AnaM nešto novo nešto staro

Euforija Božičnih i Novogodišnjih praznika počinje.
Euforija je ono srećno, napeto, veselo raspoloženje bez pravog povoda. Neće biti da je to onda za ove praznike.
Nekad su se slale čestitke, sad SMS ili mejl.

Grad je praznično okićen, svetlucaju izlozi mešajući sve vere, običaje i u jednom opštem gemištu, mi kao veseli, skakućemo po ulicama.
Na trgu će pevati vremešni pevači, ili mladi za koje niko nije čuo, mrznućemo se govoreći da smo se divno proveli. Nema onih dočeka u kafanama uz iće i piće, nije fensi. Možeš da putuješ na neku egzotičnu destinaciju ako nadješ princa na belom konju da to plati. Prinčeva sve manje, a i konji se slabo sreću...
Božić Bata se pretvorio prvo u deda Mraza, a sad u nekog dekicu koji maše Coca colom.

Pahuljice koje veselo lepršaju su nestale zatopljenjem planete...


Nekad nisi mogao da udješ u prodavnice od gužve, na ulicama si se gurao sa jelkama pun paketa, nasmejanog lica . Prave borove zamenile su neke platične imitacije, za pečeno prase je izjavljeno da nije zdravo, torte će ti doneti holestrin i šećer, a poklone najbolje da kupiš po svom ukusu jer su darodavnci praznih džepova...

Nekad si danima birala večernju haljinu, zakazivala kod frizera, igrala po kući u novim cipelama na ogromnim potpeticama. Sad kažeš: ma bez veze, mene to ne interesuje, dan kao svaki drugi dan.

E nije isti.
Hoću da me pozove, taj princ, da planira gde će da me vodi, da vrati sjaj u moje oči nekim blesavim predlogom. Neću da mi to bude običan dan. Hoću da ga se cele godine sećam i da mi srce zaigra na samu pomisao kako sam se divno provela.Hoću da bude drugačiji od svega do sada.

Grešim li??
Želim li samo ja to, a svi ostali nešto drugo??
Zar je tako teško biti romantičan...