Hopsanje u ritmu

osim što se ove godine osjećam starijom, iskusnijom na mnogim područjima, mršavijom, pametnijom, ali i glupljom, manje rasplesanom, postala sam ljenija i počela sam zaboravljat stvari!!!
fakat ne znam koji mi je vrag!
od kad imam vlastiti ključ od stana, i otkad sam ga počela nositi sa sobom JAKO pazim na njega. nikad ga nisam zaboravila, nikad zadjenula, nikad...do pretprošlog tjedna kad me krenulo...
bila je subota i to dan kad je Brmba radi posla opet radila. imali smo dogovor za popodne i ja sam trebala u dućan i pospremiti ostatak stana. došle smo obje do vrata, a ja sam Brmbu pitala jel uzela ključ.
po odgovoru: "DA!" samo sam zalupila vrata.
TUP, čulo se.
"hm... a moj ključ??", bilo je pitanje sekundu prekasno.
"ostao je..."kaže Brmba gurajući svoj u bravu,".........u KLJUČANICI"
hm...bbbljb....da...ne bi to ni bilo strašno da nemamo vrata NA KUGLU koja se s vanjske strane otvaraju KLJUČEM, ako NEMA KLJUČA IZNUTRA. ako IMA- pravac bravarija. sva sreća, pa nam je likić u naselju, i sva sreća pa je bio doma. malo smo prorondali bravu i vrata i za 3 min bili gotovi, a onda je to naplatio "samo 150kn" jer smo si dobri pa nam je dao 50% popusta.
rikavela broj dva bila je ove subote kad sam se vračala od Shocky k sebi. dogovor je bio da idemo, ona s njenim autom, ja i njena kujica Linolina mojim autom. pokušavala sam Linolinu navesti da skoči na suvozački sic, ali joj to nije uspijevalo. ispustila sam sve iz ruke na sic i htjela sam ju podići, kad je ona ipak uspjela doskočiti. ja sva sretna pohvalim malo pseto i odlučim da ću zaključati vrata da ona ne ispadne van (mislim koji pas zna otvoriti vrata od auta, hello?? ali dobro, bio je to neki instinkt) i tako ja stisnem onaj glupavi pipac dolje i zalupim vrata. a onda skužim da Linolina sjedi na mojoj torbici i ključu od auta!!! eee, da. kako zvati Brmbu kad mi je mob unutra? i pokaz, i osobna i novci i ključ od stana i SVE! a i Linolina! fala Bogu pa je Shocky bila još na parkingu pa sam s njenog moba zvala Brmbu, došla doma, uzela rezervni ključ i vratila se po auto i Linolinu , a onda smo opet sve tri došle k meni doma.
(Linolina i Shoky fakat nisam htjela, i oprostite mi na nesmotrenosti još jednom)
mislila sam da je to samo neki svojevrsni deja vu i da je gotovo s tim čudima, kad sam čula Brmbin povik s vrata kojih 4 sata kasnije. i odem ja vidjeti kaj se desilo, a kad tamo moj ključ od stana s vanjske strane vrata! to je bio vrhunac! kako mogu takvu stvar zaboraviti! postala sam si preluda! ko da me neki duh zeza i stvalja mi ključ tamo gdje nije bio. to je tako banalna stvar koju ipak ja nikad ne zaboravim! nikad od prije par tjedana.
ajd, saberi se Lopto, pa koji ti je vrag??