Blog kao blog, služi mi kao kontejner nekih tekstova nastalih u napadima skribomanije. Tu su ujedno i moje ribičke priče i humoreske svojevremeno objavljivane u časopisu "Športski ribolov". Kako časopis više ne izlazi, želio sam da priče ostanu dostupne online. To je bio inicijalni razlog kreiranja bloga.

Moje kolumne

Apatična


Sveta Kata, snieg na vrata.
Malo morgen.
One of these days
potrošen nit vrit nit mimo.
A nije da nisam pruobal.
Skuhal obed, popravil napu,
pogledal čez otprta vrata
i nije mi se dopalo.
Pak sam apdejtal Fejs
i tak malo tra la la
dok me novine nisu otrovale
a telka zakopala.
Moji psihološki gurui zdaj treseju z glavami
a fitnes-božanstva rigaju prijekorni ts ts ts.
Umoran, počel sam zievati.
Kesno je
za križi popievati.


Flegmatična


Senjal sam blatnu vodu.
Porezal obraz pri brijanju.
Sudoper mi se zaštopal.
Šesto doktorof pod istragom zbog korupcije.
Severina je pak z nekim.
Moj pes me tužno gledi.

Ne, nemre se nikam pobeči, sori Arsen.
Prešla baba z kolači.


Dugo sam huodil čez gliboki snieg


Dugo sam huodil čez gliboki snieg
Z jarka h jarek, z brega na brieg
Čez uokna glaedel, kucal na vrata,
Iskal sam oca, mater i brata.

F hižami ljudi pri pečmi se greli
Okolo šturili, brbljali, jeli
Nihči me nie čul, otprl mi vrata,
Oca sam iskal, mater i brata.

Dugo sam gazil tie cielec i led
I stal se pred hižu sav zmržnjen i blied
Prazna je bila, bez uokni i vrata,
Mater sam iskal, oca i brata.

Najemput me glas odnekud zazval
Kak vihor sam zlaetel, pred gruoblje se stal
I križe sam zgleadal sred ruoži i blata
Našel sam mater. Oca i brata.


(zapisani san)

Nuočna poseta


Trdo sam spal tu nuoč,
na materinoj blazini,
zagrnjen z poplunom
kaj mi na peči zgriela,
i još mi pod noge
tuopli čriep diela.

Baš trdo i slatko sam spal
gda mi je do pameti došlo
da nehči me zuove,
na hižna vrata pokucava,
i da to več jenu vriet traje
dok me nie skruoz razbudilo.

Polahku sam se zdignul,
a čriep je na pod pal
i zišel sam f hodnik,
pred hižuj svetlo zapalil,
čež rugano staklo sam videl;
nehči je pred vrati stal

Duo bi to mogel biti
hutu gluhu, kesnu nuoč,
osim kakvog buogca ili tata?
husebi sam zbiral
i nie mi sejeno bilo
gda vrata sam otpiral

A pred vrati je otec stal,
h svetiečnom ajncugu
kak negda, gda bi
z igranja duojti znal,
i gleadel me,
kak da se spričava.

Kak da mu je žal bilo
kaj ga tak dugo nie,
a ja sam pred njim kak kip stal
i na kraju se zdrl;
tatek, pa kaj ti tu dielaš?
ti si hmrl!

I tie čas sam se zbudil
h mraku komuore
z glavuj na puodu,
a searce je tuklo kak bat.
z zida je nečija slika opala,
do jutra praf niesam mogel zaspat.

(zapisani san)


Senjal sam hčera


Senjal sam hčera črnoga cucka
i vrata lucka,
kak kloparaju h mraku.
Na hiži bez krova,
na drievu sova,
i pun gnjoj zmijskih jajca.
Na pragu zajca
belog kak hermelin,
pod tramom človeka
obešenog za klin.

Na lojtri je sedela gola baba,
žrvi je okretala krotava žaba.

Štel sam pobeči iz senje vun,
dok gural sam jezik h veštičin kljun.

Neki dan u parku,
sjedoh na klupu da odmorim noge.
Tad spazih vrećicu obješenu o naslon.
U njoj tri knjige. Rekao bih, moguće štivo nekog studenta teologije.

Not my cup of tea, pomislih jetko.
Ipak, dan je bio lijep a knjige dovoljno tanke.
Mamile su nekim finim mirisom.
I tako nasumice otvorih zb(i)rku pjesama
"Porcija besmisla", Stjepana Blažetina.

"cijelo jedno poslijepodne
bacao sam vijence
s tvoga groba
mama ih je polako skidala
a jama ih je gutala gutala

polako otkrismo tvoj grob
skinuli tešku odjeću
i pustili sjevercu
da te pomiluje tamo
kamo naše ruke više ne dopiru

i krilima vjetra poletješe
latice oteo se poneki celofan
i krenuše blagom dolinom
gdje mura prema suncu vijuga"

I tad se sjetih svoje majke,
njenog hladnog čela ispod crne koprene.
I bratovljevih cipela nekako nezgrapno velikih
kako vire iz otvorenog lijesa.
U mrtvačnici niti daška vjetra.
Tek ustajali zrak i težak miris
cvijeća i svijeća.
Ipak, kao da je sjeverac iz pjesme
pomilovao majku, pomilovao brata.

Poslije je nekako bilo lakše.
Našao sam se zabavljen mislima o
determinističkom kaosu, znakovima pored puta i Providnosti.

Lijepo smo se družili tog popodneva te tri knjige i ja.
Ostavio sam ih na istom mjestu.
Možda će zabavit nekog umornog šetača.

Onaj bijeli leptir što je upravo poletio s vrha tobogana..
Tko zna?

Podsjetnik (In memoriam – Dino Dvornik & moj brat)

Neki dan pomislih
kako bih mogao zaspat kao Dino
Ili kao moj stariji brat
i ne probudit se više
ostavljajući iza sebe masu
nedovršenih poslova
neizrečenih riječi
neotpjevanih pjesama
nepodijeljenih osmijeha
neutisnutih poljubaca
propuštenih zagrljaja

Otad skrušeno iz dana u dan
da ne ispadnem mrtav a nedorečen
dovršavam poslove
izričem riječi
pjevam pjesme
dijelim osmjehe
utiskujem poljupce kćerima u čela
i nudim zagrljaje prijateljima

Zatim liježem, zatvaram oči
i tonem u san
ili smrt. Svejedno.