Komentari

kintsukoroi.blog.hr

Dodaj komentar (8)

Marketing

  • Annabonni

    miriše pred san, vrijeme je, imam i ja istu misao samo kraću od tvog posta.
    Ovaj put na prstima hodam

    avatar

    07.02.2024. (00:44)    -   -   -   -  

  • Ypsilonka

    Bezazlenost koju imaš je dar. Tako joj trebaš i pristupati.
    Ona je nevinost i čistoća duše i znaš što je dobro u tome? Možeš si je priuštiti. :))
    Ti nisi i ne trebaš biti ona koja drhti, mjerka i kalkulira koliko uložiti jer se pita koliko će se vratiti. Daš sebe i kako god svijet postupio nikada ti ne može uzeti ono što jesi, a bezazlenost je lijepa. Divno je živjeti u njoj, živiš lagana i sretna, uvijek s nadom, dobrom voljom i pozitivom.

    I]Ja sam vidjela u njoj nešto čega nije bilo.[/I]

    To sam radila i ja. Zove se projekcija i vjera u ljudski potencijal. :))
    Sada me više ne zanima ljudski potencijal nego samo realizacija osobnih potencijala. Ljudski karakter i ono što zaista i je u ovom trenutku. :)

    Sve je to dio odrastanja, našeg. Možda nemilosrdno zvuči, ali nikome nisam ni psihijstar ni mama što ne isključuje podršku čovjeku u teškoći, ali emocionalni vampiri, oni koje pali i hrani drama, oni su protjerani iz mog života i to nije sebično jer imamo samo jedan život i u njemu ograničenu energiju.

    Mislim kako sam nadmašila dužinom komentara @staru tetku. :)))
    Brine me @Dvi, tri. Ne znam što se događa, a neki od nas su proživljavali vrlo teške stvari, a unatoč tome su pustili glas.

    Nadam se da je dobro, to je isto jedna pametna žena.

    avatar

    07.02.2024. (05:13)    -   -   -   -  

  • Supatnik

    Prijateljstvo je nešto kao ljubavni odnos bez seksa, vidiš kako je ipsilonka shvatila da je sve u životu dio odrastanja, ja već neko dulje vrijeme, nemam pretjeranu potrebu za njegovanjem prijateljstava, naime poprilično sam zadovoljan partnersko intimnim odnosom sa svojom curom, pa i nemam previše vremena za druge, obećao sam Juditi da ću kupit veeeliki rozi sladoled u obliku jednoroga koji ćemo samo ona i ja jesti, i sad nemam pojma di ću to nać, vidiš samo te važne zadatke imam.

    avatar

    07.02.2024. (05:56)    -   -   -   -  

  • Sarah

    @ i misao bude poput mirisa..
    @ Ipsi, pa meni je primarno bit humana i pomoći. Ne pružit ruku, već zagrljaj.Lijep je osjećaj pomoći. Al ne vidim to kao odrastanje, nego osluškivanje sebe. Mislim da sam stavljena u potrebu, zato da bih vidjela ko je by my side doista..a tko samo na riječima.
    Moja S. je stavila tri maske i rukavice i kuhala mi pileću juhu. To je prijatelj. Ona me može nazvat i u gluho doba noći. A isto vrijedi za Lili Borovnicu, koju jako kratko poznajem. Ti koju ne poznajem, bila si krepkija i brižnija od mnogih uživo. Po muci se poznaju junaci:-))
    Sve drugo je bla bla bla...
    @ pa i cura ti je prijatelj:-))
    Ajme, ti imaš jednorožan problem.:-)))) morat ćeš to izumiti, nema ti druge:-)

    avatar

    07.02.2024. (09:46)    -   -   -   -  

  • j.

    ne znam kako bih to izrekao; probat ću ovako; sva moja ta neka prijateljstva u konvencionalnom smislu su krhka; mislim, život je krhak, pa su onda i prijateljstva; svi ti ljudi imaju neku granicu koju nije dobro prelaziti; barem ne silom; ima trenutaka kada je se može i smije preći i kada su kapije otvorene, a nekako si utvaram da za te trenutke postoje i neke moje zasluge....

    recimo, imam slučaj da dva moja prijatelja gotovo da ne razgovaraju (a obojicu sam stekao već duboko iza nekih formativnih godina); najbolje je jednoga ne spominjati pred drugim; negdje su se davno povrijedili i sad... što... pokušavao sam ja, ali sam uvidio da to što sanjam nije ništa drugo do li baš moj san i nikakva njihova potreba; da sve funkcionira i ovako.... nitko od njih nema nikakav problem s time da ja nasamo prijateljujem s onim drugim, a na koncu - tko kaže da bi baš menage a trois bilo pravo rješenje? :)) ovako bar imam svaki vikend naizmjence sigurnu partiju za hodanje i pivu :)))

    jednom davno, davno, bili smo sami doma (mislim, nismo još imali djece, a moje mame više nije bilo, pa samo bili sami, jel, to sam htio reći) i tako Ona nađe nekakav časopis sa onom sajko-anketom, otkrijte tko ste ili neka slična mudrolija; mislim - već smo sve pogledali na teveu, nije nam se dalo van, prerano je bilo za krevet, nekakva krimi serija je počinjala tek za dva sata a trajalo do valjda tri u noći, i tako mi to zaigramo; Ona odreže dvije polovice papira, kao danas se sjećam - i čita pitanja, a mi pišemo svaki na svoju odgovore; kad je stiglo pitanje o najboljem prijatelju, ja pomislim, ma daj, napisat ću Nju, pa kome sam rekao da me strah kad me bilo strah, neću kuma, di je sad kum, tristo kilometara daleko; za Nju sam pomislio da će napisati našu kumu, nije bilo dva-tri sata otkako su se čule telefonom i slatko si šaptale kako već vi to žene znate; i tako mi izmijenimo te papire da prebrojimo bodove i vidimo u koju kategoriju tko pripada, i zabezeknemo se: i Ona i ja napisali smo u rubrici najbolji prijatelj jedno drugo

    zapravo do danas nismo o tome onako ozbiljno popričali; a i što tu imaš pričati; previše je toga prešlo preko glava i leđa i do tada a pogotovo otada; sve neke brige koje se tiču para, odnosa, tko je digao nos a tko nije i tko je zaboravio nazvati jednom tjedno - sve je to da prostiš nekakav dim dok zdravlje ne dođe u pitanje, pa još zdravlje djece; to čovjeka satre, samelje, pretvori u mašinu, ogoli i istanji do neprepoznatljivosti; a šta ću tebi o tome pričati, znaš i sama na žalost; no po svemu sudeći, a ništa se u tih nekih trideset godina nije desilo u tom smjeru, čini mi se da je takvo stanje kakvo je bilo u toj fantomskoj anketi ostalo i danas....

    ne znam to objasniti; normalni ljudi idu na pivu sa frendom pa se isplaču radi žene; kod mene prije da je obratno; ja sam valjda čudovište; više mi se nikud ne bježi; evo nema je cijeli tjedan, odvelo je na put, i da nema ovih frendova oko mene, di si radosti, ajmo gledat Nigeriju, ajmo na ophodnju popodne, ja ne bih u šumu kročio, ne bih pojma imao da Nigerija igra finale Afričkog kupa nacija u nedjelju, unatoč ovoj afričkoj nešto iz ove tvoje rubrike „komentari“ u hodniku koju pogledam kada prolazim; a jado moja vidi me, oćeš da ti zapivam - neka lipi moj, sama ću ja to, veli, pa joj otvorim prozorčić iz zahoda da joj ide ova jugovina; nego bih piskarao ovakve Braću Karamazove kakvi su kod mene sada na tapeti, niti na zahod ne bih trebao ustati ... :)

    avatar

    07.02.2024. (22:18)    -   -   -   -  

  • Galaksija

    Najbolja mi je sestra i bivša žena mog muža. :)
    Krizmana + vjenčana kuma, ali dosta smo različite pa više nisam zaluđena njome kao kad sam bila dijete. Dobrica je.
    Sve ostalo su prolaznici i dragi ljudi.
    No, ne vežem se za nikoga pretjerano. Ne volim velike krugove.
    Teška sam, ne odgovara mi se svatko i ne odgovaram svima.
    Volim ljude koji mi kažu sve što misle, kojima mogu reći sve što mislim bez ljutnje. Ne trebamo biti isti, niti dijeliti slične stavove, važno je samo da se poštujemo i imamo zdravu komunikaciju.
    Muž, posinak, baka. Moji najvažniji.

    avatar

    07.02.2024. (23:42)    -   -   -   -  

  • Sarah

    @ vjetre, znači partnersko- prijateljski odnos:-)) afrička znači, uživa!
    @ zanimljivo:-)) ja se vežem jako. Za pauka u kutu hodnika se vežem:-)) gajim strastvene odnose, zaljubljujem se u ljude, istražujem teško prohodne dijelove, oduševljavam se bliskošću, toplinom, dobrotom, idem duboko i idem tijesno; razmjerno tome, idu i moja razočaranja, prekidi, zahlađenja, tuge. Ti si, Gala, familijarna:-)

    avatar

    08.02.2024. (19:53)    -   -   -   -  

  • medlife

    Dugo mi je trebalo da shvatim da je na poslu zaista gotovo nemoguće pronaći prijatelje. Inače sam vrlo naivna oko ljudi i svima dajem i previše prilika.

    avatar

    12.02.2024. (15:42)    -   -   -   -  

  •  
učitavam...