AnaM nešto novo nešto staro

H i K
Preko sedam mora, brda, blogova i ostalih tandr broćeva u gradu koji je imao nekad dušu, jes, tom Bajkogradu živela, ko drugi nego Hh
Obožavala je muški svet. Divila se se pameti muškarca, njihovoj snazi, snalažljivosti, stručnosti u popravljanju malih kvarova po kući, ma, mislila je da bez njih svet ne bi mogao da postoji.
Ustvari divila se još po nečemu, ali to već spada u pornografiju, što nikako ne želimo na ovom blogu.
U Bajkogradu, a gde drugde, živeo je i Kk. Taj je volio sve, volio je i ono što nije trebalo da se voli, ali, nećemo o tome. Kk je bio svestan svoje svestranosti. Dovoljno je bilo da samo poželi neku ženskicu i ta bi pala, ma, ne u komu, pala bi pred njegove noge... poneka i bukvalno...
Jednog fatalnog dana, kad su Zvezde sijale, kad je Sunce blistalo, a Mesec treperio, uzmite još poneki vetrić, mlado lišće, jasiku i leptira, sve to dobro promešajte, obavezno more, palme i čeprese dodati pri kraju.
Da li je gotova slika?
Sad zamislite nekog mnoooogooo pametnog programera koje će da sve to ozvuči, zasvetli, zablista, zavrca, stavi slova preko slike, pa ona kao cure kaplju i tako to, ništa se ne vidi, ali mnogo lepo...
Da li ste zamislili?
E, jednog takvog dana sreli se Hh i Kk
Hh pogleda Kk
i...
Obori pogled i Kk...
A Hh?
Pršte u smeh... Hh...Hh...hh....ha ha ha ha
Šta li joj bi, možda samo čovek nije imao svoj dan.