Črešnje
Jeli smo črešnje
Velike, črljene, dozrele
Črešnje sočne, debele
Naše su oči med listjem
Kak planeti
Kružile oko svojih osi
I gravitirale
Ti si črešnje birala i dirala
Ja sam ti privlačil grane
„Dodaj mi ove sa strane!”
Naređivala si poput silnice
Z vusnic ti je kapal sok
Na moje lice
Črešnje si v haljinu metala
Gledal sam tu otprtu raskoš
Tvoja vitka noga bosa
Nad mojim čelom, do nosa
I krenul sam nekom silom vođen
Na tu srednju granu
Na jedinu pravu stranu
K tvojoj črljenoj belini
„Ah, kak su slatke”
Šepetala si v milini
Črešnja se zmajala
Grlice se razletele
Nad zelenom je hustom
Bezga zadišala
Posle su samo zujale čelice
Posle su se vrnule ptice
Ose su pile sok s naših tiela
Mirne kak božji voleki
Jeli smo črešnje
Velike, črljene, dozrele
Črešnje sočne, debele
(Posvećeno ne/znanoj junakinji, Zagorje, 19xx)
Post je objavljen 22.05.2022. u 12:45 sati.