AnaM nešto novo nešto staro
20.04.2010., utorak
Patim,a to nije lako
Pacenicki post
Uvek sam mislila da treba napisati jedan paćenički post. Mislila … kao da je to tek tako, naručiš deset s lukom… moraš da patiš, pa onda da mrziš ceo svet, i muški i ženski, jel`, inače koja je to patnja kad mrziš samo jednu osobu, izem ti patnju. I danas, u sred bela dana, kad mu vreme nije, eto mi teme za moj post Lepo, što će reći iz čista mira, šutnu ti mene dragi, ne baš bukvalno, jer da je bukvalno šutnula bih ja njega drugom nogom, sve bi zvezde video... ne, nije bilo tako.... Kaže on meni... pazi sad ovo... ti si mnogo fina i dobra, teško je naći nekog tako dobrog kao ti, ja te ne zaslužujem, ti treba da imaš nekog puno boljeg. Htedoh da mu kažem da mi ne treba bolji, ali... Čekam ja šta će još da nalupeta, a znam da se sigurno već ustoličio kod neke druge... koja nije tako fina kao ja.... ma nije nego... i naravno on ga zapečati: želim da ostanemo prijatelji... čuj, prijatelji. Jel` to misli da mu ja pričam kako patim za njim, ili možda kako sam promenila frizuru, ili kako mi se dopada oduvek njegov prijatelj, ili možda neko na nekom blogu, ili da treba da kupim one cipelice, ili.... E, baš da ispričam”prijatelju” sigurno bi bio oduševljen što se rešio bede, to jest mene. E, sad ja da patim... znam zvezde ne trepere više sjajno, plaču samnom zajedno, sad da plaču možda i plaču jer se baš neka kiša stuštila.... a i Mesec... nigde ga nema... morence, to već nije ni bilo , više neka reka, a i ona nešto muljava.... ništa od moje patnje, da čoveku bude milo što pati, ,kod mene i patnja nešto uvrnuta, pa deluje blesavo, više smešno. E, neće vala, ima da patim za obožavaocem više nego kad mi zagori šerpa pa moram da je ribam... videćete, ja to ozbiljno, stvarno... |
