AnaM nešto novo nešto staro

Sedmi dan autobuščenja
Posle onog iskustva od petog dana, rešila sam da dobro čuvam svoje parice i dokumente. To se pokazalo da je vrlo korisno za neke putnike u busu.
Posle stajanja busa na nekoj maloj stanici gde su ušli devojka i mladić. Nastade neko komešanje u busu. Putnici počeše da se muvaju, pipaju po džepovima, tašnama, neki da se besomućno guraju ka spasonosnim vratima.
Kontrola.
Oni sa kartama pobedonosno pokazuju da su je gurnuli u onu kutijicu koja radi. Neki pokušavaju da objasne da ne rade sve kutijice, ili automati za poništenje, kako rekoše. Kontrolor izvadi neki šrafciger, poče da ga gura u rupe automata, da ga drmusa, i na kraju ga pesnicom udari iz sve snage. Radi, povika pobedonosno. Putnici, koji se nisu setili te procedure dobiše oštar pogled namrgodjenog kontrolora i naredbu: Lične karte.
Dodje i do mene.
-Kartu
-Nemam
-Ličnu kartu
-Ne nosim.
-Kako se onda vozite?
Htedoh da mu objasnim da se ne vozi na karti, nego da se ulazi u bus, ali njegov pogled me zaustavi.
-Imam markicu.
-Šta čekaš. Daj.
Neki čudan čovek, što odmah nije kazao da traži i povlastice, nego rekao na ulazu: karte na pregled, a ja kartu nemam.
Stajao je nad mojom glavom kao neki drvoseča. Otvorila sam ruksak, onaj slatki, mali zeleni ( pa i nije mali, stane u njega... objasniću vam jednom) onda sam izvadila onu lepu firmiranu tašnu bez koje sam mislila da ću umreti. Zagledala sam se u tašnu, ipak je trebalo da ponesem onu crnu, ova se ne slaže najbolje sa kajšem. U razmišljanju me prekinuo kontrolor, mnogo nervozan čovek.
-Imaš li ti kartu ili nemaš?
Odustala sam da mu objašnjavam, otvorila sam zaštitnu kopču, pa polako povukla rajfešlus. Onaj nervozni kontrolor je počeo da urla da mi treba tri stanice da otvorim torbu. Nije istina, samo dve. Izvadila sam novčanik. Odahnuo je. Onda se rajfešlus zakačio za moju kosu i neko njegovo dugme, malo nezgodno jer sam sedela. Cimnula sam glavom, jer me je čupao.za kosu.On se branio, kosa se zapetljavala, putnici su navijali, za njega, sram ih bilo. Posle još dve stanice oslobodila sam se dugmeta, i otvorila novčanik. Kad sam izvadila mali novčanik u kojem je povlastica i počela da ga otvaram vukući rajfešlus koji se zaglavio on se iznervirao, iskočio iz busa i nešto vikao kao da bi ženama trebalo zabraniti nošenje tašni. Šta mu bi, taman sam došla do povlastice?

Nastavak sledi... čim prestane da pljušti...