehlađen, u piđami... i meni se desio klik u glavi i u srcu- ovaj puta sam znala da ga više uopće ne volim. Sada se točno ne sjećam što je bilo dalje (onak, kronološki). Kasnije smo se zaljubljivali u različite ljude, i pričali o tome...
Uglavnom, on je sada u USA, dopisujemo se i kužimo se i fakat smo si dobri prijatelji.
Post je objavljen 16.01.2006. u 13:48 sati.