AnaM nešto novo nešto staro

I Z L E T

Pozvali mene na izlet, u vikendicu.
- Nećemo dugo? Pitam ja za svaki slučaj, znam već kako prolazim na tim izletima.
Krenusmo, kako krenusmo, dokotrljasmo se nekim kolima koja su u svakoj krivini pokazivala nameru da podju pravo, a onda se u zadnji čas predomislila, pri tom su uzdisala i dahtala kao da im je to zadnje putovanje. Sretosmo neku Valeriju, koja nas je prezrivo pogledala idala gas ostavljajući nas u oblaku prašine seoskog puta.
Put kao put, samo nam je jednom na mostu, kad je udario najjači pljusak pukla guma. Stigosmo, mokri do gaća, i sretni što ćemo se najzad opustiti.
Odmah smo hranu stavili na sto, kao da smo krenuli na put oko sveta, pa izgladneli.
Ja se opustila u fotelji i gledam drugara koji je raširio ruke na kauču i već se spremio da drema (zar to nije mogao komotnije kod kuće?)
Prijateljica u kuhinji sredjuje (kad smo pre napravili lom?)
Ijaaaao kad ti se ja prodrah, onako odjednom, ali kao da me deru. Pružila ja prst prema njenom mužu, urlam. On zinuo ništa mu nije jasno, dotrčala i njegova žena, pogleda ga pa ti skoči na stolicu pored mene i poče i ona da urla....
Gleda čovek,onako bunovan, ništa mu nije jasno, nijednu nije ni pipnuo, a one se deru, pomeri ruku, a ispod ruke.... miš....
Skočim ja sa stolice pa u hodnik da pobegnem u kuhinju, šipak, u kuhinji moja druga prijateljica zatvorila vrata i ne pušta me unutra..... a u hodniku miševi trče oko mene.... milion... ja uzela metlu, ali ne vredi da je uzjašim nešto ne funkcioniše, neće da poleti u vasinu kao na filmu.... moram to malo bolje da proučim..... a možda je metla bila i pokvarena...
Da ne duljim, postavljali cevi za vodovod, a miševi se rastrčali, kako je kuća bila prazna, oni se uselili i bilo im je lepo dok ih nismo uznemirili. Vratismo se mi kući pre nego što smo i pošli, a ja pred vratima izvedoh pravi strip-tiz, da se nije slučajno neki miš uvukao u torbu...
I nemojte više da me zovete na izlet, ja sam ti više za civilizaciju, ma kako to grozno nekom delovalo....