AnaM nešto novo nešto staro

U mom životu sve je rutina.
Od ranog jutra jurim po nekom planu. Sve se uvek zna u napred. Nije loše, ali pomalo je i dosadno.
Sedim u busu i čitam Blic. Privlači mi pažnju članak: pojačati strasti u krevetu. Nije loše.
Dolazim kući, tuširam se koristeći novu penu divnog mirisa. Utrljavam u telo mirisnu kremu, i polivam se bočicom onog finog francuskog parfema koji čuvam za posebne prilike.
Kolebam se izmedju prozirne spavaćice i provokativne haljine. Haljina pobedjuje
Sveće na stolu,
Šampanj
On dolazi umoran sa posla
Sad će da se oduševi...
Otvara vrata i nešto viče... ne čujem ga od umilne muzike
Tras-bum. Očito ne vidi moju dekoraciju i sapliće se preko stolice.
-Šta ima za večeru?
Provokativno šapućem
-Ja!
Zbunjeno ulazi u sobu, sveće trepere, i ja mu se bacam u naručje.
Greška, pune su mu ruke nekih torbetina, kesa. Prekasno sam se setila da sam kazala da svrati u samoposlugu.
Još uvek zbunjen, prilazi stolu i otvara šampanjac.
-Jesam li nešto zaboravio??
šapućem mu
-Želim te...
To je bilo dovoljno.
Zagrlio me je, i onda je počela strasna noć...
U isti čas kje zazvonio mobilni i fiksni. Bacili smo se na telefone kao da nam zavisi život od toga. Sveća se prevrnula, ja sam povukla stoljnjak i penušavo vino se razlilo po stolu, podu, tepihu...
Posle pola sata skupljanja loma, on je frknuo nosem i pitao
-Šta to smrdi?
Uvredjeno sam odgovorila,
-Parfem koji si mi poklonio...
Pogledali smo se, hrana, sveće, prigušeno svetlo, mi na podu, i počeli smo da se smejemo...
Dalje...cenzurisano.., ne mora baš sve da se kaže...