AnaM nešto novo nešto staro

Nekad nije bilo mejla.

Danas mi je stiglo jedno pravo, pravcato pismo, i nije račun

Ruka mi drhti od uzbudjenja. Uzimam pismo, milujem kovertu...tvoje ruke su je držale.

Ne neću odmah da otvorim, zadržaću pismo trenutak, zatvoriću oći i misliću kako si mi pisao

Da li si seo za pisaći sto, ili na klupicu u bašti? Da li si zaboravio olovku, pa se vraćao u sobu polako otvarajući škripava vrata??

Lagano, sasvim lagano otvaram, draga slova mi se smeše. Mogu da te vidim kako ozbiljno gledaš papir, malo se namrštiš i poćinješ da pišeš.

Polako čitam, smešim se svakoj reči, kimnem na neku glavom kao da me vidiš.

Kako lepo pismo.

Ostajem zagledana u daljinu, i znam čitaću ga opet, i opet, ko zna koliko puta.

Čujem korake u hodniku, sakrivam nespretno pismo u knjigu, vrata se bučno otvaraju, ulaziš, ljubiš me i užurbano pitaš

-Šta ima za ručak?







Uploaded with ImageShack.us

Obećao mi je




Uploaded with ImageShack.us

a dobila sam



Uploaded with ImageShack.us

Uf...jedva se učantrah...već sam mislila da su me izbacili...

Mržnja

Čudno je to osećanje.
Prišunja se kad se najmanje nadaš, obuzme te i ne da ti da živiš.
Ako na google otkucamo mržnja i potražimo sliku, ništa ne dobijemo. Za suprotnost, ljubav, milion sladunjavih slika, srce, ruke koje se drže, oči, osmeh, more, plavetnilo...
Zbog nje ne možemo da spavamo, radimo, smejemo se. Kad postane gospodarica, uništava nas. Uzima sve, a ne daje ništa.
Useca nam bore na licu, iskrivljuje usne. Povija ledja, ledi pogled.
Nadamo se volimo, želimo, planiramo, blistamo srećom dok je ljubav sa nama.
Kako nastaješ mržnjo??
Zašto??
Koliko traješ??
Gde nestaješ??
Kome ideš??
Od koga dolaziš??
Može se mrzeti samo neko ko se voleo, koga smo poštovali. Da li ste čuli da neko mrzi šerpu jer je zagoreo ručak, mačku što je prevrnula mleko ili kamen koji je skočio na prozor??
Od ljubavi se živi, od mržnje umire... Zašto onda počinjemo da mrzimo??

Lično, mrzim cipele koje sam platila kao svetog Petra kajganu, a žuljaju me do padanja u nesvest. To zanemarite, inače post nema smisla...

Uploaded with ImageShack.us

Pre nekoliko dana bio je Dan rudara.
Došli rudari u Beograd da iznesu svoje probleme. Ne kukaju, ne žale se, kažu svima je danas teško. Oni imaju samo jednu želju, da dožive penziju posle 40 godina rada u rudniku, a ne da boluju zbog teških uslova u rudniku.
Srbija je demokratska država, kažu. Ne znam šta to znači, ali sigurno nešto znači.
Lepo su dočekali rudare, saslušali, rukovali se sa njima i svi su se smeškali. Kako red nalaže svoje goste su i poslužili pićem. Svi smo mi isti, i piće je možda isto, slučajno ili namerno, tek rudari dobiše piće u plastičnim čašama. Nije važno, rećiće neko, ali ja nikad nisam videla nekog zvaničnika da pije iz plastične čaše. Nije važno... Da li??