AnaM nešto novo nešto staro

Kafić, splav, leto, luda noć… Smeh, susret, dodir… Ni on ni ona nisu mislili. Nikad se više nisu sreli…
Kola,brzina, vetar… Umor, dugi dan, brzina.. Tras bum. Hitna pomoć beli mantil krv… primio je dve boce krvi I zaboravio na udes…
Zamagljen pogled, zadimljena soba, muzika… Smeh, igla, pitanje… Prvi I zadnji put probana droga… zaboravljeno da se ne bi mislilo…
Mišićav muškarac, plavi uvojak, muška svlačionica… Tuš, izazov, proba… Dodir dva muška tela, vrtlog strasti, nespokoj… Pokušaj zaborava…
Godine prolaze. Sticaj okolnosti, slučaj, sudbina. Našli su se učesnici prethodnih dogadjaja zajedno, u čekaonici… Stoje , nemaju hrabrosti da pogledaju ni sebe, ni ostale. Čekaju presudu. Danas stižu rezultati na test virusa AIDS-a.
Trenutak opuštanja, trenutak koji će odlučiti dalji život ne samo njih, nego I njihovih porodica, onih koje vole I koji vole njih…
Četiri osobe, četiri pitanja u očima…
Otvaraju se vrata sobe. Beli hodnikom zlokobno odjekuju koraci bolničara. U ruci mu papiri. Četiri osobe ne dišu. U svakom pitanje I nemo obećanje samom sebi: samo da bude sve u redu, paziću ceo život… Koraci se zaustavljaju, beli mantil izbegava poglede, pruža im rezultate
-Samo jedan je pozitivan…
Samo jedan???
Koliki je to procenat??? I šta me se tiče ako su svi na svetu negativni, ako sam ja to… Drhtava ruka uzima rezultat, papir pada iz otvorenih prstiju I leluja…leluja… kao I naši životi… povuče ga vetar papir odlete u park, a jedna ruka ostade raširenih prstiju….Šta sad????

DANAS JE DAN BORBE PROTIV AIDS-a