Adamovo Rebro u epizodi....kako smo Aleksandri Mindoljević gledali ispod minice....

Taj nas je dan, Adam iz glavne zgrade Rebra, odveo do Vladimirovog krila. Rekao je da smo malo radno hendikepirani i da moramo otići do Vladimirovog krila popričati sa socijalnom radnicom u vezi naših egzistencija. Kopitar je rekao da je to odlična ideja. Đomba ga je pitao zašto je to odlična ideja.
- Zbog Aleksandre Mindoljević - grune Kopitar i oči mu zasjaje.
- Tko je Aleksandra Mindoljević? - upita ga Beke u čudu.
- To ti je ona s vremenske prognoze - rezonira Kopitar.
- Koje vremenske prognoze? - upita sad Đomba.
- Jebo vas lude, stvarno niste zakurac na ovoj psihijatriji kao ja - vikne Kopitar i oklepi šlapom Yasa po pločicama hodnika, čija buka se stopi s jekom "jebo vas lude, jebo vas lude" i skupa se nastave prelijevati podrumom bolnice. - Aleksandra Mindoljević je kao prvo pička, kao drugo pička koja vodi vremensku prognozu na televiziji, a kao treće pička koja radi kao psihologica u Vladimirovu krilu i možda je sada vidimo uživo, razumijete, cukuni?
- Naravno da razumijemo - kaže 007 izlazeći iz zahoda.
Maus je, čim je progutao dozu Meprobamata, rekao da lets go tu det haus. Ja sam rekao da nam sestra Sonja nije dala papire za socijalnu radnicu.
- Marole, zašto kvariš zabavu, dat će Sonja kasnije - reču svi uglas.
- Da bar hoće - promislim i pogledam Bekine brkove. Odmah me prođe bilo kakva pomisao seksa. Zašto se do vraga ne obrije? Sere da će joj onda brkovi biti sve jači i jači. Adam nas je izveo pred glavnu zgradu Rebra. Temperatura je bila ispod nule, cesta je bila zaleđena. Bond je odmah rekao da je bolje da se uhvatimo za ruke, dva po dva, da ne bi završili na traumpatologiji, ne zvao se on Bond, ako nije tako. Mi smo se svi uhvatili za ruke, samo Đomba nije htio. Nije on dijete i peder, reče. U to dođe sestra Sonja s papirima. Ja se uhvatim s njom za ruku. Maus sada ostade neparan zbog Đombe. Napokon krenusmo. Nismo došli ni do crkvice kadli se Đomba i Maus poskliznu na zaleđenu lokvu. Stanu jaukati i zapomagati.
- Jesam li vam rekao? - kaže 007.
- Kako si znao, jebo ti pas mater ukletu?
- My name is James Bond - odgovori prvi špijun Adamovog Rebra.
- Valjda, My name is Bond, James Bond - kažem mu.
- Svejedno - nasmije se i hrabro nastavi hodati po ledu držeći bosog Kopitara za ruku.
Beke ga upita zašto je bos.
- Vidjet ćeš - odgovori kratko.
Ušli smo u Vladimirovo krilo i zapalismo. Sonja je rekla da je baš super što na psihijatriji dopuštaju pušenje, te je zapalila cigar. Tada se pojavila Aleksandra. Izašla je iz auta u kratkoj crvenoj minici, te kako se odavde činilo, halterima. Bond je rekao da ona nikada ne nosi gačice.
- Kako znaš - upita Beke vadeći mosur iz nosa.
- Znam - odgovori 007 i nastavi buljiti u Aleksandru.
- Brzo da vam kažem plan - reče Kopitar. Svi se okupismo pokraj skala koje su vodile na kat. - Vidite ove skale. Odavde, ispod njih (pokaže rukom) može se gledati kako neko hoda po njima. Mi ćemo se praviti da pravimo vježbe ispod skala, a kada Aleksandra bude prolazila gledat ćemo joj u pičku.
- Odlična ideja - reče 007 - a još bolje što nema gačice.
- Nije odlična ideja - reče Beke - skontat će vas da se pravite da pravite vježbe.
- Neće - kaže sestra Sonja otpuhujući dim cigara - vi ste ludi, pa neće skontati.
Postrojismo se ispod skala kada se Weather Girl pojavila na vratima. Ista kao na televiziji, promislio sam, baš je dobra. Kopitar je govorio "lijeva, desna, lijeva, desna" i mahao rukama ko luđak. Mi smo ponavljali za njim "lijeva, desna, lijeva, desna" i mahali smo ko luđaci. Aleksandra se počela penjati uz stepenice. Znoj nas je oblio. Ne znam je li od Aleksandrine crvene minice ili od Kopitarovih vježbi. Približavala se mjestu na skalama gdje bi se našla u odnosu na nas pod kutem od devedeset stupnjeva. Ispod crvene minice su se polako počele ocrtavati gole noge. Stvarno je u halterima. Ostali smo bez daha kad smo ugledali roza gačice kako ih guza žvače. Bili smo u deliriju. Sonja je rekla da će Adam imati posla kada se vratimo. Kopitar je najedanput jurnuo, onako bos, uza skale za Aleksandrom. Prepali smo se. 007 je rekao da će je ubit onom svojom Yasa šlapom. Nastala je zbrka. Aleksandra je vrištala. Sestre su vrištale. Psihijatri su vrištali.

..................................................................................................................

Poslije večerne terapije sam otišao do Kopitara u sobu. Bio je vezan. Na televiziji je Drago Čosić pizdio ludih kako Podravka nije imala sreće sa ždrijebom.
- Što ti bi ?- upitah ga.
- Ništa, samo sam joj rekao da nas pozdravi večeras na vremenskoj prognozi.
- A zašto si cijelo vrijeme bio bos?
- Zato jer sam već odavno isplanirao da ću jurnut za njom da joj kažem da nas pozdravi na televiziji. A one moje šlape buče, pa da me ne čuje - reče buljeći u zid - Nije mi samo jasno zašto su svi počeli vrištat, kada sam jurnuo za njom.
- Valjda, jer smo luđaci sa psihijatrije - rečem.
Okrenusmo se prema televiziji. Aleksandra je mlatarala rukama govoreći sjeverac, jugo na jugu, bura na sjeveru.
- Baš je zlatna, vidi kako nas pozdravlja - razniježi se Kopitar.