AnaM nešto novo nešto staro

Noćas ju je čuo. Mislio je da je odustala od njega, ali ne, proganjala ga je i dalje. Šta sve nije radio da je se reši. Bežao je od nje kao neka kukavica, ali koliko god mislio da se sakrio, ona ga je pronašla.
Sinoć je izašao sa društvom. Bilo je toplo, proleće kao da se povuklo pred letom. Izašli su na reku, splavolvi su se ljuljuškali na reci..
Čekao je prijateljicu. Vitka plavuša koju je jedva ubedio da će ovaj put sve biti u redu, da je voli, jedino nju, i da ona ne može da ima suparnicu.
Onda ju je čuo, pa video, pokušao je da se sakrije, ali ona je bila tu, krenula je pravo na njega.
Napustio je društvo, pobegao… ponadao se da ga nije primetila.
Devojka je pet minuta kasnije, ljuta kao puška, nasmejala se drugom momku.
Prošle godine je bio u Grčkoj, Svi su navečer izlazili u disko ili na rivu, seli u neki kafić. On se nije usudjivao da navečer izadje, ona je bila tu,
I čekala ga je.
Posvadjao se sa devojkom, nije shvatila kako to izgleda kad te neko proganja.
Noćas se napio, sedeo je na terasi, sam, daleko od svih, kao poslednji Mohikanac, Sedeo je, pušio, pijuckao piće, rešen da se prepusti sudbini. Možda samo umišlja, možda ga ona više ne proganja, možda je sve prošlo. Bio je sasvim prosečan muškarac, šta li je pronašla na njemu.
Zadremao je. Vetrić se poigravao sa pramenom kose na čelu. U trenutku sve je zastalo, samo je Mesec blistao i posrebljavao list iznad jezera.
Duboko je spavao, nije ju čuo kako mu se prikrada. Jednog trenutka ga je osmatrala, a onda je dotakla njegov vrat, pa krenula preko obraza usana… nije osećao njen lagani dodir, nije čuo nikakv šum, spavao je…
Ona se zarila u njega, svom snagom ,zovom predaka zarila se u njega, probila njegovu kožu, i posisala krv… komarica je zadovoljno odletela, njeni potomci su dobili dragocenu hranu… a on?
Samo se počešao u snu… prokleti komarci, ne mogu da živim od njih, zašto samo mene napadaju….